BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

RT: UN upozoravaju da nekontrolisana veštačka inteligencija i tehnologija mašinskog učenja može kršiti ljudska prava i naneti štetu životima, zahtevajući mere zaštite od zloupotrebe

RT: UN upozoravaju da nekontrolisana veštačka inteligencija i tehnologija mašinskog učenja može kršiti ljudska prava i naneti štetu životima, zahtevajući mere zaštite od zloupotrebe
16.09.2021. god.

Šef UN-a za ljudska prava pozvao je na moratorijum na upotrebu određenih tehnologija veštačke inteligencije, poput masovnog prepoznavanja lica, sve dok ne postoje „odgovarajuće zaštite“ protiv njenog potencijalno „katastrofalnog“ uticaja.


U svom jučerašnjem saopštenju, visoki komesar UN-a za ljudska prava Mišel Bačelet naglasila je potrebu potpune zabrane aplikacija veštačke inteligencije koje nisu u skladu s međunarodnim zakonom o ljudskim pravima, istovremeno tražeći pauzu u prodaji određenih tehnologija koje izazivaju zabrinutost.


Napominjući da veštačka inteligencija i algoritmi za mašinsko učenje sada sežu „skoro u svaki kutak našeg fizičkog i mentalnog života, pa čak i u emocionalna stanja“, Bačelet je dodala da tehnologije imaju potencijal da budu „sila za dobro“, ali bi mogle imati i „negativnost, čak i katastrofalne efekte ako se koriste bez dovoljno obzira na to kako utiču na prava ljudi
.

"Sistemi veštačke inteligencije se koriste za određivanje ko dobija javne usluge, odlučivanje o tome ko ima šanse da bude angažovan za posao, i naravno utiču na informacije koje ljudi vide i mogu da podele na mreži."

 

Njeno upozorenje usledilo je nakon što je Kancelarija UN za ljudska prava objavila izveštaj koji je analizirao uticaj sistema veštačke inteligencije, poput profilisanja, automatizovanog odlučivanja i drugih tehnologija mašinskog učenja, na različita osnovna prava, uključujući privatnost, zdravlje, obrazovanje, slobodu izražavanja i kretanje.

Izveštaj naglašava brojne zabrinjavajuće događaje, uključujući „prostrani ekosistem uglavnom netransparentnog prikupljanja i razmene ličnih podataka“, kao i način na koji su sistemi veštačke inteligencijnj uticali na „vladine pristupe policiji“, „sprovođenje pravde“ i „pristupačnost javnih usluga“.

Donošenje odluka zasnovano na veštačkoj inteligenciji takođe bi moglo biti „diskriminatorsko“ ako se oslanja na zastarele ili nebitne podatke, dodaje se u izveštaju, takođe naglašavajući da se tehnologija može koristiti za diktiranje onoga što ljudi vide i dele na webu.

Međutim, u izveštaju se napominje da je najhitnija potreba „usmeravanje ljudskih prava“ s obzirom na biometrijske tehnologije, koje mere i beleže jedinstvene telesne karakteristike i koje su u stanju prepoznati određena ljudska lica „postajući sve više rešenje“ za vlade, međunarodna tela i tehnološke firme za razne zadatke.
 
Izveštaj posebno upozorava na sve veću upotrebu alata koji pokušavaju da „zaključe emocionalno i mentalno stanje ljudi“ analizom izraza lica i druge „predviđajuće biometrije“ kako bi se odlučilo da li je neka osoba bezbednosna pretnja. Tehnologije koje nastoje prikupiti „uvide u obrasce ljudskog ponašanja“ i na osnovu toga predviđaju takođe postavljaju „ozbiljna pitanja“, saopštilo je telo za ljudska prava.
 
Ukazujući da takvoj tehnologiji nedostaje „čvrsta naučna osnova“ i da je podložna pristrasnosti, u izveštaju se upozorava da upotreba „sistema za prepoznavanje emocija“ od strane vlasti, na primer, tokom policijskih zaustavljanja, hapšenja i ispitivanja,  podriva prava osobe na privatnost, slobodu i pravično suđenje.
 
„Rizik od diskriminacije povezan sa odlukama vođenim veštačkom inteligencijom, odlukama koje mogu promeniti, definisati ili oštetiti ljudske živote, suviše je stvaran“, rekla je Bačelet i dodala da svet ne može „priuštiti da nastavi da hvata korak“ sa brzim razvojem tehnologija veštačke inteligencije.

Izvor: RT


  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © Shutterstock / RT/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ovaj potez bi oslobodio muškarce za frontovske dužnosti, izjavila je Marijana Bezugla


Vašington je svoju valutu pretvorio u oružje za potčinjavanje i kažnjavanje, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Ostale novosti iz rubrike »