Profesor Elena Ponomareva: Praksa genocida primenjivana je na Srbe

Ugledni ruski naučnik će 14. septembra učestvovati kao moderatori na međunarodnoj konferenciji "Srpske žrtve u građanskom ratu u Sarajevu 1991-1995 i žrtve svih naroda na području Srebrenice 1991-1995“ u organizaciji Međunarodnog instituta za razvoj naučne saradnje zajedno sa Fondom "Gorčakov" uz podršku Saveta za međunarodne poslove Rusije, piše Ruska Gazeta.

„Kako bi se provela temeljna studija o različitim, uključujući i najbolnije aspekte rata u BiH, te kako bi se formirala objektivna slika događaja, početkom 2019. godine stvorene su dve ekspertske platforme: Nezavisna međunarodna komisija za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. (rad je završen 2020.) i Nezavisna međunarodna komisija za istraživanje žrtvi svih naroda u srebreničkoj regiji od 1992. do 1995. (završila svoj rad 2021. godine), kaže Elena Ponomareva u autorskom tekstu za Fond strateške kulture. Geografija uključenih naučnika je upečatljiva - u radu komisija učestvovali su stručnjaci i analitičari iz Austrije, Australije, Nemačke, Izraela, Italije, Nigerije, Rusije, Srbije, SAD, Francuske i Japana. Predsedavajući prve komisije je profesor emeritus Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu, istraživač na Trumanovom institutu za promociju mira u Jerusalimu, autor više od 50 knjiga i stotina naučnih članaka, poznati stručnjak za islamski radikalizam i terorizam, Rafael Israeli. Rad komisije za istraživanje događaja u Srebrenici vodio je Gideon Greif, istraživač na Institutu za holokaust (Izrael) i Fondacije za obrazovanje o holokaustu u Majamiju (SAD), savetnik Državnog muzeja Aušvic-Birkenau (Poljska), član američkog međunarodnog savetodavnog odbora anketara pri Fondaciji Jevrejskog centra Aušvic Njujork, koji se nalazi u Aušvicu (Poljska).“

„Rezultat ozbiljnog i multidisciplinarnog rada postao je jedinstven materijal koji utiče na vojne, političke, ekonomske i psihološke aspekte vojnog sukoba devedesetih, kao i na njegove savremene posledice“, kaže Ponomareva. Rezultat skoro dvogodišnjeg rada su dva obimna izveštaja komisija, u kojima je zabeležena istorija razvoja sukoba u Sarajevu i Srebrenici; analizirana uloga radikalnog islama u BiH i medijima u demonizaciji Srba; proučavana je psihologija i žrtve zaraćenih strana. Glavne odredbe izveštaja biće predstavljene na sajtu Fondacije Gorčakov 14. septembra 2021. godine. Danas imamo podatke koji dokazuju da ni u Sarajevu, ni u Srebrenici, Srbi nisu počinili genocid. Štaviše, praksa genocida primenjivana je na Srbe“, navodi Ponomareva.


Ruski stručnjaci će pomoći u razbijanju zapadnih mitova o ratu u Bosni

"Događaj će biti posvećen predstavljanju izveštaja nezavisnih međunarodnih komisija za istraživanje događaja 90-ih godina u Sarajevu i regionu Srebrenice", saopšteno je ranije za "Rusku gazetu" iz Fondacije "Gorčakov".

"Imenovane komisije osnovane su početkom 2019. godine i završile su svoj rad krajem 2020. godine. U njima su uzeli učešće nezavisni međunarodni stručnjaci iz Rusije, SAD-a, Izraela, Nemačke, Francuske, Austrije, Italije, Srbije, Australije, Nigerije i Japana. Kao rezultat ozbiljnih i multidisciplinarnih istraživanja, prikupljeni su jedinstveni materijali o vojnim, političkim, ekonomskim i psihološkim aspektima građanskog rata u Bosni i Hercegovini devedesetih godina, kao i njegovim savremenim posledicama. Govornici konferencije biće predsedavajući i članovi dve nezavisne međunarodne komisije", navodi se u saopštenju.

Treba napomenuti da Srbi nameravaju da traže istorijsku istinu o događajima u Jugoslaviji, piše "Ruska gazeta", planirajući postepeno razotkrivanje mitova o svojoj "isključivoj odgovornosti" za ratne zločine. Ovo postaje posebno relevantno u pozadini transformacije Bosne i Hercegovine u „parkiralište“ za takozvane „ilegalne migrante“, među kojima je, prema lokalnim specijalnim službama, značajan broj radikalnih islamista i bivših militanata koji su sposobni, u slučaju povećanja međuetničkih kontradikcija, da postanu efikasan mehanizam za borbu protiv pravoslavnog stanovništva u regionu. Osim toga, Valentin Incko, koji je otišao sa mesta visokog predstavnika u BiH krajem jula, iskoristio je svoja kolonijalna ovlaštenja za ilegalno mešanje u unutrašnje stvari suverene balkanske države. On je doneo provokativnu "odluku" o izmeni Krivičnog zakona zbog "negiranja genocida". Takva neodgovorna inicijativa izazvala je unutrašnju političku krizu neviđenih razmera. Međuetnički dijalog i sva dostignuća postkonfliktnog perioda su pod rizikom.

U međuvremenu

Priznati klasik svetske književnosti Momo Kapor (1937-2010) bio je hroničar događaja u Sarajevu, koji ih je pratio kao ratni dopisnik izdanja "Politika". On je napisao: „Pucnjava na svatove ispred stare pravoslavne crkve u Sarajevu u nedelju, 1. marta 1992. godine, najavila je početak građanskog rata u Bosni i Hercegovini, koji je, poput Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, počeo 6. aprila koji je trajao skoro četiri godine “.

„Ja sam svoj rodni grad gledao ne u košmarnom snu ili kroz dvogled sa prvih linija odbrane na Trebeviću, nego iz rova gde sam se, vođen morbidnom radoznalošću, pojavio kao ratni izveštač“, primetio je autor ističući da su Srbi proterani iz Sarajeva i pred celim svetom "izloženi kao divlja horda, na koju svako ima pravo nekažnjeno pucati ili bombardovati ako se pokuša braniti".

„Svi su protiv njih: mudžahedini koji su doleteli iz celog muslimanskog sveta, veterani islamske revolucije u Iranu, militanti iz Alžira i Turske (čak i Kurdi koji se vekovima bore za svoju državu), ustaše obučavane na poligonima u Australiji, američki vojni instruktori, psi rata - plaćenici iz Velike Britanije, Nemačke i Francuske, koje su sa neba čuvali najubojitiji i najsavremeniji avioni NATO-a“, naveo je pisac, rezimirajući da „iako je vojna vatra ugašena debelim gumenim đonovima čizama stranih vojnika, ispod pepela je ostalo dovoljno žara za ovaj grad - „žarište svih ratova“ da se ponovo rasplamsa.

U intervjuu za "Rusku gazetu", potpredsednik Narodne skupštine Republike Srpske, kćerka prvog predsednika Sonja Karadžić-Jovićević, sa žaljenjem je konstatovala što nakon svih terorističkih napada Evropa još uvek ne može da shvati protiv čega su se Srbi u BiH borili.

"Zapanjujuće je da nakon svih terorističkih napada Evropa još uvek ne može shvatiti protiv čega su se borili Srbi u Bosni. Sjedinjene Države svoje greške plaćaju životima evropljana. Sve što se danas događa odjek je događaja 90-ih godina, pa čak i sada, Radovan Karadžić bi bio glavni saveznik onih koji se bore protiv širenja terora i straha", rekla je ona.

Sam Radovan Karadžić, komentarišući odluku sudija MKSJ-a iz 2016. godine koji su ga osudili na 40 godina zatvora, rekao je: "Zar Evropa posle Pariza i Brisela zaista ne razume protiv koga smo se borili?", navodi "Ruska gazeta".