Konj Zekan iz Guberevaca pretekao dva rata pa demobilisan

28.08.2021. god.

Početkom aprila 1916. Dragačevcima je naređeno da ne pozdravljaju vojnički starijega, nego da kape skinu. Već je bila uvedena latinica kao zvanično pismo. Kulukom su popravljani putevi: ko se ne odazove iz prvine dobiće 12 batina, ko se ne javi ni drugi put – 25 motki.

Guča – Niko ne zna šta su muke teške, dok ne prođe Albaniju peške, besedili su, na žalu Jegejskog mora, preživeli srbski ratnici. Iza njih je čemer ledenih Prokletija, te čekahu lađe da ih nose do Soluna i novoga pogibenija, a svakog trena mislima se vraćaju u daleki zavičaj, upitani: šta li rade naši u selu..., piše Gvozden Otašević za Politiku.

Evo kako je tekla svakodnevica ukućana junaka dragačevskih iz Goračića i pripadajućih sela Guberevci i Živice, ostavljenih na nemilost osvajaču, dok su porodične glave vojevale za čast otadžbine...

Prvih dana decembra 1915. i zvanično je uspostavljena okupacijska vlast. Već 15. decembra Štaciona komanda u Guči tražila je da joj se upute sva lica stara od 15 do 55 godina radi dobijanja objava, jedne vrste ličnih karata. Istovremeno je naređeno da se obavi popis građana i njihove imovine, što će kasnije poslužiti kao osnova za bespoštednu pljačku narodnih dobara – beleže u svojoj povesnici „Vekovanja” Radovan M. Marinković i njegov sin Zoran, opisujući sudbu praotaca iz tri sela kod Guče, i svega što ih snađe.

Čak se išlo do toga da je, recimo, 16. januara 1916. traženo da se Štacionoj komandi podnese izveštaj o tome koliko u opštini ima konopljanog semena. Naredne zapovesti bile su da se u Guču doteruju drva za ogrev i seno. Četvrtog aprila naređeno je da se saopšti građanima da ne pozdravljaju vojnički starijega, nego da kape skinu. Već je bila uvedena latinica kao zvanično pismo. Kulukom su popravljani putevi: ko se ne odazove iz prvine dobiće 12 batina, ko se ne javi ni drugi put – 25 motki. Zabranjena je prodaja bez dozvole, kože, vune, vunenih proizvoda, a koncem 1916. i klanje svinja.

Zvanična valuta postala je austrijska kruna. Obaveznim otkupom obuhvaćene su šljive (plaćano je pet kruna za 100 kilograma, a ako su sveže po 15 kruna). Seljaci su mogli da zadrže samo 50 litara rakije za domaćinstvo. Naređeno je da se sakupljaju šišarke i žir. Oduziman je srebrni i zlatni novac. Plenjeni su stoka, vuna, posude od bakra, kasnije i od drugih metala.

Od bogatijih kuća zahtevano je da daju dobrovoljne priloge u novcu okupatorskoj organizaciji Crvenog krsta. Javila se nestašica soli i hrane, neka domaćinstva gladovala su. Za ishranu su koristila čak i žir.

Nisu izostala ni ubistva. Na Velesu kod Guče 1916. ubijen je dečak Miloš Pajović iz Živice. Kasnije i Luka Petković koji je, misleći da je u opštinskoj zgradi zanoćio neki Sokolić, komandir žandarmerijske stanice u Guči, kroz prozor ubacio bombu. Sokolić je, međutim, spavao negde u selu ali su Petković, koji je živeo u Surudžićima, i njegov šurak iz Živice streljani na Ljutoj krušci između Živice i Viče. Presudila je Becirks komanda iz Guče, koja je tako nazvana posle Štacione.

Narod koji je pre rata bio politički podeljen u takvim okolnostima postajao je sve jedinstveniji u otporu okupatoru. Bunio se, recimo, protiv preimenovanja opštinskog suda u poglavrastvo, ili na uvođenje novog kalendara, od 16. maja 2016.

I nosioci vlasti bili su ponekad uplašeni, na to su ih nagonili i povremeni dolasci komita. Po kraju se pričalo da su 1917. u Dragačevo došli neki učesnici Topličkog ustanka, a sledećeg leta doznalo se da se u Ovčarsko-kablarskoj klisuri okupila komitska ustanička jedinica.

Sirotinja je opstajala po pravilu – dan i komad, godina i opanci – a koje imao sedlanika mogao je, bar privremeno, računati da je na konju.

Tako je u jednoj domaćinskoj kući Guberevaca, kao važan spis sačuvana objava kojom se dokazuje da je njihov konj Zekan pretekao dva rata i dočekao da bude demobilisan. Tu, evo, ovako stoji:

„Objava na jednoga konja po imenu Zekan koji je na službi turskog i bugarskog rata, pri 4. bataljonu 5. prekobrojnog puka, od 20. septembra 1912. do 16. avgusta 1913. godine i sad se otpušta i upućuje po teriocu Radenku da preda davaocu Miljku Rakićeviću iz sela Guberevaca, srez Dragačevski, okrug Čačanski. S tim da po predaji izvesti aktom četu u Kragujevcu.”

Objavu je 16. avgusta 1913. u Čačku izdao i potpisao komandir, potporučnik Novak Timotijević.

Ne zna se kako je pegavi dragačevski at služio u novom ratu koji je ubrzo stigao u Srbiju, ali ako je delio sudbinu svojih gospodara, sigurno se namučio k’o niko njegov.

Gvozden Otašević, Politika

Izvor
Tanjug
Objava za konja Zekana, foto „Vekovanja” / Politika/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
istorija
rat

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za