Vojni manevri u žutom moru: novi pritisak SAD na KNDR i Kinu

KNDR je „spremna da uništi“ Južnu Koreju, ako njen suverenitet bude narušen makar i za jotu. Na ovo je Pjong-Jang upozorio Seul i Vašington, koji obavljaju velike vojno-morske manevre u Žutom moru u neposrednoj blizini obale KNDR. U obuci je angažovan atomski nosač aviona „Džordž Vašington“, koji podržavaju četiri ratna broda i najmanje jedna podmornica.
 

Prebacivanje ove grupe iz baze u Japanu na obuku u Žutom moru izazvalo je neviđenu eksploziju emocija i u Tokiju. Ministrima je dat nalog da čak ni za vikend ne napuštaju granice prestonice i da budu spremni da stignu na posao u roku od sat vremena. Japan se plaši nove nepredviđene situacije KNDR na nastalu situaciju u regionu.
 

I Seul se nervira zbog istog razloga. On je hitno evakuisao civilna lica s ostrva Jonphjondo. Upravo u njegovoj blizini se odvija ova zlosrećna obuka. Na 11 kilometara od ovog ostrva je obala Severne Koreje, gde su u nepristupačnim stenama izdubljene praktično neranjive pozicije za artiljerijske baterije usmerene na Jug. Upravo odatle je početkom nedelje ostrvo bilo podvrgnuto masivnom artiljerijskom udaru. Odgovor Juga nije bio ekspeditivan, što je ministra odbrane koštalo fotelje. Novi čelnik vojnog nadleštva Li Hi Von je obećao da će na slične incidente reagovati brže, dolivši ulje na vatru na i bez toga provokacioni karakter obuke. Međutim, Seul nerado priznaje: uzvratni udarac njegovih haubica s ostrva Jonphjondo nije mogao da uništi artiljerijske baterije KNDR, koje su u njemu sakrivene.
 

Pjong-Jang američko-južnokorejske vojne manevre doživljava kao još jednu u nizu „nerazumnih vojnih provokacija“. On je spreman da na konfrontaciju odgovori konfrontacijom, a na rat-ratom. Jasno je da u slučaju potrebe Vašington neće dozvoliti da se vređaju njegovi saveznici – Seul i Tokio. Međutim, sudeći po njihovoj nervoznoj reakciji, pojava grupe s avionskim nosačem SAD u kritičnom trenutku u zoni vojne konfrontacije na Korejskom poluostrvu stvorila je očiglednu pretnju po njihovu bezbednost.
 

U julu je Vašington bio primoran da prekine obuku u Južnom moru zbog blizine kineske obale. A danas „Džordž Vašington“ pokazuje moć Pentagona, ali ne samo Pjong-Jangu. Očigledna je otvorena igra i s Kinom. Odmah nakon incidenta 23. novembra između Severa i Juga Amerikanci su pojačali pritisak na Peking, da utiče na Pjong-Jang. Kina krajnje uzdržano reaguje na pozive SAD, kao i pozive upućene Japanu i Nemačkoj da igraju ulogu arbitražnog suda u sporu između dve Koreje. Jedan od uzroka objasnio je direktor Centra za etnologiju MDA Pavel Lešakov.
 

Severnjaci su se uvek trudili da budu nezavisni. To je izvestan antipod Juga Koreje, koji je u njihovoj svesti marionetski režim. Svaka preterana zavisnost od neke od država za njih predstavlja prilično ozbiljan problem. U vreme SSSR oni su se trudili da balansiraju probleme između Pekinga i Moskve, sprovodeći u izvesnoj meri nezavisnu politiku i dobijajući čak određene dividende.
 

Kina imajući najjači uticaj na KNDR ne voli o tome da govori na sva zvona. Tako može biti bačena senka na suverenitet saveznika. Ujedno, Peking maksimalno koristi svoj značaj kako se usled ovih ili onih događaja na Korejskom poluostrvu ne bi dogodilo iznenadno ujedinjenje dve Koreje pod pokroviteljstvom Seula i Vašingtona. Nije slučajno što su uoči manevara u Žutom moru informativne agencije širile upozorenja kineskog činovnika, čije ime nije navedeno: „Severna Koreja je naša Istočna Nemačka. Sećate se šta se desilo kad je pala Istočna Nemačka? Raspao se Sovjetski Savez.“