Rusija naseljava tačke Legranža

Rusija će 2013. godine lansirati veliku naučnu stanicu za proučavanje Vasione, kosmičku opservatoriju Spektar-Rentgen-Gama. Stanica će raditi u jednoj od tačaka Legranža.
 

Naučnici odavno znaju za tu tačku, koja se nalazi na milion i po kilometara od Zemlje u stranu suprotnu od Sunca. Kosmički uređaj smešten tamo ostaće nepokretan u odnosu na Sunce i zemlju i stalno će se nalaziti u njenoj senci. Naša planeta će biti prirodni ekran od sunčevog osvetljenja i smetnji, tako da će biti moguće da se preciznije naštimaju uređaji na najstarije i najudaljenije objekte Vasione, kaže rukovodilac odeljenja CNII mašinogradnje Konstantin Jolkin.
 

Spektar-Rentgen-Gama je vrlo ozbiljan uređaj, on će istraživati najinformativniji deo rentgen i gama dijapazona u oblasti visokih energija rentgenskog i gama zračenja. Upravo je to najtananija struktura aktuelne Vasione. Moći će da se uz njegovu pomoć vide oni događaji koji su se dešavali nekoliko stotina hiljada godina posle Velikog praska.
 

Nije isključeno da će ruska stanica pomoći da se odgonetne kosmički fenomen kao što su gama-eksplozije. Naučnici smatraju da se eksplozije pojavljuju prilikom pada zvezdane supstance u velike crne rupe i prilikom dodira periferije naše Vasione sa drugim hopotetičkim vasionama koje se sastoje od antisupstance.
 

U tački L2 već radi sonda NASE Vilkinson i dva teleskopa Evropske kosmičke agencije – Plank i Geršelj. Vilkinson i Plank sastavljaju karte prvobitnog reliktnog zračenja. A Geršelj, infracrveni teleskop sa velikim ogledalom, razmatra osobenosti prvobitne Vasione koej se ne mogu videti pomoću obične optike. Naseljenost tačke L2 će se uvećavati. Osim ruske opservatorije do 2015. tamo će se pojaviti teleskop NASE Džejms Web i evropski Gaja. Naučni podaci sa svih uređaja dopunjavaju jedni druge, pošto oni rade u rezonansnim dijapazonima, podvlači Konstantin Jolkin.
 

U tome je i snaga savremene vanatmosfereske astrofizike, što se svaki novi projekat zamišlja tako da se zatvori skoro čitav dijapazon spektra ekeltromagnetnih zračenja i da se dobije informacija o Vasioni. I o onoj koja je bila, i o onoj koja se nalazi bliže nama. Da bolje shvatimo gde živimo i šta nas čeka. I čak da li je naša Vasiona usamljena? To je jedno od pitanja koje se postavlja kako pred američkim i evropskim teleskopima, ako i pred ruskom opservatorijom Spektar-Rentgen-Gama.
 

Po rečima naučnika, Rusija planira lansiranje uređaja i u druge tačke Lagranža zemaljske orbite – L4 i L5, gde je povoljno smestiti sredstva za praćenje potencijalno opasnih asteroida. Jedna od tih tačaka klizi po orbiti ispred Zemlje, druga iza, formirajući zajedno sa Zemljom i suncem pravilan trougao. Tačkve tačke postoje i kod drugih planeta, čak i kod Meseca. Praktično interesovanje prestavljaju L4 i L5 mesečeve orbite. One će biti važne u procesu sovajanja satelita Zemlje, kada započne realizacija pilotiranih ekspedicija, nastavlja Konstantin Jolkin.
 

Ove oblasti su najoptimalnije kako za smeštanje satelita za vezu i navigaciju, tako i za osiguravanje transportnih operacija, tačnije letova sa mogućim punjenjem goriva i kasnijim sletanjem na čitavom mesečevom globusu.
 

Lansiranje stanica u mesečeve tačke L4 i L5 uključeno je u ruske kosmičke projekte. U perspektivi može biti proučeno pitanje o slanju naučnih stanica u L4 i L5 drugih planeta. Radi se o tome što te zone predstavljaju gravitacione klopke, tamo se skuplja međuplanterana prašina, čak asteroidi. Mars, na primer, ima četiri poznata takva asteroida, a Jupiter preko sto. Nije isključeno da kosmička prašina koja dospe u klopku može da se ispostavi starijom od samog Sunčevog sistema.