Pravoslavne svetinje Kosova

Istorija Vizantije, pravoslavnih naroda Balkanskog poluostrva, odavno je privlačila pažnju ruskih naučnika. Posebno mesto u istorijskoj nauci zauzela su istraživanja istorije slovenskih naroda, koji su osetili u srednjem veku snažan uticaj Vizantije. 1885. godine na ukaz cara Aleksandra Trećeg u Konstantinopolju je bio otvoren Ruski arheološki institut, na čijem čelu se nalazio njegov nezamenjivi direktor, proslavljeni naučnik Fjodor Uspenski. Glavni cilj otvaranja instituta bilo je proučavanje pravoslavnih svetinja, koje su se nalazile na teritoriji Osmanske imperije.
 

Među njima posebnu pažnju privukli su spomenici srpske crkvene arhitekture na Kosovu. Zato su se upravo tamo krajem aprila i u maju 1908. uputili ruski naučnici na čelu sa direktorom instituta Uspenskim. Cilj je bilo upoznavanje sa aktualnim stanjem manastira u Dečanima i Pećkoj patrijaršiji i njihovo dalje proučavanje. Teritorija preko koje su morali da pređu članovi ekspedicije nalazila se u stanju stalnih nemira – tamo se neprestano vodila borba između Albanaca i ostataka slovenskog stanovništva, zato su iz Prizrena Ruse pravili oficir i 10 konjanika. Na putu u Dečane istraživači su svratili u manastir Svetog Marka, koji su u to vreme potpuno razorili lokalni Albanci i nalazio se u žalosnom stanju.
 

Put iz Prizrena u Đakovo bio je vrlo naporan. Đakovo je bilo već pravo albansko carstvo, gde nije bilo ni turske administracije, ni policije, gde je vladala samovolja. Kuće su bile male tvrđave, bez puške niko nije izlazio na ulicu. Neprijateljstvo između Albanaca i Slovena, kao i između raznih albanskih klanova pretvaralo se u stalne sukobe. Tako naučnici nisu mogli da odu u Dečane direktnim putem, zbog puškaranja među stanovnicima dva sela. Morali su da idu okolnim putem.
 

Ekspedicija je posetila i Pećku patrijaršiju. Tamo je situacija bila uznemirujuća. Oko manastriskih zidova živelo je tuđe i neprijateljsko stanovništvo. U obitelji se nalazio turski garnizon, koji je takođe smetao malobrojnim monasima. Fjodor Uspenski se upoznao sa manastirskom bibliotekom, koja se nalazila u očajnom stanju zbog nedostatka vazduha i zbog vlage. Ruski naučnik ubedljivo je preporučio da se knjige očiste od crvotočine i truleži, da se na sunce iznesu rukopisi koji su još mogli da se spasu.
 

Posle posete patrijaršiji ekspedicija je konačno stigla do glavnog svog cilja – manastira Dečani. U njemu se takođe nalazio turski garnizon od 40 ljudi, ali od toga je bilo malo koristi. Dovoljno je reći da ni iguman, ni bratija, nisu smeli da izlaze van manastira, manastirski voćnjak nije bio dostupan za monahe, živinarnik su redovno raznosili vojnici garnizona, a manstirsku stoku razvukli su Albanci.
 

Turska vlada od davnina je gledala na Albance kao na čuvare prestola i nalazilo je za shodno da im pruži punu autonomiju, što je dovelo do divlje anarhije, razbojništva i grabeži. U želji da iskoristi Albance protiv iskonskog lokalnog stanovništva, turska vlada je podsticala njihovo kolonizovanje Stare Srbije, pružajući im svakakve privilegije. Pošto su imali pravo da nose oružje, čega su hrišćani bili lišeni, Albanci su oteli zemlju koja je pripadala Dečanskom manastiru, lišivši prethodne vlasnike njihove svojine. Sekli su šume, uništavali mlinove i činili teškim svakakve odnose u oblasti koju su zauzeli. Turske vlasti i zakoni koji su važili u imperiji ovde niko nije priznavao: Albanci nisu plaćali danak, nisu priznavali poreze i faktički su činili posebnu državu Osmanske imperije.
 

Na povratku iz Dečana ekspedicija je stigla u Mitrovicu, gde je posle mučnog i vrlo teškog prelaza naišla na radostan prijem Sergej Tuholke u ruskom konzulatu. Mitrovica nije bila arheološka vrednost – tih godina to je bilo sasvim malo mesto, mada se nalazilo na železničkoj pruzi. Istaknuto je bilo samo po tome što je u martu 1903. tamo bio ubijen prvi ruski konzul na Kosovu Grigorij Ščerbina. Uspenski je posetio mesto gde je konzul zadobio smrtonosnu ranu. Treba primetiti da je ono bilo obeleženo kamenom sa natpisom i okruženo gvozdenom rešetkom. Tuholka je pažljivo brinuo o spomeniku i umesto kamena sa izbledelim natpisom zakazao je novi.
 

Rezultat ekspedicije bio je veliki referat i detaljan plan za proučavanje i očuvanje pravoslavnih srbskih svetinja na Kosovu. Nažalsot, Balkanski ratovi i Prvi svetski rat nisu dozvolili Ruskom arheološkom institutu da realizuje svoje planove. Treba se nadati da će ih Rusija realizovati u naše vreme, kada je pitanje očuvanja i daljeg proučavanja svetinja na Kosovu aktuelno kao nikada ranije.

Vladimir Putjatin,