Početna stranica > Novosti
Voditi propagandni, a pogotovo savremeni hibridni rat sa zločinačkim delom vladajućih krugova na Zapadu – nije nimalo lako. U toj oblasti Zapad tradicionalno ima prednost zbog svoje poslovične beskrupuloznosti, zbog svog viševekovnog iskustva u manipulisanju svešću masa i zbog svoje veoma razvijene medijske infrastrukture, koja još uvek znatno prevazilazi onu kojom raspolaže Rusija (i Kina).
Zato smo, polazeći od osnovne potrebe sveta – da se sačuva međunarodno pravo, stvoreno posle Drugog svetskog rata, dužni da se neprestano pozivamo na jedini globalni konsenzus u svetskoj istoriji – o osudi fašizma. Ono što su Narodni front i antifašisti uspeli na nivou svesti 30-ih godina HH veka i tokom rata, posebno u zapadnim zemljama, može se smatrati najvećom propagandnom pobedom u istoriji, i „drugom komponentom“, koja je zajedno sa Velikom Pobedom u Velikom otadžbinskom ratu, omogućila stvaranje međunarodnog prava, od kojeg i dalje očekujemo očuvanje mira na Zemlji. Da danas izvojujemo tako veliku propagandnu pobedu, a posebno u kratkom roku, jedva da je moguće, ali da iskoristimo tu pobedu – mi smo dužni.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Vladimir Kršljanin: Opasni virus fašizma
21.06.2021. god.
Voditi propagandni, a pogotovo savremeni hibridni rat sa zločinačkim delom vladajućih krugova na Zapadu – nije nimalo lako. U toj oblasti Zapad tradicionalno ima prednost zbog svoje poslovične beskrupuloznosti, zbog svog viševekovnog iskustva u manipulisanju svešću masa i zbog svoje veoma razvijene medijske infrastrukture, koja još uvek znatno prevazilazi onu kojom raspolaže Rusija (i Kina).
Zato smo, polazeći od osnovne potrebe sveta – da se sačuva međunarodno pravo, stvoreno posle Drugog svetskog rata, dužni da se neprestano pozivamo na jedini globalni konsenzus u svetskoj istoriji – o osudi fašizma. Ono što su Narodni front i antifašisti uspeli na nivou svesti 30-ih godina HH veka i tokom rata, posebno u zapadnim zemljama, može se smatrati najvećom propagandnom pobedom u istoriji, i „drugom komponentom“, koja je zajedno sa Velikom Pobedom u Velikom otadžbinskom ratu, omogućila stvaranje međunarodnog prava, od kojeg i dalje očekujemo očuvanje mira na Zemlji. Da danas izvojujemo tako veliku propagandnu pobedu, a posebno u kratkom roku, jedva da je moguće, ali da iskoristimo tu pobedu – mi smo dužni.
U sukobima i krizama u zemljama bivšeg SSSR i Jugoslavije, ali i u drugim delovima sveta, Zapad i njegove tajne službe su redovno koristili fašističke grupacije i na njihove zločine su zatvarali oči. U moralnom smislu, mi smo dužni da vičemo o tim činjenicama, i da ne prestajemo, dok god one postoje. A da je fašizam nešto veoma loše, ni na Zapadu skoro nikoga ne treba ubeđivati. Istovremeno, mi moramo udariti i na kvazisudske pokušaje (u okviru UN!) da se amnestiraju današnji fašisti. Tu pre svega mislim na Haški tribunal za bivšu Jugoslaviju – najopasniji i najpodliji udarac na rezultate Nirnberškog tribunala. Svestan potencijalne snage antifašističkog faktora i činjenice da su im ruke uprljane, kriminalni deo vladajućih krugova na Zapadu i čini očajničke pokušaje da izjednači fašizam i komunizam. A u stvarnosti, antikomunizam je kao politički princip bio svojstven upravo fašizmu.
Zapad je zavičaj fašizma, ali naravno, ne smeju se izjednačavati Zapad i fašizam. Konfliktnost u organizovanju (i manipulisanju) društvenih i međudržavnih odnosa je sveopšti princip zapadne civilizacije. Ta činjenica omogućava preživljavanje i očuvanje zločinačkog dela vladajućih „elita“ na Zapadu. Ali to još ne znači da ljudi na Zapadu vole zločine i zločince. A mi moramo prema najkrupnijim zločinima – korišćenju fašizma, terorizma, narkomafije – da imamo nultu tolerantnost.
S druge strane, konfliktnost kao princip je tuđa duhovno-moralnim vrednostima naše civilizacije. Za nas je vrhovni upravo suprotan princip – saradnja. Saradnja je neophodan uslov i temelj stvaralačke delatnosti čovečanstva i zato Zapad, koji je suviše tolerantni prema destruktivnom kriminalu – gubi istorijsku utakmicu. Mi ne želimo uništenje Zapada, već naprotiv, njegovo preživljavanje, i zato ćemo izbegavati prebacivanje odnosa sa Zapadom u konfliktnu ravan. Ali, borba sa zločincima i borba protiv fašizma su kao i borba protiv opasnih virusa – one su uslov preživljavanja.
Prisustvo konfliktnosti u komunističkoj ideologiji (stvorenoj na Zapadu) i subverzivni zapadni uticaj doveli su istorijski i duhovno najbliže – ruski i srbski narod (koji su imali i vodeću ulogu u pobedi nad fašizmom u SSSR i Jugoslaviji) do pogoršanja odnosa i do gotovo potpunog prekida humanitarnih veza u periodu 1948-1980. Ta situacija je počela da se menja na bolje tokom strašnih 90-ih, a danas odnosi dveju zemalja dostižu istorijski maksimum.
U tom kontekstu nedavnu načelnu odluku (donetu na inicijativu ruske strane) parlamenata Rusije i Srbije da se u Beogradu formira Međunarodni institut istorijskog sećanja, smatramo posebno važnom i primamo sa velikom nadom. To će biti, prva u ukupnoj istoriji, zajednička akademska institucija dveju zemalja. Zajedno ćemo, a pomoću takvog instituta, moći da pokažemo i dokažemo, naprimer i to da je srbski narod tri puta u HH veku bio žrtva zločinačkih krugova na Zapadu i da je 90-ih godina Jugoslavija bila razbijena uz učešće fašističkih organizacija iz vremena Drugog svetskog rata, koje su preživele u emigraciji na Zapadu, pod okriljem zapadnih tajnih službi. Ali pre svega, Srbija i Rusija će pokazati da su sposobne ne samo da zajednički proizvode vakcinu „Sputnjik V“ protiv koronavirusa, već da kao dokazani stručnjaci, stvore i odgovarajuću vakcinu za oslobođenje Evrope i sveta od opasnog virusa fašizma.
Zapad je zavičaj fašizma, ali naravno, ne smeju se izjednačavati Zapad i fašizam. Konfliktnost u organizovanju (i manipulisanju) društvenih i međudržavnih odnosa je sveopšti princip zapadne civilizacije. Ta činjenica omogućava preživljavanje i očuvanje zločinačkog dela vladajućih „elita“ na Zapadu. Ali to još ne znači da ljudi na Zapadu vole zločine i zločince. A mi moramo prema najkrupnijim zločinima – korišćenju fašizma, terorizma, narkomafije – da imamo nultu tolerantnost.
S druge strane, konfliktnost kao princip je tuđa duhovno-moralnim vrednostima naše civilizacije. Za nas je vrhovni upravo suprotan princip – saradnja. Saradnja je neophodan uslov i temelj stvaralačke delatnosti čovečanstva i zato Zapad, koji je suviše tolerantni prema destruktivnom kriminalu – gubi istorijsku utakmicu. Mi ne želimo uništenje Zapada, već naprotiv, njegovo preživljavanje, i zato ćemo izbegavati prebacivanje odnosa sa Zapadom u konfliktnu ravan. Ali, borba sa zločincima i borba protiv fašizma su kao i borba protiv opasnih virusa – one su uslov preživljavanja.
Prisustvo konfliktnosti u komunističkoj ideologiji (stvorenoj na Zapadu) i subverzivni zapadni uticaj doveli su istorijski i duhovno najbliže – ruski i srbski narod (koji su imali i vodeću ulogu u pobedi nad fašizmom u SSSR i Jugoslaviji) do pogoršanja odnosa i do gotovo potpunog prekida humanitarnih veza u periodu 1948-1980. Ta situacija je počela da se menja na bolje tokom strašnih 90-ih, a danas odnosi dveju zemalja dostižu istorijski maksimum.
U tom kontekstu nedavnu načelnu odluku (donetu na inicijativu ruske strane) parlamenata Rusije i Srbije da se u Beogradu formira Međunarodni institut istorijskog sećanja, smatramo posebno važnom i primamo sa velikom nadom. To će biti, prva u ukupnoj istoriji, zajednička akademska institucija dveju zemalja. Zajedno ćemo, a pomoću takvog instituta, moći da pokažemo i dokažemo, naprimer i to da je srbski narod tri puta u HH veku bio žrtva zločinačkih krugova na Zapadu i da je 90-ih godina Jugoslavija bila razbijena uz učešće fašističkih organizacija iz vremena Drugog svetskog rata, koje su preživele u emigraciji na Zapadu, pod okriljem zapadnih tajnih službi. Ali pre svega, Srbija i Rusija će pokazati da su sposobne ne samo da zajednički proizvode vakcinu „Sputnjik V“ protiv koronavirusa, već da kao dokazani stručnjaci, stvore i odgovarajuću vakcinu za oslobođenje Evrope i sveta od opasnog virusa fašizma.
(Istupanje Vladimira Kršljanina, potpredsednika Međunarodne slovenske akademije nauka, obrazovanja, umetnosti i kulture i višeg savetnika u MSP Republike Srbije, na velikoj međunarodnoj konferenciji „Rusija u XXI veku: Veliki otadžbinski rat i istorijsko sećanje“ (HHIH Mojsejevska čitanja), održanoj povodom 80. godišnjice Hitlerovog napada na SSSR, 21-23. juna 2021. u crvenoj sali Ruske alademije nauka u Moskvi)
- Izvor
- Tanjug
- foto: pokretzasrbiju.org/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.
Piše: Julija Karasjuk
Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.
Moskva mora biti „primorana“ na mir kroz snagu, izjavio je ukrajinski lider.
Iako mnogi smatraju da je kuhinja samo funkcionalna, zapravo mož
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
