Istok i Azija na platnima ruskih slikara

16.05.2021. god.

Ruski slikari su imali običaj da putuju Evropom i Ruskom imperijom, i da mnogo vremena provode na tim putovanjima. Pojedinci su se odvažili da radi biblijske scene otputuju na Bliski istok ili u daleku i nepoznatu Aziju, piše Russia beyond.

Vasilij Vereščagin (1842-1904)

Vereščagin je bio pre svega vojno lice, a slikarstvo mu je bilo hobi. I proslavio se pre svega kao autor slika na kojima su prikazane scene iz rata. Služeći u vojsci mnogo je putovao, između ostalog i u udaljene oblasti Ruske imperije. Srednjoazijskom Turkestanu je posvetio celu seriju slika. Pored toga, Vereščagin je putovao i u Indiju i Kinu, gde je naslikao svoju najpoznatiju (i najjeziviju) sliku „Apoteoza rata“. Zatim je obišao Bliski istok, Siriju i Palestinu.

Bogati kirgiski lovac sa sokolom, 1871.

Tretjakovska galerija

U planinama Alatau, 1870.

Tretjakovska galerija

Razvaline kineske paganske molionice sa idolima. Ak-Kent, 1870.

Tretjakovska galerija

Nomadska seoba Kirgiza, 1870.

Tretjakovska galerija

Glavna ulica Samarkanda sa tvrđave u rano jutro, 1870.

Tretjakovska galerija

Prolaz Barskaun, 1869-1870.

Kaluški muzej likovnih umetnosti

„Likuju“, iz serije „Varvari“, 1872.

Tretjakovska galerija

Timurove (Tamerlanove) dveri, 1872.

Tretjakovska galerija

Mula Rahim i mula Kerim se svađaju na putu do tržnice, 1873.

Tretjakovska galerija

Vasilij Polenov (1844-1927)

Vasilij Polenov se mnogo interesovao za verske teme. Njegov diplomski rad u Slikarskoj akademiji bila je slika „Hristos vaskrsava Jairovu ćerku“ (1871), za šta je dobio prvu nagradu – veliku zlatnu medalju. Deset godina kasnije otisnuo se na veliko putovanje po Bliskom istoku, posetio mnoga biblijska mesta i intenzivno skicirao pejzaže, arhitekturu, lica i narodnu nošnju. Kasnije je iz tog materijala niklo njegovo najvažnije delo – slika „Hristos i grešnica“ (kupio ju je lično imperator Aleksandar III). Krajem 1890-ih slikar još jednom odlazi u Palestinu, Siriju i Egipat, ovoga puta radi prikupljanja materijala za veliki ciklus slika „Iz Hristovog života“. Biblijske scene Polenov smešta u pejzaže koje je lično video.

Bejrut, 1882.

Nacionalni muzej „Kijevska galerija slika“

Vitlejem, 1882.

Saratovski muzej umetnosti „A. N. Radiščev“

Haram el Šarif (Uzvišeno utočište), gde se nalazio drevni jerusalimski hram, 1882.

Tretjakovska galerija

Hram sv. Jelene. Sporedni oltar hrama Groba Gospodnjeg, 1882.

Tretjakovska galerija

Hristos i grešnica, 1888.

Ruski muzej

Na Tiverijadskom (Genisaretskom) jezeru, 1888.

Tretjakovska galerija

Odlučiše da idu u Jerusalim, 1890. Serija „Iz Hristovog života“

Samarski oblasni muzej umetnosti

Jakov i Jovan, 1890. Serija „Iz Hristovog života“

Ruski muzej

Među učiteljima, 1896. Serija „Iz Hristovog života“

Tretjakovska galerija

Ispuni se premudrosti, 1896. Serija „Iz Hristovog života“

Nižegorodski državni umetnički muzej

Beše u pustinji, 1909. Serija „Iz Hristovog života“

Vjatski umetnički muzej „V.M i A.M Vasnjecov“

Aleksandar Jakovljev (1887-1938)

Aleksandar Jakovljev je 1917. godine kao mlad slikar već posetio Italiju i dobio stipendiju za putovanje u Aziju. Proučavao je ruski Daleki istok, a putovao je i u Kinu i Japan. U Pekingu ga zatiču vesti o revoluciji u Rusiji, posle čega se on ne vraća u otadžbinu, nego direktno iz Azije odlazi u Pariz. Zatim, početkom 1930-ih, odlazi u Aziju u sklopu automobilske akcije „Žuta ekspedicija“ koju je organizovala kompanija Citroen. Otud je doneo preko 800 radova koji su izlagani na izložbama mnogih zemalja sveta, a zatim su objavljeni u zasebnom albumu pod naslovom „Skice Azije“.

Azijski ribar

Sotheby's

Bitka ratnika. Kinesko pozorište.

Privatna kolekcija

Ulica u Japanu, 1919.

Privatna kolekcija

Opera u Pekingu, 1918.

Sotheby'S

U pustinji Avganistana, 1931.

Privatna kolekcija

Karavan-saraj u Avganistanu, 1931.

Privatna kolekcija

Lamina poseta, 1933.

Privatna kolekcija

Mongoli, 1933.

Međunarodni centar i muzej „Rerih“

Nikolaj Rerih (1874-1947)

Rerih je jedan od najpoznatijih i najzagonetnijih ruskih slikara. Poznat je pre svega po himalajskim pejzažima. Bio je istoričar i arheolog, mnogo je putovao Rusijom i postepeno počeo da se interesuje za Istok, da proučava dela istočnjačkih filozofa i budizam. Kada je 1917. godine u Rusiji izbila revolucija Rerih se nalazio u inostranstvu. Nije se vratio u otadžbinu, a 1923. je krenuo u veliku azijsku ekspediciju. Posetio je Indiju, Kašmir, Kinu i Tibet, vršio etnografska i arheološka istraživanja i, naravno, mnogo slikao. Kasnije je još jednom otputovao u Kinu, a zatim se nastanio u Indiji, gde je ostao do kraja života.

Buda pobednik, 1925.