Kako su stanovnici Sovjetskog Saveza dočekali pobedu u Drugom svetskom ratu

09.05.2021. god.

Većina sovjetskih građana dobro je znala da bi poraz u ratu značio smrt. Zato je toliko dugo iščekivana i sanjana pobeda doživljavana kao spasenje i novi život.

Devetog maja 1945. godine u dva sata i deset minuta posle ponoći sovjetski radio javio je građanima SSSR-a dugo iščekivanu radosnu vest. U berlinskom predgrađu Karlshorst potpisan je akt o bezuslovnoj kapitulaciji Nemačke, piše Russia beyond.

Berlin, 1945.

Mark Redьkin/MAMM/MDF/russiainphoto.ru

Spiker Svesaveznog radija Jurij Levitan koji je pročitao čuvenu vest kasnije je govorio: Tokom večeri nekoliko puta smo saopštili „da će radio danas izuzetno raditi do četiri sata ujutru“. Tu, reklo bi se, običnu informaciju, trudili smo se da pročitamo tako kao da ljudima poručujemo: „Ne idite na spavanje. Čekajte“. Usledila je lavina telefonskih poziva. Znani i neznani, srećni glasovi vikali su u telefonsku slušalicu: „Hvala. Shvatili smo šta hoćete da kažete! Postavljamo stolove! Junaci!“

Lenjingrad, 9. maj 1945.

Vasiliй Fedoseev/TASS

„Te noći ogromna zemlja bila je budna. Ljudi su otvarali prozore, buduli komšije, sa svih strana čula se muzika i radosni povici: Pobeda! Pobeda! Svi su nahrupili na ulicu, grlili se, plakali i smejali. Vladala je prava eurforija“, svedočio je kasnije u svojim sećanjima Jasen Zasurski.

A.Ustinov/Glavarhiv Moskvы/Mos.ru

„Kada bu ugledali vojnika i oficira ljudi bi ga uzimali na ruke i počinjali da ljuljaju. Nepoznati ljudi ljubili su jedni druge. To jedinstvo ispoljeno devetog maja četrdeset pete nikada više nisam video. Svi smo bili jedno biće, i Rusi, i Tatari, i Uzbeci i Gruzini, bili smo jedinstveni, kao nikada dotad“, govorio je Moskovljanin Genadij Cipin.

Evgeniй Umnov/TASS

Ljudmila Surkova koja je tada živela u glavnom gradu seća se: „Reke ljudi kreću se ulicama. Iz poprečnih uličica neprestano stiže pojačanje. Svi idu ka centru. Kamioni sa vojnicima pokušavaju da se probiju kroz masu. Vojnici se naginju i ljube one koje mogu da dohvate. U kamion se ubacaju paklice cigareta bez filtera „Belomor“, pružaju flaše... Sve što se nagomilalo tokom te četiri godine, muke, nade, razočaranja, gubici, izbilo je u jednom dahu na površinu, i zahvatilo sve skupa, mnogostruko većim intenzitetom. Iako izgleda nemoguće, ali svi su se dobro razumevali i bili kao rod rođeni“.

Lenjingrad

Grigoriй Čertov/Sputnik

„Iza širom otvorenih prozora napolje je dopirala pesma i videlo se svetlo. Ulica Lenjinska sva u reflektorima, na svakom brežuljku protivavionske baterije. Čini se, pucalo se sa svih strana“. Tako je po rečima Vjačeslava Ignatenka tog velikog dana izgledao Vladivostok. Vrhunac slavlja bilo je podizanje zastave Pobede na aerostatu iznad zaliva Zlatni rog. „Zaslepljujući zraci reflektora upereni sa obližnjih brežuljaka u jednu tačku i zavijorenu crvenu Zastavu pobede iznad zaliva. Bilo je to nešto potpuno neverovatno, poruka s neba. Na visini je duvao vetar i razvio zastavu prema gradu u punim njenim dimenzijama i blistavo crvenoj boji platna“.

Moskva

Nikolaй Sitnikov/TASS

Mnoge vojnike Crvene armije vest o kapitulaciji Nemačke zatekla je direktno u borbi. Mornarički pešadinac Baltičke flote Pavel Klimov u maju 1945. godine bio je u zapadnoj Letoniji, gde se držala velika neprijateljska grupa. „Nama su Nemci prvi dali do znanja da je rat završen. Kretali smo se obalom. Duž nemačkih rovova čula se buka i klicanje, ali nama u prvi mah nije bilo jasno o čemu se radi. Ispostavilo se da su oni saznali da je rat gotov. Mi smo ubrzo na osnovu vatrometa i pucanja u vazduh shvatili da je kraj. A onda smo preko radija dobili naredbu da prekinemo operaciju. Radost je bila ogromna“, sećao je Pavel Fjodorovič.

Trg Majakovskog, Moskva

Elizaveta Ignatovič/MAMM/MDF/russiainphoto.ru

Na Crvenom trgu u Moskvi uveče je upriličena veličanstvena paljba. Trideset artiljerijskih plotuna iz hiljada oruđa, praćeni zracima uperenim iz 160 reflektora i ispaljenim raznobojnim raketama. Jasen Zasurski kasnije se sećao tih trenutaka. „Iz nekih razloga upamtio sam kako su plotuni plašili jata vrana. Kako bi se začuli, one su uz krike letele iza Kremaljskih zidina i kružile u vazduhu kao da su se radovale zajedno sa nama, sve je predivno izgledalo“.