Stručnjaci su ocenili savremene izazove nacionalne bezbednosti Rusije

U Moskvi su objavljeni rezultati stručnog istraživanja nacionalne bezbednosti Rusije. Analitički referat pripremili su stručnjaci Ruske Akademije nauka u saradnji s predstavništvom Fonda „Fridriha Eberta“ u Ruskoj Federaciji.
 

Na prezentaciji referata glavni je bio govor direktora Instituta za sociologiju RAN Mihaila Gorškova:
 

Poslednju deceniju karakterišu fundamentalne promene uloge i mesta Rusije u svetu. U skladu s tim, pojavili su se i novi izazovi, što pretpostavlja traženje novih pristupa za obezbeđivanje bezbednosti naših građana. Glavni cilj istraživanja je otkrivanje i tipologizacija predstavljanja ruskoj političkoj i intelekturalnoj eliti osnovnih pretnji po nacionalnu bezbednost zemlje. Izvršena je anketa među stručnjacima, koji predstavljaju sledeće oblasti profesionalne delatnosti: naučnici, koji se specijalizuju za izučavanje političkih, ekonomskih, pravnih i vojnih aspekata nacionalne bezbednosti, praktičari, koji imaju veliko iskustvo u radu na obezbeđenju bezbednosti zemlje, društveni pregaoci – novinari, društveni poslenici, pravobranioci.
 

Istraživanje je pokazalo značajnu razliku u ocenama. Najmanju zabrinutost osećaju stručnjaci među državnim službenicima, povezanim s nadleštvima, koja se neposredno bave problemima nacionalne bezbednosti. Najveću – predstavnici naučne zajednice i stručnjaci – društveni pregaoci. Slična slika je, smatraju autori referata, karakteristična za savremenu Rusiju. U njoj su predstavnici struktura vlasti puni optimizma u vezi sa situacijom u najrazličitijim oblastima, a naučnici i društveni pregaoci pokušavaju da im oponiraju s kritičkih pozicija.
 

U celini, stručnjaci su stanje nacionalne bezbednosti  RF okarakterisali različito. Praktično nije bilo krajnjih ocena u smislu „katastrofalno“ ili nasuprot tome, izuzetno optimističnih. Uglavnom su „preovladavale umereno zabrinute ocene“, kaže se u dokumentu. Pritom one nisu bile takve samo u vezi sa sadašnjom situacijom, već i u pogledu najbližih perspektiva.
 

Spisak pretnji, koje su stručnjaci smatrali glavnima, mnogo se promenio u poređenju sa spiskom od pre 15 godina. O tome je govorio predsednik predstavništva Fonda „Eberta“ u RF Rajhnald Krum:
 

Pre dve godine građani Rusije su govorili da se plaše bandita, vanrednih stanja. Na trećem mestu je bio teror, na četvrtom – činovnici. To je što se tiče unutrašnje politike. U spoljašnjoj politici glavne pretnje su bile širenje NATO, Kavkaz i teror. Današnja ocena stručnjaka se razlikuje. Na prvom mestu je korupcija (činovnici), na drugom je zaostajanje na drugim zemljama, na trećem je depopulizacija, na četvrtom je teror. Što se tiče spoljne politike Kavkaz je na dvanaestom mestu. Širenje NATO je danas na četrdeset devetom mestu na spisku pretnji po nacionalnu bezbednost Rusije.
 

Stručnjaci među naučnicima definisali su u referatu svojih pet „lidera“ među aktuelnim pretnjama. To su: korupcija, demodernizacija zemlje, starost fondova u industriji, zavisnost Rusije od spoljnoekonomske konjunkture i nizak kvalitet obrazovanja. Stručnjaci-činovnici su u svoju „petorku“ uključili: terorizam, korupciju, nelegalnu trgovinu drogom, zaostajanje u sferi inovacija i socijalno raslojavanje.