„U bombardovanju Srbije škole i bolnice ne treba da budu izuzetak“

Vazdušni napadi NATO-a na SR Jugoslaviju počeli su na današnji dan pre 21 godinu. Za 78 dana monstuoznog bombardovanja poginulo je oko 3.000 ljudi.

Materijalna šteta Savezne Republike Jugoslavije procenjena je na više od stotinu milijardi dolara. 

Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je prvi put u istoriji bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Naredbu je američkom generalu Vesliju Klarku, tadašnjem komandantu savezničkih snaga, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.



Klark je u knjizi "Moderno ratovanje" napisao ne samo da je planiranje vazdušne operacije NATO-a protiv SRJ intenzivirano sredinom juna 1998. već i da je završeno krajem avgusta te godine.

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

Pošto je odluku o neprihvatanju stranih trupa (NATO) na teritoriji zemlje potvrdila Skupština Srbije, a koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja u Srbiji i Crnoj Gori.

Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji. Podršku su im pružili strateški bombarderi koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazduhoplovne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 mostova razoreno.

Tokom bombardovanja izvedeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je približno 420.000 projektila, ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 kasetnih bombi, od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebljavaju zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Predstavnici NATO-a nisu se čak ni do danas izvinili za zločine počinjene nad narodom SR Jugoslavije.


„U bombardovanju Srbije škole i bolnice ne treba da budu izuzetak“

Nekadašnji senator i predsednik Odbora za bezbednost Senata SAD, Džon Mekej

“SAD rizikuju da izgube rat sa srbskom vojskom i njihovom zastarelom opremom. Rizikujemo ukoliko ne sprovedemo masovni, strateški i održivi vazdušni napad. Nijedna infrastrukturna meta ne bi trebalo da bude izuzetak – fabrike, vodovodne mreže, škole, bolnice, prodavnice, bilo šta. Da, svi mi žalimo zbog civilnih žrtava kao i naših gubitaka, ali one su neizbežne”, rekao je tada američki senator i predsednik Odbora za bezbednost Senata SAD, Džon Mekejn o NATO agresiji na tadašnju SR Jugoslaviju.

"Srbi su nepismeni degenerici, ubice beba, mesari i silovatelji"

Treba podsetiti da je Džo Bajden bio jedan od najžešćih ratnih huškača protiv SR Jugoslavije. On je jedan od "najzaslužnijih" amerikanaca za agresiju na SR Jugoslaviju. Zagovarao je i kopnenu invaziju na SR Jugoslaviju, a svoju poznatu rečenicu je ponovio i gostujući na Si-en-enu kod Larija Kinga gde je rekao: 

"Sve Srbe treba staviti u nacističke koncentracione logore. Srbi su nepismeni degenerici, ubice beba, mesari i silovatelji."

Džo Bajden i Džosef Dioguardi 1998. godine raspravljaju o budućoj agresiji na SR Jugoslaviju i već završenoj agresiji na Republiku Srpsku.