Kaspijsko more u pravnom polju

Samit prikaspijskih država – Rusije, Azerbejdžana, Irana, Kazahstana i Turkmenistana, koji je održan u Azerbejdžanu, pokazao je njihovu nameru da aktivnije napreduju u rešavanju pitanja o pravnom statusu Kaspijskog mora.

U Bakuu su doneta dva dokumenta – zajednička izjava predsednika o rezultatima samita i glavnim pravcima budućeg rada, kao i sporazum o saradnji u oblasti bezbednosti. Sporazum o bezbednosti ima velik značaj, što su priznale sve strane u pregovorima. On pokazuje da prikaspijske države poseduju dovoljan potencijal za obezbeđenje bezbednosti u regionu bez angažovanja trećih sila. To je posebno istakao ruski lider Dmitrij Medvedev.
 

Jedinstveni smo u tome da sami odgovaramo za situaciju u Kaspijskom regionu. Upravo zato jača isključiv prerogativ prikaspijskih država na rešavanje čitavog dijapazona pitanja regionalne bezbednosti. Ako u nekom trenutku oslabimo međusobnu saradnju – možete biti sigurni da će našim pitanjima želeti da se bave druge države, koje nemaju nikakve veze s Kaspijem, ali kojima je zanimljivo da se ovde pojave radi rešavanja sopstvenih ekonomskih, pa i političkih zadataka.
 

Praktično, potpisani sporazum predstavlja izvestan okvirni politički dokument, koji pokazuje kolektivnu odgovornost prikaspijskih država na suzbijanju terorističkih pretnji, nezakonite trgovine drogom i drugih izazova savremenog sveta.
 

Glavni zadatak održanog i predstojećih samita biće rad na konvenciji za pravni status Kaspijskog mora, čije će prihvatanje oduzeti još neko vreme. Kao što je poznato, Kaspij je bogat mineralnim i biološkim resursima. Samo dokazane rezerve nafte u regionu se procenjuju na više od pet milijardi tona, a gasa – na 8 triliona kubnih metara. Danas je jedini ozbiljan problem, koji ometa potpuno osvajanje ovih bogatstava nedostatak jasnog pravnog statusa Kaspijskog mora i principa njegove podele. Pet priobalnih država se bave njegovim rešavanjem od momenta raspada SSSR, ali zasad ne mogu konačno da se dogovore. Prvi put su strane pokušale da označe svoje pozicije 2002. godine na prvom samitu u Ašhabadu. Međutim, posle toga je usledio petogodišnji prekid.
 

Međutim, ni posle obnavljanja susreta pregovori ne idu glatko. Rusija, Azerbejdžan i Kazahstan su potpisali dokumenta o razgraničenju dna severnog dela mora, ali ostaje nerešeno pitanje korišćenja njegove akvatorije. Iran predlaže da se more podeli na pet jednakih delova. Baku je protiv ovakvog nastupa. Do danas nije rešeno pitanje središnje linije, na osnovu koje će se definisati granica nacionalnih sektora Turkmenistana i Azerbejdžana.
 

Međutim, na sadašnjem samitu je zapažen ozbiljan napredak u rešavanju ovih problema. Predsednici država su naložili nadleštvima da u roku od tri meseca usaglase širinu nacionalne zone svake od zemalja prema moru. Najverovatnije je da će rad na konvenciji o pravnom statusu Kaspijskog mora biti završen u bliskoj budućnosti.
 

S tačke gledišta Medvedeva, susret je bio efikasan. Predsednici su se dogovorili da probleme Kaspija razmotre na najvišem nivou za godinu dana. Osim toga, treba da se obavi najmanje pet rundi pregovora na nivou stručnjaka. Sledeći samit biće održan 2011. godine u Rusiji. Moguće je da će ovaj susret staviti tačku na „i“ u mnogim sporovima i omogućiti da se bogatstva Kaspija osvajaju efikasno, da se zajednički štiti njegova ekologija. Međutim, već sad, u Bakuu, strane su se dogovorile da uvedu moratorijum na ribolov jesetre na pet godina.