On i ona na pragu večnosti

Pre sto godina, na ovaj novembarski dan (20. novembar) iz života je otišao veliki ruski pisac Lav Tolstoj. Smrt ga je zadesila na maloj železničkoj stanici Astapovo, daleko od rodne kuće i porodice, koju je napustio nedugo pred smrt. O zagonetnom finalu života Lava Tolstoja, na vrhuncu svetske slave, i dan-danas se diskutuje u celom svetu. Izložićemo jednu od verzija, ovaploćene u memorijalnoj ekspoziciji „On i ona“. Ova izložba je otvorena u Moskvi u starinskoj jednospratnoj vili, smeštenoj direktno preko puta zgrade radio kompanije „Glas Rusije“

„Ima 18 verzija o tome zbog čega je Tolstoj napustio rodno gnezdo, koje je vatreno voleo – imanje u Jasnoj Poljani, gde je odrastao i gde je rođeno trinaestoro njegove dece,“ kaže u intervjuu za „Glas Rusije“ zamenik direktora Ruskog državnog muzeja Lava Tolstoja, koordinator izložbe „On i ona“ Tamara Burlakova.

Ovaj odlazak Ivan Bunjin je nazvao „oslobođenjem Tolstoja“, Štefan Cvajg – „bekstvom ka Bogu“, finski pisac i prijatelj Lava Tolstoja Arvid Jarnefeld „napuštanjem svojih radi približavanja tuđima“. Međutim, želim da skrenem pažnju ono glavno, - ističe Tamara Bulakova, - ovaj odlazak je predstavljao posledicu nesuglasica između Lava Tolstoja i njegove žene Sofije, i to nesuglasica dvoje ljudi koji su se veoma voleli. Suštinu konflikta sam pisac je odlično izrazio u pismu upućenom ženi: „Tebi su glavna deca, a meni – moja duša.“ Kako je kasnije primetila njihova kći Tatjana, „u ovom konfliktu su oboje branili ono najdragocenije“.

„Najdragocenije“ su u prvom periodu dugog zajedničkog života Tolstoj i njegova žena shvatali skoro isto, i na izložbi „On i ona“ ima mnogo znakova sreće – sačuvane su sveće sa venčanja, s ljubavlju naslikani portret žene i juvelirski ukras tanane izrade: prsten „Ana Karenjina“. On je namenjen Sofiji Tolstoj kao vernoj pomoćnici u spisateljskom radu. Žena je dobro razumevala teško čitljiv muževljev rukopis i prepisivalaje njegove rukopise – apsolutno sve, a ne samo roman „Ana Karenjina“, a za rad na njemu je na poklon dobila prsten s rubinom i dva brilijanta.

Međutim, sa vremenom se u Tolstoju odigrava promena i njenu ozbiljnost Sofija, koja je bila 16 godina mlađa od svog supruga, nije mogla do kraja da shvati. „Prelom Tolstojevog shvatanja sveta,“ nastavlja Tamara Bulakova, „pada u vreme rada na „Ispovesti“.

To je treća od najpoznatijih ispovesti u istoriji svetske kulture. Prvu je napisao blaženi Avgustin, a drugu Žan-Žak Ruso. U svojoj „Ispovesti“ Tolstoj je ispričao o „prekretnici“, kako je sam naziva, koja mu se desila početkom 1880-ih godina i koja je označavala potpuni preporod. U ovom periodu njegova žena poše rođacima. „Ljovočka sve vreme „radi“, ali, avaj, piše neka razmišljanja na religiozne teme. Želela bih da što pre to završi, da to prođe kao bolest.“ Nažalost, - ističe Tamara Bulakova – Tolstojev složeni duhovni rad najbliža osoba je doživljavala kao bolest. Upravo to je bila osnova tragične nesloge, koja je dovela Tolstoja do odlaska iz Jasne Poljane.

O Tolstojevom preporodu na izložbi krasnorečivo govore lične stvari „atipične za grofa“: slobodna seljačka bluza, koju je Lav Tolstoj počeo da nosi i u kojoj je snimljen u trenutku dok je kosio travu. Tu je i primer zanatlijskog Tolstojevog rada: kvalitetne kožne cipele s lakiranim vrhom i kako bi se danas, reklo, na platformi na štiklu. Ovu modernu obuću Lav Tolstoj je poklonio prijatelju – pesniku Atanasiju Fetu.

Tolstoj je u nekoliko navrata pokušavao da ode iz Jasne Poljane. Prvi put – još 80-ih godina. Tada je u dnevniku ostavio sledeću zabelešku o svojim bližnjima: „Čudim se njihovoj okrutnosti... Cepaju me na delove... Ponekad želim sve da napustim.“ I Tolstoj je otišao napisavši ženi: „Moj odlazak će te ražalostiti. Ali shvati i veruj da nisam mogao drugačije da postupim.“ Skoro 30 godina kasnije, poslednje putovanje pisca se završilo tragično.

Jedan od najpotresnijih eksponata na izložbi „On i ona“ je fotografija Sofije Tolstoj u prirodnoj veličini. U toplom kaputu, umotana u šal, sa spoljašnje strane se pribila uz prozor siromašne drvene kuće pokušavajući da vidi svog muža na umoru, koji je ležao na običnom gvozdenom krevetu. „Nisu je pustili da dođe kod njega,“ podseća Tamara Burlakova.

To joj nisu dozvolili kćerka Aleksandra, pa ni drugi članovi porodice. Naravno, svi su imali objektivne razloge – plašili su se da će pogoršati Tolstojevo stanje. Međutim, u tome se ispoljio neverovatan akt okrutnosti i nepravednosti u odnosu na ženu, koja bila predodređena da 48 godina bude supruga genija. U novom engleskom filmu o Tolstoju „Poslednje vaskrsenje“ narušena je istorijska istina: tamo se ženi dozvoljava da dođe kod muža i oni se opraštaju. To se u stvarnosti nije dogodilo...

 
„Sofija Tolstoj je jednom zamislila svog muža... kao čarobnjaka,- kaže u zaključku Tamara Burlakova. Kao da ovaj čarobnjak ide ispred gomile naroda s fenjerom obasjavajući joj put. A sebe i svoju porodicu je videla... – ne, ne pored njega, ne među izabranima, već kao deo gomile, priznajući koliko je teško ići za onim ko je možda stolećima ispred ne samo svojih bližnjih, već i čitavog čovečanstva.“