Zaharova: Veoma je važno da Srbija nastavi da pažljivo dokumentuje i sistematizuje dokaze o zločinima NATO-a

04.02.2021. god.

"Dugotrajna i ozbiljna šteta po prirodnu sredinu i zdravlje ljudi, direktno kršeći međunarodno humanitarno pravo, postala je ustaljena praksa u ponašanju država članica NATO-a."

Izlaganje portparola Ministarstva spoljnih poslova Marije zaharove na sedmičnoj pres konferenciji:

U Srbiji je podneta prva indivdualna tužba protiv NATO-a za nadoknadu štete prouzrokovane upotrebom municije sa osiromašenim uranijumom tokom bombaških napada 1999. godine. Više od 2.000 ljudi, i Srba i Albanaca, već se obratilo advokatima za pomoć o sličnim temama. Više od 20 godina nakon agresije alijanse na Jugoslaviju, u pogođenim oblastima na jugu Srbije, stope brojnih bolesti, uključujući rak, i dalje su znatno iznad nacionalnog proseka.

NATO je takve „tragove“ ostavio kao rezultat svojih „humanitarnih misija“. Tako je na severu Libije, posle bombardovanja, radijacija premašena za nekoliko puta - karakterističan rukopis NATO-ovih „humanitarnih radnika“. Dugotrajna i ozbiljna šteta po prirodnu sredinu i zdravlje ljudi, direktno kršeći međunarodno humanitarno pravo, postala je ustaljena praksa u ponašanju država članica NATO-a.

Članice NATO-a puno govore o pretnjama evropskoj bezbednosti, mada su u stvarnosti glavna pretnja njihove neodgovorne akcije, koje vode eskalaciji tenzija i ne jednom ka ekološkoj katastrofi u samom centru Evrope. Protiv Jugoslavije nije korišćena samo radioaktivna municija, već su izvedeni ciljani napadi na razna preduzeća, što je dovelo do izlivanja tona toksičnih i kancerogenih hemijskih jedinjenja na okolne teritorije i reke, uključujući Dunav.

Nažalost, za ove zločine još uvek niko nije kažnjen. To je takođe norma zapadnog „mejnstrima“ - da ne priznaju sopstvene greške. Da li je Jugoslavija jedini primer? Irak, Libija i mnoga druga mesta na planeti. Došli su, uništili, otišli, nisu se izvinili, nisu pretrpeli nikakvu kaznu. A onda uče druge kako da žive i šta je sloboda. U okviru saveza dolazi do svojevrsne „erozije“ odgovornosti. Tamo dominira osećaj popustljivosti, jer niko ne kažnjava.

Zemlje članice alijanse, očigledno, strahuju od stvaranja presedana za naknadnu isplatu odštete svim žrtvama. Stoga je NATO dosljedno negirao vezu između širenja malignih tumora, leukemije i masovne upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom od strane saveza na jugu Srbije, smatrajući povezanost ovih činjenica neosnovanim. Čak i nekoliko stotina vojnika NATO snaga (KFOR) patilo je od dugoročnih posledica agresije alijanse na Jugoslaviju. To potvrđuju, na primer, brojne presude italijanskih sudova po zahtevima predstavnika italijanskih oružanih snaga koji su bili u KFOR-u 1999. godine.

Mladi Srbi nisu bili svedoci NATO agresije, ali ipak i dalje na ovaj ili onaj način na njih utiču njene dugoročne posledice. Zbog toga je veoma važno da zemlja nastavi da pažljivo dokumentuje i sistematizuje dokaze o zločinima NATO-a na teritoriji Jugoslavije, na osnovu naučnog proučavanja svih detalja. Možda će pomenute tužbe protiv NATO-a i aktivnosti međuresorne komisije koju je 2018. osnovao srbski parlament pomoći da se utvrdi istina i dovedu do kažnjavanja odgovornih da se to više nikada ne ponovi.

Izvor
Tanjug
foto: © TASS / Щerbak Aleksandr/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Srbija
NATO

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za