Sve što treba da znate o ruskom mesindžeru Telegram sa 500 miliona korisnika

12. januara 2021. godine Telegram je postao druga najpopularnija aplikacija za daunlodovanje u SAD, a osnivač mesindžera Pavel Durov na svom kanalu je objavio da je za prethodna tri dana mesindžer dobio 25 miliona novih korisnika. 38% novih korisnika živi u Aziji, 27% su Evropljani, 21% Latinoamerikanci. Još 8% su stanovnici Bliskog istoka. Ukupan broj korisnika nadmašio je 500 miliona, piše Russia beyond.

Broj korisnika Telegrama počeo je da raste nakon što je 7. januara blokiran nalog Donalda Trampa na Tviteru, Fejsbuku, Instagramu i drugim platformama. Još jedan faktor povećanja broja korisnika bila je nova politika poverljivosti informacija na mesindžeru WhatsApp, prema kojoj se lični podaci njegovih korisnika daju na raspolaganje Fejsbuku (koji je vlasnik WhatsApp-a). Kasnije je uvođenje novih pravila zbog kritike korisnika odloženo za 15. maj 2021. godine.

„Ljudi više ne žele da se odreknu privatnosti zarad besplatnih usluga. Ne žele da budu taoci tehnoloških monopolista koji izgleda misle da mogu da rade šta hoće čim njihove aplikacije dostignu kritičan broj korisnika”, prokomentarisao je Durov.

Po čemu se Telegram razlikuje od drugih mesindžera?

Obični i grupni četovi čine samo mali deo infrastrukture mesindžera.

 

Legion Media

Na primer, na Telegramu možete pisati tajne četove, povezane za konkretnim uređajem korisnika, što znači da se oni ne čuvaju na serverima mesindžera i po želji korisnika nestaju posle određenog vremena. Na sve fotografije ili video-zapise u tim četovima možete postaviti tajmer. Kada on istekne, oni će sami sebe uništiti. Možete napraviti skrinšot, ali tada će mesindžer na to upozoriti sagovornika.

Umesto običnih grupa na Telegramu postoje kanali. Njihova glavna specifičnost je potpuno odsustvo algoritama. U skladu sa pristupom Telegrama, korisnici sami kontrolišu svoje korišćenje medija, što znači da se sve poruke objavljuju na kanalu u hronološkom redosledu. Na mesindžeru nema ni funkcije discover koja je popularna kod savremenih aplikacija. Nove zanimljive kanale možete upoznati ili putem ličnih poruka od prijatelja i drugih kanala, ili iz spoljnih izvora. Kanal možete da vodite kako javno, tako i anonimno, uz postove možete uključiti mogućnost za komentare, a uz kanal prikačiti javni čet.

Još jedna zanimljiva funkcija je upoznavanje na osnovu lokacije. Na primer, nalazite se u nepoznatom gradu, dosadno vam je i želite sa nekim da se upoznate. Pritisnete odeljak „Kontakti”, izaberete opciju „Pronađi ljude u blizini” i pred vama će se pojaviti spisak svih onih koji se nalaze blizu vas (i koji su pristali da uključe tu funkciju). Osim toga, korisnici povremeno prave četove za podređenu lokaciju, na primer, neki muzej, gradski trg ili bar, kojim možete pristupiti, postaviti neko pitanje ili početi komunikaciju sa osobom u blizini.

Na Telegramu funkcioniše i veliki broj botova, odnosno softverskih robota, koji mogu da vam izračunaju kurs dolara, da vam puste pesmu koju želite direktno u aplikaciji, da naprave lični izbor vesti za vas i tako dalje.

Telegram takođe ima i praktičnu desktop verziju, kao i web-verziju, kojima nije potrebna funkcionalna veza sa smartfonom, kakva je potrebna kod WhatsApp-a i Viber-a.

A kome sve to pripada?

Prema zvaničnim podacima, na razvoju Telegrama su radili osnivač popularne ruske društvene mreže „VKontakte” Pavel Durov i njegov brat Nikolaj. Prva verzija aplikacije pojavila se u AppStore u avgustu 2013. godine. Pavel Durov i danas tvrdi da se Telegram razvija i raste zahvaljujući njegovim ličnim ulaganjima (novcu koji je zaradio od VKontakte). 2016. godine u intervjuu za časopis Fortune rekao je da na održavanje mesindžera troši milion dolara mesečno.

Pavel Durov

lukomore.org/Global Look Press

2014. godine Pavel Durov je napustio poziciju generalnog direktora „VKontakte”, prodao akcije kompanije i napustio Rusiju. U svom blogu je ovaj postupak objasnio promenom sastava akcionara društvene mreže 2013. godine. Uoči toga je jedan od akcionara optužio Durova da se bavi ličnim projektom Telegram na štetu interesa društvene mreže.

Prvobitno Telegram čak nije funkcionisao na ruskom jeziku, već je bio usmeren na ljude širom sveta. Mesindžer je lokalizovan na ruskom tek 2017. godine.

Kako je Telegram blokiran u Rusiji?

 

Legion Media

Iste 2017. godine ruska Federalna služba bezbednosti je tražila od Telegrama da joj preda ključeve za dešifrovanje prepiske korisnika osumnjičenih za pripremu terorističkog napada. Predstavnici Telegrama odbili su da otkriju ove podatke. Prema njihovom obrazloženju, to je tehnički nemoguće. Zbog toga je 2018. godine Roskomnadzor, organ koji kontroliše poštovanje zakona na ruskom segmentu interneta, zvanično blokirao Telegram na teritoriji Rusije. Istina, mesindžer je i dalje bio dostupan preko VPN, a ubrzo su i njegovi programeri naučili da zaobiđu blokadu tako da je funkcionisao čak i bez korišćenja tuđih servisa, ponekad sa retkim smetnjama.

U junu 2020. godine Roskomnadzor je deblokirao Telegram, rekavši da služba „pozitivno ocenjuje spremnost koju je izrazio osnivač Telegrama da učestvuje u borbi protiv terorizma i ekstremizma”. Kompanija je razvila sistem sa sprečavanje terorističkih napada, uspevši pritom da zaštiti sadržaj prepiski, napisao je Durov.

Da li je Durov planirao da pokrene kriptovalutu na bazi Telegrama?

Ne samo valutu. Durov je planirao da pokrene čitavu platnu blokčejn-platformu TON (Telegram Open Network), koju bi činili mesindžer Telegram, kriptovaluta Gram i instrumenti za čuvanje podataka.

 

Getty Images

Za ovaj projekat Durov je 2018. godine uspeo da sakupi 1,7 milijardi dolara od 175 investitora, kojima je obećao da će isplatiti 2,9 milijardi tokena Gram kada budu pušteni u opticaj. Platforma je trebalo da bude pokrenuta do kraja oktobra 2019. godine, ali 11. oktobra SEC (The United States Securities and Exchange Commission) je podnela prijavu sudu Južnog okruga Njujork, optužujući Telegram za nezakonitu distribuciju neregistrovanih digitalnih tokena, koje SEC tretira kao hartije od vrednosti, a ne kao valutu.

U martu 2020. godine Sud države Njujork ocenio je da Gram nije valuta, nego vrednosna hartija, zabranio je njihovo emitovanje i distribuciju investitorima u SAD i celom svetu. Durov je sa SEC potpisao mirni sporazum, prema kojem investitorima treba da isplati 1,2 milijarde dolara. U maju iste godine Pavel Durov je saopštio da zatvara TON, a u junu je isplatio sva dugovanja.

Šta će sada biti sa Telegramom?

 

Getty Images

U decembru 2020. godine Pavel Durov je objavio da će Telegram od 2021. godine početi da zarađuje. Prema rečima osnivača mesindžera, proces će biti „nenametljiv”. Svi postojeći servisi će za korisnike i dalje biti besplatni, a u četovima neće biti nikakvih reklama. Durov planira da zarađuje na dodatnim funkcijama za poslovne timove i za korisnike sa većim potrebama, kao što su ekstra stikeri.

„Ponudićemo sopstvenu reklamnu platformu za kanale, koja će korisnicima obezbediti udobnost i poverljivost, a nama omogućiti da pokrijemo troškove održavanja servera i saobraćaja na mesindžeru”, napisao je Durov na svom Telegram kanalu. Platforma trenutno ne reguliše reklame na svojim kanalima.

Nakon te izjave u januaru 2021. godine nekoliko zapadnih investitora ponudilo je da otkupi udeo u mesindžeru od 5-10% za 30 milijardi dolara. Durov je to odbio, objavio je The Bell pozivajući se na svoje izvore. Takođe The Information je objavio da je Durov dobio ponudu da uzme u zajam milijardu dolara, ali da zasad nije doneo konačno odluku o tome. Po mišljenju portala, dug bi mogao da se pretvori u akcije u slučaju da kompanija izađe na IPO, a novac je neophodan za proširenje i finansiranje Telegrama pre njegovog izlaska na berzu.

Ako se mesindžer širi i mogao bi da izađe na berzu, znači da im dobro ide?

Ne sasvim. Postoji realan rizik da će Telegram biti uklonjen iz prodavnice aplikacija  AppStore. U tom slučaju će im biti mnogo teže da šire korisničku bazu.

 

Getty Images

17. januara 2020. godine američka neprofitna organizacija Coalition for a Safer Web tužila je kompaniju Apple sudu tražeći da se mesindžer Telegram ukloni iz AppStore, objavio je Washington Post. Po mišljenju ove organizacije, na mesindžeru su se širili ekstremistički pozivi uoči juriša na Kapitol u Vašingtonu 6. januara 2021. godine, a Telegram nije preduzeo nikakve mere da ove poruke blokira. Durov zasad nije komentarisao tužbu, ali na nju je već reagovao ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Čuo sam već da prete Telegramu da će mu uskratiti mogućnost da pruža svoje usluge. To će biti zanimljivo”, izjavio je Lavrov.

Pavel Durov je i sam više puta kritikovao kompaniju Apple. Između ostalog, zbog toga što uzima 30% od prodaje tuđih aplikacija na AppStore. Prema rečima Durova, Apple cenzuriše deo aplikacija, nadzire korisnike i primorava autore aplikacija da prikazuju više reklama kako bi zaradili.

Osim toga, Durov je u januaru 2021. godine kritikovao odluku Apple i Google da iz svojih prodavnica uklone Parler, aplikaciju popularnu među pristalicama bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa. Durov je takođe pozvao sve korisnike da pređu na Android.

„Apple je opasniji od ovo dvoje, jer može potpuno da kontroliše koje aplikacije koristite, dok na Android možete da instalirate self-hosted aplikacije kao APK-ove. Što se tiče iOS-a, radimo na web aplikaciji sa mnogo funkcija i opcija koja će funkcionisati na Safariju skoro jednako glatko kao njegove izvorne aplikacije. To ipak nije isto, ali će funkcionisati u ekstremnim slučajevima ako bude potrebno”, rekao je Durov, prenosi Russia beyond.

Nakon što instalirate "Telegram", naš portal "Vostok" možete pratiti na sledećoj adresi:  https://t.me/vostokvesti