Puškov: Kinu i Rusiju u Vašingtonu smatraju američkim protivnicima

09.01.2021. god.

Član Saveta Federacije Rusije Aleksaj Puškov formulisao je novu doktrinu spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država nakon dolaska na vlast novoizabranog predsednika Džozefa Bajdena, istakavši da Amerika namerava da se suprotstavi Rusiji i Kini, jer im je Rusija „neprijatelj“, a Kina „konkurent“.

„Sudeći po svemu, buduća američka administracija ne vidi mogućnost da razdvoji Kinu i Rusiju uprkos tome što će to pokušavati. Iako će odnos prema njima biti drugačiji (prema mišljenju Bajdena, Kina je konkurent, a Rusija neprijatelj), u svakom slučaju i Kinu i Rusiju u Vašingtonu smatraju američkim protivnicima – i ideološkim, i političkim i geoekonomskim. Zbog toga SAD nameravaju da se suprotstave obema, ali pre svega – 'sve upornijoj Kini'“, napisao je Puškov na telegramu.

Ipak, kako kaže, u Americi shvataju da se ne mogu sami izboriti sa svime.

„Otuda ideja o 'globalnoj koaliciji demokratija' protiv 'autoritarnih režima' u vidu Kine, kao i Rusije. Ali ako protiv Rusije takva koalicija na bazi NATO-a već postoji, onda se ona protiv Kine tek treba formirati“, smatra ruski senator.

On je podsetio na Bajdenove reči da se u azijsko-pacifičkom regionu „američki interesi i vrednosti suočavaju sa rastućim izazovom“ iz Kine.

„Prema rečima teoretičara 'globalne koalicije demokratije' smatraju da Kina pokušava da dostigne 'kritičnu masu uticaja'. A za takvu masu zemlje iz 'sive zone', koje se nalaze između zapadne alijanse sa jedne, i Rusije i Kine sa druge strane, dobijaju izuzetan značaj. Reč je o Srednjoj Aziji, Južnom Kavkazu, Istočnoj Evropi (pre svega, Belorusiji i Ukrajini), kao i zemljama jugoistočne Azije“, objašnjava Puškov.

Prema njegovim rečima, svi ti regioni postaju zone suparništava „između dve vrste svetskog poretka“ – „liberalno-demokratskog“ u „autoritarnog“.

„Naglašavam da ta doktrina kombinuje zadatak intenzivnog geopolitičkog rivalstva sa ideološkim pristupom, u skladu sa kojim se vodi borba između dva suprotstavljena modela savremenog svetskog poretka. Ideologizacija geopolitičkog rivalstva karakteristična je za hladni rat i oživljava je u novom obliku – kao konfrontaciju između 'saveza demokratija' i 'saveza diktatura'. Dakle, u novoj doktrini američke spoljne politike primećuje se spoj agresivno-liberalnih i neokonzervativnih orijentacija, a zajednički imenilac im je želja da se obnovi američka hegemonija na osnovu globalnog saveza pristalica liberalnog svetskog poretka“, zaključuje Puškov.