Kako je Nemcima propao blickrig kod Moskve 1941. godine

1. Početni period operacije „Barbarosa“ je za Crvenu armiju bio pravi pakao. Vermaht je tokom nekoliko meseci okupirao ceo Baltik, Belorusiju i veliki deo Ukrajine. Stotine hiljada sovjetskih vojnika poginulo je ili zarobljeno, a Nemci su se već potpuno približili glavnim gradovima Lenjingradu i Moskvi, piše Russia beyond.

 Nacionalna uprava arhiva i dokumentacije SAD 

2. Početkom oktobra 1941. godine četiri sovjetske armije su kod Vjazme, dakle samo 200 kilometara od Moskve, izgubile oko milion ljudi – poginulih, ranjenih i zarobljenih. Moskva je bila praktično nezaštićena. Građane je 15. oktobra počela da hvata panika. Žitelji su masovno bežali na istok, opšti haos je bio praćen pljačkama i razbojništvom. „Na ulici je jedna grupa odvaljivala vrata na prodavnici, neko je već iznosio robu“, napisala je kasnije Suzana Karpačova: „Putem je prolazila nepregledna kolona ljudi sa rančevima, bilo je automobila i kamiona natovarenih kućnim stvarima. Danas su ljudi napuštali Moskvu isto kao juče Vjazmu“. Samo strogim merama, uvođenjem policijskog časa i vojnih patrola vlasti su uspele da normalizuju situaciju.

Žitelji Moskve kopaju odbrambene rovove.

Boris Vdovenko/Sputnik

3. Sovjetska komanda je pokušala da dobije na vremenu i da što je moguće duže zadrži neprijatelja dok rezervne jedinice iz Sibira, sa Urala i ruskog Dalekog istoka ne pristignu u odbranu prestonice. Na prilazima Moskvi na brzu ruku su utvrđene linije odbrane i tu su usmeravani svi raspoloživi pukovi i divizije. Pored njih su u borbu ubačeni i kadeti vojnih akademija iz Moskve i Podoljska. Mnogi od njih nisu još napunili ni osamnaest godina, i trebalo je po završenoj akademiji da postanu oficiri i komandiri, a išli su na front kao obični vojnici.

Sovjetski komandant čita Staljinov govor u jeku borbi za Moskvu.

Pavel Troškin

4. U teškim i iscrpljujućim borbama mešovite jednice kadeta Podoljske pešadijske i Podoljske artiljerijske vojne akademije izgubile su 2.500 od ukupno 3.500 boraca, ali su zadržale neprijatelja dvanaest dana, iako im je naređenje bilo da ga zadrže bar pet dana. „Prvi vod je digao u vazduh bunker na mestu našeg proboja“, napisao je kasnije nemački vojnik Adalbert Vasner iz 19. tenkovske divizije Vermahta: „Zapodenut je izuzetno težak bliski boj i obe strane trpe gubitke. Dobili smo i prve zarobljenike. To su pitomci Podoljske vojne akademije. Zovu ih ’Staljinovi pitomci’. Svi se brane izuzetno hrabro“.

Sovjetski tenkovski desant. Tenk T-34 juriša na selo koje su zaposeli Nemci.

Public domain 

5. Sedmog novembra, na 24. godišnjicu revolucije, na Crvenom trgu je održana vojna parada. Neke jedinice su pravo sa parade odlazile na front čija linija se neumoljivo približavala glavnom gradu Rusije. Maršal Georgij Žukov je u svojim „Sećanjima i razmišljanjima“, istakao: „Ovaj događaj je odigrao ogromnu ulogu u jačanju morala armije i sovjetskog naroda, i imao je veliki međunarodni značaj“. Parada je pokazala celom svetu da Sovjetski Savez još nije slomljen. Za Moskovljane je od velike važnosti bila i činjenica da se na tribini pojavio i Staljin, i da je održao svečani govor. Ljudi su videli da je vrhovni komandant još uvek u Moskvi, iako je veći deo organa vlasti u tom trenutku već bio evakuisan u Kujbišev (Samara).

Vojna parada na Crvenom trgu, 7. novembar 1941. Mitraljesci.

Mihail Kalašnjikov

6. Drugog decembra su jedinice 2. tenkovske divizije Vermahta zauzele naselje Krasna Poljana, udaljeno samo 30 kilometara od Kremlja. S obzirom na ogromna prostranstva i ljudske resurse SSSR-a, nemački komandanti su shvatali da rat još nije završen, ali su bili uvereni da je kostur Crvene armije skršen. „Vojna moć Rusije više ne predstavlja opasnost po Evropu“, napisao je 23. novembra načelnik Generalštaba kopnenih trupa Franc Halder.

Nemački tenkovi PzKpfw III Ausf G sa topovima KwK 42 kalibra 50 mm prolaze kroz selo u plamenu u okolini Moskve.

Nacionalni digitalni arhiv – Poljska 

7. Pa ipak, nemačke trupe su imale i dosta problema na putu prema sovjetskoj predstonici. Crvena armija je pružala konstantan otpor i stalno prelazila u kontranapade, tako da su Nemci bili iscrpljeni i pod velikim pritiskom. Kretanje tenkovskih jedinica je bilo otežano totalnim miniranjem prilaza gradu koje su sovjetski mineri vrlo dobro osmislili. Počeli su i problemi sa snabdevanjem i masovni pomor konja, jer je počela zima a nije bilo hrane za stoku.

Kontranapad sovjetskih jedinica kod Moskve, 1941.

Ministarstvo odbrane RF 

8. Nemačka armija se uzdala u poslednji odlučujući marš na Moskvu ne uzimajući u obzir činjenicu da u grad pristižu velike i sveže rezerve Crvene armije. Trupe Zapadnog fronta Georgija Žukova i Jugozapadnog fronta Konstantina Timošenka prešle su 5. decembra u veliku kontraofanzivu. „Kada smo napredovali naša artiljerija je otvarala tako snažnu vatru da je njome nemačka odbrana neutralisana i pre nego što stigne pešadija. I zato, kad smo ulazili u sela Nemci su već stizali da ih napuste. Tamo sam ja prvi put video ’kaćuše’ na delu. To je nezaboravan prizor. I naravno, sva sela su izgorela do temelja“, napisao je kasnije ruski vojnik Gerc Rogovoj.

 

Public domain

9. Nemačke trupe su počele velikom brzinom da se povlače i udaljavaju od prestonice. Tu i tamo se povlačenje pretvorilo u panično bekstvo. Crvena armija je usput nailazila na artiljerijska oruđa koja su Nemci ostavili. Adolf Hitler je 19. decembra smenio komandanta pešadijskih trupa Valtera fon Brauhiča. Tada je smenjen i komandant grupe armija „Centar“ Fedor fon Bok. Hajnc Vilhelm Guderijan, komandant 2. tenkovske grupe koji je takođe bio smenjen, napisaće mnogo godina kasnije u svojim „Vojničkim sećanjima“: „Ofanziva na Moskvu je propala. Sve žrtve i napori naših hrabrih trupa bile su uzaludne“. Nemci su uspeli da stabilizuju front tek početkom januara 1942. godine.

Vojnici razbijene nemačke jedinice predaju oružje.

Viktor Kinelovski/Sputnik

10. Nanevši Vermahtu vrlo jak udarac Crvena armija je odbacila neprijatelja 100-250 kilometara od Moskve. Uspela je da oslobodi značajne teritorije i da u celini otkloni opasnost po prestonicu. Sa druge strane, ambiciozni planovi sovjetske komande da se ofanziva kruniše potpunim slomom grupe armija „Centar“ prouzrokovali su teške bitke, vrlo mučna izvlačenja iz obruča i velike gubitke. I pored Moskovskog trijumfa i kraha strategije nemačkog blickriga, u tom trenutku još nije došlo vreme za koreniti prokret u ratu.

Žene u pratnji zarobljenih fašista. Nemci su kod Moskve bili potučeni do nogu.

Viktor Tjomin/MAMM/MDF/russiainphoto.ru

Boris Jegorov, Russia beyond