Kineske investicije u inostranstvu

Ako je suditi po tome kako se Kinezi spremaju da investiraju na strani onda bi se mgao doneti zaključaj da je kineska ekonomija već dostigla i određenu zrelost. Ako je prvo tačno za drugi zaključak je ipak prerano donositi sud. Zašto?
Kina ima mnogo specifičnosti a jedna od najubedljivijih je i ta da je, iako još nepriznata kao čista tržišna ekonomija, već nagomilala takve devizne rezerve od kojih i sama počinje da se usteže. Kina, prema poslednjim podacima, poseduje 1,33 hiljade milijardi dolara rezervi koje prete da se preliju u domaći finansijski sektor. Preterana likvidnost tera Kineze da sve ozbiljnije plasiraju novac u inostrane kompanije. Na to ih usmeravaju i služben vlasti sve više relaksirajući domaću regulativu.

Kina konačno odstupa od svoje dvodecenijske politike isključivo usmerene na privlačenje stranih investicija. Sada se okreće njihovom plasmanu spolja. U poslednje tri godine oni su išli po ritmu od čak 71 procenat. Sve se čini u tom pravcu. Planira se izgradnja ekonomskih i trgovačkih zona. U Kambodži i Tajlandu otvoriće se već ove godine, dok je još u novembru prošle takav plan počeo da se ostvaruje u Pakistanu.

Očekuje se da će ove godine kineske investicije na strani imati rast od bar 30 procenata. Iznosiće najverovatnije blizu 21 milijarde dolara. Direktne investicije iz Kine, pak, koje bi 2012. godine trebalo da dosegnu nekih 60 milijardi dolara, napravile su bum 2005. godine kada su u odnosu na prethodnu napredovale snažnih 123 procenta, popevši se na 12,3 milijarde dolara. Prošle godine kroz merdžere i akvizicije a bez uzimanja u obzir finansijskih angažmana na strani je bilo angažovano 16,1 milijarda kineskih dolara.

U odnosu na prethodnu godinu bilo je to povećanje od 32 procenta a po tome je zauzet i 13. rang u svetu. „Sinopec“ je, na primer, kupio ruski „Udmurtneft Oil Company“, dok je „Blue Star“ ušla u kombinaciju sa francuskom „Rhodia“ firmom. Prošle godine Kinezi su kao od šale dali 2,3 milijarde dolara za udeo od 45 procenata u jednom od najbogatijih nigerijskih polja sa gasom i naftom. Kinezi će u sledećem periodu najviše ulagati u energetski sektor jer je on i najkritičniji po predinamičnu domaću ekonomiju. Okupiraće dve trećine direktnih invsticija kineskih kompanija na strani.

Dugo vremena Kina se natčovečanskim naporima bori da potopi svoj sve veći devizni portfelj. Da bi zadržala vezanost, uzgred već uveliko potcenjene, domaće valute za dolar Narodna banka Kine otkupljuje dolare za domaće juane a ove potom lovi uz pomoć sve veće emisije obveznica. Može li to duže tajati? Teško.

Zato se Kinezi sve više odlučuju za investiranje u inostranstvo pa se shodno tome labavi i režim restrikcija u odnosu na takvo opredeljenje, svejedno da li su u pitanju pojedinci ili kompanije. Tako je došla inicijativa o osnivanju grandioznog investicionog fonda u državnim rukama. Svet je bio konsterniran jer su svi znali da će on biti ubedljivo najbogatiji na svetu. Moći će, kako se procenjuje, uzdrmati bilo koju svetsku berzu ali i kupiti, na primer, najveće američke, ujedno i svetske, kompanije.

Dosadašnji pokušaji Kineze, međutim, da uđu na američko, najatraktivnije svetsko tržište, nailaze na velike prepreke. Primer kineskog CNOOC-a, velikog proizvođača nafte i gasa na morskim dubinama, kada je 2005. godine želeo akviziciju Unocala za nekih 18,5 milijardi dolara, to jasno pokazuje. Pa i primer Lenova kada je, doduše, uspeo da uzme liniju PC-a od IBM-a, isto tako.

Tome se javnost oštro suprotstavlja ističući nacionalni interes. Još veće barijere postoje kada je u pitanju finansijski sektor. Već više od jedne decenije kineskim bankama se onemogućava na američkom tlu osnivanje svojih podružnica. U Kini, međutim, deluje više od 100 filijala američkih banaka. Za Kineze je još uvek zatvoreno i američko tržište osiguranja.

Nedavno je u Vašingtonu završena druga runda pregovora u okviru strateškog ekonomskog dijaloga koji vode dve strane. Tema je uvek prisutna. Sve veći spoljnotrgovinski deficit Amerikanaca u trgovini sa Kinom. Teško je očekivati da se on može razrešiti većom štednjom Amerikanaca u ovom trenutku ili povećanom domaćom tražnjom Kine. Kineski višak u tekućem bilansu može postati manji samo ako Kina u Americi podigne nivo direktnih investicija.

U 2006. godini kineske investicije u inostranstvu iznosile su 16,13 milijardi dolara što je predstavljalo 31,6 odsto povećanja u odnosu na prethodnu godinu. Ukupan obim iznosi 73,33 milijarde dolara. U strukturi kineskih direktnih investicija na strani akvizicije i integracije čine 36,7 odsto udela ili 4,74 milijarde dolara.

Očekuje se da kineske kompanije, kojima je dozvoljeno da investiraju u strane hartije napolju, u sledeće dve godine tamo plasiraju preko 50 milijardi dolara. U jednoj od najvećih američkih i svetskih kompanija sa pivatnim kapitalom, „Blackstone Group“, Kinezi su, tu nedavno, investirali nekih tri milijarde dolara.

Prema „Izveštaju o globalnim investicijama“ kineski udeo u njima je prošle godine bio na još veoma skromnom nivou od svega 0,59 odsto udela. To je, na primer, mnogo manje od 4,4 odsto učešća u svetskom bruto proizvodu, ili, pak, 6,5 odsto u vrednosti globalne trgovine.

Kina proizvodi jednu trećinu svetskog čelika i „Baosteel“, domaća kompanija, na nišanu već ima investiciju vrednu nekih četiri milijarde dolara. Njom bi, u partnerstvu sa brazilskom kompanijom, „Cia Vale do Rio Doce“, sagradila novi pogon. Kinezi već kupuje rudnike gvožđa u Australiji, bakra u Čileu i nikla u Papua Novoj Gvineji. U petrolejske projekte u Africi investirano je već 11 milijardi dolara kineskog kapitala. Preti li svetu da Kina postane njegov najveći bankar? Vrlo verovatno!