RT: Španija zvanično zabranila prisilnu sterilizaciju osoba sa invaliditetom - praksa koja je još uvek zakonita u mnogim američkim državama

18.12.2020. god.

Španska vlada više neće sterilisati osobe sa invaliditetom protiv njihove volje. Uprkos činjenici da se eugenika generalno smatra prošlošću, prisilna sterilizacija je i dalje dozvoljena u više američkih država.

Španska vlada je u četvrtak zvanično prekinula prisilnu sterilizaciju osoba sa invaliditetom, objavljujući novi zakon u službenom biltenu. Kako je navedeno, „u poslednjoj deceniji u Španiji se praktikovalo više od hiljadu prisilnih sterilizacija, većinom žena“.

„Kraj ove prakse dovodi do kraja jednog od najštetnijih kršenja ljudskih prava dozvoljenih španskim zakonom“, saopštio je španski Komitet predstavnika osoba sa invaliditetom (CERMI).

Ali dok je bilten španske vlade opisao sada nelegalnu praksu kao „ozbiljnu anomaliju u smislu ljudskih prava“, prinudna sterilizacija je i dalje dozvoljena u nekim državama SAD-a.

Na prijelazu u 20. vek, eugenika je bila popularna ideja u SAD-u među tadašnjim naprednjacima. Korporativne fondacije poput "Karnedži institjušn" i "Rokefeler fondejšn" finansirale su rastući eugenički pokret, a 1906. godine, baron Džon Harvej Kelog, suosnivač je organizacije "Rejs Beterment fondejšn" u Mičigenu, kako bi ideje pokreta stavili kao primaran.

Godinu dana kasnije, Indiana je donela prvi zakon o sterilizaciji na svetu, a potom je 31 država sledila takav pravac. Kontroverzna presuda Vrhovnog suda u slučaju Buk protiv Bela 1927. godine podržala je zakon iz Virdžinije koji omogućava prisilnu sterilizaciju onih koji se smatraju „nepodobnima“, a od tada do sredine 1970-ih više od 60.000 ljudi u SAD-u bilo je primorano na sterilizaciju.

Praksa je još uvek legalna u mnogim državama. Odluka iz 1927. nikada nije poništena, a najmanje osam država još uvek ima zakone o sterilizaciji. Tu spadaju Kalifornija, Severna Karolina, Oregon, Pensilvanija, Vermont i Vašington. U okrugu Kolumbija, odluka apelacionog suda iz 2007. godine utvrdila je da lekar može sterilisati pacijenta ako to smatra „najboljim interesom pacijenta“.

Više od jednog veka nakon usvajanja prvog zakona o sterilizaciji u Indijani, legalnost prakse dovela je do nekih šokantnih slučajeva zlostavljanja. U samo jednom ženskom zatvoru u centralnoj Kaliforniji, 1.400 zatvorenika je sterilisano između 1997. i 2013. godine. Tamo gde sterilizacija u zatvoru nije obavezna, često se izvršava pod prinudom. U Tenesiju 2017. godine, sudija je zatvorenicima ponudio 30 dana zatvorske kazne ako pristanu na besplatne vazektomije ili dugotrajne implantate za kontrolu rađanja. Godinu dana kasnije zakon je zabranio takvu praksu.

Izvor: Vostok / RT