Kako je sovjetski specnaz Alfa „neutralisao“ teroristu u američkoj ambasadi u Moskvi 1979. godine

Kada je 28. marta 1979. godine u 14:30 zazvonio telefon u konzulatu američke ambasade u Moskvi na vezi je bio sovjetski građanin koji se obratio za pomoć povodom dobijanja američke vize.

Tako je otpočeo čitav niz događaja koji će se završiti dramom u holivudskom maniru sa taocima u ambasadi i učešćem dveju zavađenih supersila u periodu Hladnog rata, piše Russia beyond. 

Neometani prolazak pored obezbeđenja 

Posle ovog poziva drugi sekretar ambasade SAD Robert Pringl izašao je ispred konzulata da se sastane sa tim čovekom u ulici Čajkovskog (danas Novinski bulevar), gde se nalazila ambasada.

Ne zna se o čemu su njih dvojica razgovarali ali je Pringl iz nekog razloga sproveo svog novog poznanika u ambasadu pored sovjetskog obezbeđenja koje nije imalo prava da pretrese čoveka u pratnji američkog diplomate, jer ulazi na teritoriju koja se dejure smatra američkom.

Kada su gost i njegov pratilac ušli na kapiju ambasade situacija se brzo „zakuvala“. „On se popeo uz četiri stepenika u sobu za prijem i sekretarica je tada primetila da se uhvatio za struk. Raskopčao je kaput i rekao da ima bombu koju će aktivirati ako mu ne dozvole da napusti Sovjetski Savez“, saopštio je list New York Times 28. marta 1979.

Službenici ambasade su tako bili zatvoreni u zgradi gde je čovek, očigledno neuravnotežen, pretio da će izvršiti samoubistvo aktiviranjem bombe koja će srušiti zgradu. Pripadnici sovjetskog specnaza su brzo reagovali na znak uzbune. 

„Sovjetski problem“ 

Ambasador SAD u Rusiji Malkolm Tun, 18. januar 1977, SSSR.

Viktor Budan/TASS

„Predstavnici sovjetske vlasti su stigli na lice mesta oko 16:30. Bilo je jasno da je to njihov problem. Sa našeg gledišta sovjetski građanin je predstavljao opasnost“, rekao je Malkom Tun, tadašnji američki ambasador u SSSR-u.

Istovremeno je specijalna grupa KGB-a SSSR-a „Alfa“ na čelu sa komandirom grupe Genadijem Zajcevom pripremala operaciju oslobađanja ambasade.

„Šef KGB-a nam je naredio da dođemo u ambasadu. Nije bilo isključeno da ćemo primeniti oružje. Američka strana je odobrila primenu sile. Ujedno je odlučeno da se pregovara sa teroristom jer mi ništa nismo znali o njemu. Ta misija je bila poverena meni“, rekao je Zajcev u intervjuu koji je dao nekoliko godina kasnije.

Predstojeća operacija sovjetskog specnaza bila je posebno osetljiva u kontekstu geopolitičke „šahovske partije“ tog perioda. Naime, SAD i SSSR su bili najljući ideološki neprijatelji koji su s vremena na vreme rizikovali da izazovu nuklearni rat. Otvaranje vatre na američkoj teritoriji (jer je ambasada smatrana američkom teritorijom) bilo je vrlo rizično jer je ugrožavalo bilateralne odnose dveju nuklearnih supersila, a samim tim je i ceo svet dovodilo u opasnost.

Pripadnici sovjetskog specnaza su razmotrili detalje predstojeće operacije sa predstavnicima američke ambasade i sovjetskog Ministarstva spoljnih poslova. Postojala je opasnost da će biti izgubljeno dragoceno vreme ako se budu čekale instrukcije iz Vašingtona, te je američki ambasador Tun doneo jednostranu odluku da sovjetskim komandosima odobri primenu oružja unutar ambasade. Tako je počela akcija.

Pregovori 

Američka ambasada u Moskvi posle požara. Moskva, SSSR, 27. avgust 1977.

Valentin Mastjukov/TASS

Tri sovjetska specijalca su ušla u ambasadu da priđu teroristi i uspostave kontakt sa njim, da saznaju koji su njegovi motivi i ubede ga da se preda.

Videvši pripadnike specnaza u civilu terorista je zatražio da ostane samo jedan od njih. Druga dvojica su napustila zgradu, ostavivši komandira Zajceva da pregovara.

„Posetilac mi je pokazao eksplozivnu napravu pričvršćenu za stomak i detonator koji ni za trenutak nije ispuštao iz ruke“, rekao je kasnije Zajcev.

„Razgovor je bio naporan ali sam uspeo da ga podstaknem na priču. Rekao je da se zove Jurij Vlasenko, da je rođen 1953, da živi u gradu Hersonu, da je bivši mornar trgovačke flote. Planirao je da položi prijemni ispit na Moskovskom državnom univerzitetu ali je pao na ispitu“.

Preteći da će aktivirati bombu, 26-godišnji Vlasenko je zahtevao dozvolu da ode u SAD gde je planirao da stekne visoko obrazovanje.

Komandir „Alfe“ G. N. Zajcev sa pripadnicima Grupe „A“.

Međunarodna asocijacija veterana antiterorističke jedinice „Alfa”

„Tokom razgovora sam jasno sagledao da imamo posla sa mentalno zaostalom osobom, i to [ta pretpostavka] je kasnije potvrđeno“, rekao je Zajcev.

Vlasenko nije znao da je problem u tome što američke vlasti, čak i kad bi mu dale vizu, ne bi mogle mnogo da utiču na sovjetsku vast koja se ne bi pomirila sa tim da terorista ostane nekažnjen.

Zajcev nije uspeo da ubedi Vlasenka da odustane od pogubnog plana. „Terorista je napravio mnogo grešaka ali ja nisam tada imao dovoljno iskustva da ih iskoristim“, rekao je Zajcev. On je uspeo da izađe i da ostavi Vlasenka sa bombom zatvorenog u toj sobi.

Pucnjevi i eksplozija

Tokom pregovora pojedini predstavnici „Alfe“ su smatrali da je Vlasenku jednostavno potrebno vreme da se „isprazni i izjada“. Rukovodstvo KGB-a nije imalo toliko razumevanja za teroristu koji im je stvorio takve probleme.

„Kada će biti oslobođena prostorija?“ – to je bilo pitanje koje su šefovi postavljali pripadnicima „Alfe“ ne ostavljajući prostora za duže pregovore.

Posle 5 sati neuspešnih pregovora sovjetski komandosi su dobili naredbu da uhvate Vlasenka živog i krenuli su u akciju. Zasuli su ga suzavcem očekujući da će to biti dovoljno, ali nije bilo tako.

Vlasenko je razbio prozor da uđe svež vazduh i počeo je da viče. Tako je dospeo na nišan snajperistima koji su sa dva pucnja pogodili ono što su gađali, tj. njegovu ruku.

„Očekivali smo da će terorista od bola ispustiti detonator ali se to nije desilo. Kada je pogođen, Vlasenko je grčevito iščupao osigurač i aktivirao bombu. Udarni talas od eksplozije je prošao pored mene. Proleteli su komadići stakla i prozorske rešetke. Srećom, uspeo sam da sklonim glavu što mi je spaslo život. Zatim se konzulat zapalio“, napisao je kasnije pukovnik Sergej Golov, vojni lekar i jedan od pripadnika „Alfe“ koji je učestvovao u akciji.

Nesuđeni student je u eksploziji teško ranjen. Umro je u kolima hitne pomoći na putu za bolnicu. 

Pripadnici „Groma“ („Alfe“) pred poletanje na borbeni zadatak u Kabul.

Međunarodna asocijacija veterana antiterorističke jedinice „Alfa”

Srećom, niko od pripadnika „Alfe“ i službenika ambasade nije stradao, a bomba nije oštetila noseće zidove jer treća, najmoćnija njena sekcija nije detonirala zbog kvara.

Sovjetska štampa je ovu akciju novoformirane specijalne jedinice „Alfa“ prikazala kao veliki uspeh, a njeni pripadnici su nagrađeni novčano i zvanično pohvaljeni za oslobađanje ambasade, jer niko nije poginuo osim teroriste, Pa ipak, iza zatvorenih vrata ih je iskritikovao šef KGB-a Jurij Andropov.

On im je stavio primedbu da nemaju jasan taktički plan delovanja koji proističe iz konkretne situacije, ne umeju na licu mesta da donose neophodne samostalne odluke, te se zbog svega toga „operacija nedopustivo otegla“.

Sa druge strane, takva situacija je doprinela brzom razvoju „Alfe“: komandosi su opremljeni novim savremenim oružjem i organizovana je obuka različitih scenarija.

Nešto kasnije će „Alfa“ demonstrirati svoje nove veštine u uspešnom jurišu na dvorac Tajbeg i organizovanju državnog prevrata u Avganistanu 27. decembra 1979. godine.

Russia beyond