Ko ometa podelu Kaspijskog jezera?

Bezbednost u Kaspijskom regionu – ova tema je istaknuta kao glavna na pregovorima lidera pet zemalja u Bakuu. Predsednici Rusije, Kazahstana, Azerbejdžana, Turkmenistana i Irana okupiće se ovde 18. novembra na Trećem samitu prikaspijskih zemalja. Očekuje se da će strane potpisati sporazum o saradnji u borbi s nezakonitom trgovinom droge, organizovanim kriminalom, nezakonitom migracijom i terorizmom.
 

Organizovani kriminal i trgovina drogom su samo simptomi bolesti od koje danas pati Kaspijski region. Glavni uzrok nestabilnosti je nerešenost međunarodno-pravnog statusa Kaspijskog mora. Ovo pitanje prikaspijske države bezuspešno pokušavaju da reše već dvadesetak godina. Nekada je more praktično po pola bilo podeljeno između SSSR i Irana u skladu sa sporazumima iz 1921. i 1940. godine. Međutim, posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine na obalama Kaspija se pojavilo već pet država. Novi igrači nisu učesnici ranijih sporazuma, tako da kaspijski problem mora da se rešava „od nule“. Posao se odvija teško, i argumenti strana nisu samo geopolitički, jer radi se o regionu bogatom naftom, gasom, resursma ribe.
 

Jedna od prepreka u dugim pregovorima je kruta pozicija Irana. Teheran je od samog početka insistirao na jednakoj (po 20 procenata svakoj državi) podeli morske akvatorije bez obzira na dužinu obalske linije. A uoči sadašnjeg samita izjavio je da ima nameru da poveća svoje prisustvo na Kaspijskom jezeru.
 

Ima i drugih okolnosti, koje ometaju proces pregovora. Mnoštvo problema pojavljuje se zbog mešanja trećih zemalja, koje imaju nameru da u regionu dobiju energetsku bazu, uveren je generalni direktor Insistuta za kaspijsku saradnju Sergej Mihejev.
 

Neko nagovara zemlje Kaspijskog regiona da se naoružavaju. Po mom mišljenju, izvori problema Kaspijskog mora predstavljaju faktor vanregionalnog spoljašnjeg uticaja. Jednostavnije rečeno, to su interesi zapadnih država koje pokušavaju da obezbede sebi sirovinsku bazu u ovom regionu.
 

Moskva sa svoje strane čini sve da pregovarački proces izvede iz ćorsokaka. U julu 1998. godine Rusija je potpisala sporazum s Kazahstanom o razgraničenju dna severnog dela Kaspijskogmora. Zatim su, u januaru 2001. godine ovaj dokument potpisali Rusija i Azerbejdžan, a u novembru iste godine – Astana i Baku. Napokon, u maju 2003. godine zaključen je ugovor između Rusije, Azerbejdžana i Kazahstana. Ovi sporazumi razgraničavaju morsko dno s ciljem korišćenja resursa, u njima se ne govori o uspostavljanju državnih granica. Vodeni sloj i površina Kaspijskog mora zasad ostaju na zajedničko korišćenje svih prikaspijskih država.
 

Pa ipak, problemi koji se postavljaju pred zemlje regiona, mogu se rešiti u svakom slučaju. Rusija predlaže da se za to napravi nova organizacija, rekao je za „Glas Rusije“ direktor Centra za proučavanje postsovjetskog prostora Aleksej Vlasov.
 

Rusija na samit putuje s jasnim i konkretnim pozicijama u vezi s najvažnijim integracionim projektom, koji može da pomogne rešavanje celog kompleksa problema Kaspija. To je ideja stvaranja Organizacije Kaspijske saradnje. U okvirima OKS pojavljuje se mogućnost rešavanja celog spiska problema, koji sprečavaju stabilan, stalni razvoj zemalja Kaspijskog regiona.
 

U rešavanju problema statusa Kaspija Moskva se danas pre svega rukovodi pitanjima bezbednosti. I glavna odredba, koja treba da uđe u konvenciju jeste nedopustivost pojavljivanja trećih zemalja u regionu. To je još jedan predlog za partnere u ovom paketu, s kojim u Baku kreće ruski predsednik Dmitrij Medvedev.