BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Za šta se borimo?

Za šta se borimo?
16.11.2010. god.

Zbog čega nemački vojnici ratuju u Avganistanu? Ovo pitanje, mada ne u tako direktnom obliku, sadrži niz istupanja poslanika nemačkog parlamenta, gde su održane rasprave povodom nove strateške koncepcije NATO-a. O konkretnim detaljima ovog dokumenta, koji planiraju da usvoje za nedelju dana na samitu u Lisabonu, parlamentarci za sada malo znaju. Oni se čuvaju u tajnosti. Zato je tema učešća Nemačke u avganistanskoj misiji, čije izvođenje je jedna od najvažnijih komponenti strategije alijanse, bila za učesnike rasprave mnogo bliža.
 

Zaista, može se reći da nekakvih posebnih tajni, vezanih sa dejstvima nemačkog kontigenta u Avganistanu i situacijom u ovoj zemlji u celini, danas praktično nije ostalo. Tim pre što je krajem septembra rukovodstvo Nemačke dalo poslanicima referat o razvoju događaja u Avganistanu posle nedavno održanih parlamentarnih izbora. Istina, takođe tajni. Ipak, neke od tajni su postale poznate štampi. Recimo ova. Od 13. do 19. septembra, tačnije samo za nedelju dana, u zemlji je bilo zabeleženo oko 1500 incidenata. Između ostalog skoro 1000 puškaranja, 177 terorističkih akata. U suštini to je pravi rat, zaključuju komentatori.
 

Ukupan broj poginulih nemačkih vojnika u Avganistanu nije ukazan u referatu. Ali prema drugim proračunima, on iznosi 44 osobe. Možda cifra nije tako velika u kontekstu ukupnih gubitaka koalicije – preko 2000 ljudi. Jer nema ratova bez gubitaka. Ali ipak, u ime čega treba da ginu nemački, i ne samo nemački vojnici u Avganistanu? Ovo pitanje postavljaju danas u Nemačkoj parlamentarci, političari i eksperti.
 

Ulje na vatru diskusije dolile su nedavne izjave ministra obrane Karla Teodora cu Gutemberga o tome da kao jedan od vojnih globalno-strateških zadataka treba van svake sumnje da se razmatra zaštita trgovinskih puteva i izvora sirovina. Predstavnici opozicije su odmah optužili ministra da poziva na politiku topovnjača i podsetili da Ustav Nemačke zabranjuje rat kao srestvo vođenja ekonomske politike. Između ostalog, upravo isto to, skoro od reči do reči, primetio je bivši predsednik Nemačke Horst Keler u maju ove godine, što ga je koštalo dužnosti.
 

Posebne primedbe protiv Gutenberga i njegovih kolega iz kabineta – ministra inostranih poslova Gida Vestervelea, ticale su se njihovog prećutkivanja rokova povlačenja nemačkog kontigenta iz Avganistana. Holanđani su već otišli. Kanađani će otići sledeće godine, Poljaci 2012. Italijani i Šveđani će povući svoje trupe do 2014. godine. Jedini koji ćute su Nemci, negodovao je ovih dana u televizijskom intervjuu rukovodilac frakcije zelenih u parlamentu Jurgen Tritin. Možemo ga shvatiti. Saopštenja o napadima terorista na baze i konvoje NATO-a, na vojnike snaga za podršku mira praktično su svakodnevna.
 

Poznati ekspert, rukovodilac Centra za vojne prognoze profesor Anatolij Ciganok na pitanje kako teku danas stvari u Avganistanu, odgovara lakonski.
 

Sve je gore i gore, kaže ekspert. Borbena dejstva u Avganistanu nisu stvorila ono što je tražila Amerika – nije uveden red. Vojnog rešenja u Avganistanu nema.
 

Žalosni aforizam poslednjih godina postala je za Nemačku izjava bivšeg ministra odbrane Petera Štruka o tome da bezbednost zemlje treba braniti i u Avganistanu. Moguće. Samo sada se često čuju reči o tome da Nemačka takođe postaje meta terorista. Član prezidijuma Leve stranke Volfgang Gerke smatra da se terorizam može pobediti samo ako dominantna snaga u svetu postane pravda, dostojanstvo i raznovrsnost kultura. Novi komandant britanske armije general ser Dejvid Ričards govori i o demokratiji i obrazovanju. Ne zaboravljajući, istina, na realno oružje. Između ostalog, za sada balans, po svemu sudeći, preteže u stranu poslednjeg.



  • Izvor
  • Golos Rossii, FOTO: © Flickr.com/isafmedia/cc-by/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.


„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


Ostale novosti iz rubrike »