Neverovatna mesta u Rusiji koja su ovoga leta bila pravo otkriće čak i za Ruse

Zbog pandemije i zatvorenih granica ovoga leta su građani Rusije morali da odustanu od putovanja u inostranstvo i da se posvete istraživanju sopstvene zemlje. Urednici portala Russia Beyond govore o svojim otkrićima i utiscima.

Putškinske gore, Aleksandra Guzeva 

 

Aleksandra Guzeva

Ove godine sam najzad posetila Puškinske gore u Pskovskoj oblasti. Odavno sam planirala da odem na imanje Mihajlovsko gde je veliki ruski pesnik Aleksandar Puškin proveo vreme u progonstvu i napisao svoja najvažnija dela.

 

Aleksandra Guzeva

Ovde je i priroda prava znamenistost. Svuda je otvoren prostor, pogled puca na sve strane, tu i tamo se u daljini vide šume, ribnjaci i rečice, i sve je to ukrašeno živopisnim stogovima sena.

Karelija, Ana Sorokina 

 

Ana Sorokina

Putovala sam vozom jer sam htela da vidim kako izgleda novi „Ruskealski ekspres“ u retro stilu. To su vagoni sa odeljcima bez pregrada, ali sa zavesicama, lampama i utičnicama, tako da je atmosfera lepša nego u kupeu. Ovaj voz stiže pravo u planinski park Ruskeala gde možete obići bivše majdane mermera.

 

Ana Sorokina

Ipak, ispostavlja se da je u Kareliju bolje doći svojim autom jer se gradskim prevozom ne može stići do najpoznatijih mesta poput vodopada Kivač i vulkana Girvas.

Sesetroreck, Marija Afonjina

 

Marija Afonjina

U avgustu sam imala sreću da posetim Sestroreck, malo odmaralište na obali Finskog zaliva severozapadno od Sankt Peterburga.

 

Marija Afonjina

Još uvek sam pod utiskom peščanih dina, laganih šetnji kroz vodu do kolena i prstiju ljubičastih od borovnice. Borove šume lepo mirišu, a impozantni su i džinovski hrastovi koje je posadio još Petar Prvi pre 300 godina u parku „Dubki“.

Pljos, Natalija Suslina 

 

Natalija Suslina

I ranije sam bila u Pljosu ali je sada atmosfera nekako lepša, jer u vreme pandemije jer nema mnogo turista i daleko se bolje oseća starinska atmosfera.

 

Natalija Suslina

Poneko se i kupa u Volgi iako je voda veoma hladna. Lepo je uveče piti čaj iz samovara na terasi sa pogledom na reku ili se popeti na planinu slikara Isaka Levitana odakle puca pogled na grad i krivinu Volge. Nezaboravan pejzaž na zalasku sunca!

Samara, Georgij Manajev 

 

Georgij Manajev

U drugoj polovini 19. veka za Samaru se govorilo da je to ruski Čikago zbog njenog burnog ekonomskog razvoja, mnogih fabrika, štamparija, ali i zbog kriminala. To je bilo raskršće železničkih i rečnih trgovačkih puteva, a samim tim i stecište lopova i špekulanata. Cvetala je i još uvek cveta proizvodnja alkohola.

 

Georgij Manajev

U Drugom svetskom ratu vlasti i državni organi SSSR-a su evakuisani u Amaru. U gradu još uvek postoji bunker napravljen za Staljina.

Priozersk, Saša Ismailova 

 

Saša Ismailova

U Priozersku možete uživati u najvećem jezeru u Evropi, i drugom po veličini u Rusiji (posle Bajkala). Jezero Ladoga ima široku peščanu plažu ali je krajem leta voda već previše hladna za kupanje.

 

Saša Ismailova

Posle šetnje po visećim mostovima prebačenim preko mnogih potoka i vodopada dobro dođe „karelska kalitka“ (ukusno nacionalno pecivo od ražanog brašna u obliku čamčića sa nadevom od brusnice ili od krompira) i slatki mors (popularni ruski osvežavajući napitak) od borovnice.

Kalinjingrad i Kalinjingradska oblast, Ajžan Kazak 

 

Ajžan Kazak

Moram priznati da me je iznenadilo koliko je Kalinjingrad mali. Može se obići peške za jedan dan.

Stari deo grada je srušen 1945. tako da je centar sada zapravo jedan veliki spomenik posvećen komunističkoj prošlosti, ali i to se nekome može dopasti. Ja sam se toga nagledala u Moskvi, tako da sam odsela u naselju Amalienau gde ima mnogo zelenila.

 

Ajžan Kazak

Lično ja sam došla da uživam u moru, a more je ovde prelepo. Plaža u Jantarnom je odlična. Voda nije mnogo hladna ali su talasi visoki i vodene struje su jake. Ti talasi su odneli naočare mom dečku i posle ih nismo našli. Naravoučenije: ne ulazite u vodu sa naočarima.

Zelenogradsk mi se još više dopao. To je grad mačaka. Gradske vlasti su od njih napravile brend, i nisu pogrešile. Zelenogorsk nije razoren u ratu tako da je sačuvan istorijski izgled. More je hladnije nego u Jantarnom ali je zato mnogo mirnije.

Ržev, Vsevolod Pulja 

 

Vsevolod Pulja

Čim sam video novi rževski spomeinik sovjetskom vojniku odmah sam odlučio da obavezno posetim taj grad.

Ratnik koji se stapa sa jatom ždralova iznad zelenih polja izazvao je gomilu asocijacija sa ratnim filmovima.

Spomenik je završen krajem aprila 2020. godine i otkriven povodom 75-godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu ali zbog ograničenja vezanih za korona virus otišao sam tamo tek u julu.

 

Vsevolod Pulja

Ovo mesto je najbolje posetiti radnim danom jer je tada gužva mnogo manja. Ali i kada ima više ljudi njihovo prisustvo nikome ne smeta jer je atmosfera nekako svečana, uvek se čuje tiha muzika i svi se trude da ne govore previše glasno. Osećao sam se kao da sam ušao u crkvu.

Unaokolo na sve strane su zelena polja i brežuljci gde su 1942. i 1943. vođene žestoke borbe za Ržev. Ovde je prvi put veća grupa nemačkih trupa bila primorana na povlačenje.

Na mestu gde su nekada bili rovovi sada su lepo uređene cvetne leje, a na metalnim pločama su upisana imena 17.000 palih junaka.

Kaljazin, Oleg Krasnov 

 

Oleg Krasnov

Majušni grad na Volgi u Tverskoj oblasti ima samo 12.000 stanovnika ali je to jedno od najfotogeničnijih mesta u Rusiji. Zamislite Volgu, najpoznatiju rusku reku, i u njoj, stotinak metara od obale, ostrvce od nekih 20 metara u prečniku, a na ostrvcetu se kao nekakva fatamorgana uzdiže stari zvonik.

Od Moskve se dovde automobilom putuje tri sata. Teško da bih došao da nije pandemije i prijateljice koja je kupila vikend-kuću u ovom kraju. Ali nisam se pokajao. Posebno je nezaboravan doživljaj kada iznajmite čamac i odete do ostrva.

 

Oleg Krasnov

Kaljazin je poznat od 12. veka ali je, nažalost, u vreme sovjetske vlasti ostao bez arhitekture, kako srednjovekovne tako i one iz doba klasicizma. Naime, 1939-1940. je odlučeno da se stari deo grada potopi i da na tom mestu bude Uglička hidrocentrala. Tako se pod vodom našao i čuveni Trojicki Makarjev manastir koji su posećivali ruski carevi, a takođe Nikoljski hram čiji se zvonik danas vidi sa obale.