Pet najboljih sovjetskih nemih filmova koji se ubrajaju među remek-dela svetske kinematografije
Ovo su najznačajniji nemi filmovi nastali u SSSR-u, od ekscentrične naučne fantastike do avangardne drame o revoluciji, piše Russia beyond.
„Aelitaˮ(1924), Jakov Protazanov
Яkov Protazanov/Mežrabpom-Rusь,1924
„Aelitaˮ je snažno uticala na svoje vreme, prikazujući još 1924. godine provokativnu naučnofantastičnu priču o letu u kosmos i međuplanetarnim ratovima. U ovoj slobodnoj adaptaciji istoimenog romana Alekseja Tolstoja na neobičan način se prepliću živopisne scene iz svakodnevice moskovskog života prvih godina ekonomskih reformi Zemlje Sovjeta sa fantastičnim epizodama o letu na Mars i susretu sa vladarkom crvene planete Aelitom. Kao što se moglo i očekivati, u zapletu se pojavljuje i epizoda o pokušaju ustanka proleterskog dela Marsovaca protiv svojih izrabljivača.
Sergeй Эйzenšteйn /Pervaя kinofabrika «Goskino»,1925
Jun 1905. godine, Ruska Imperija. Članovi posade jednog od oklopnih brodova Crnomorske flote organizuju pobunu. Za ručak su dobili čorbu od crvljivog mesa, a zbog odbijanja da je jedu pokretači bunta su osuđeni na streljanje. Pobuna zbog mesa brzo prerasta u ustanak protiv imperijalizma i oklopnjača napušta eskadru, odbijajući da se potčini.
Ovaj Ejzenštajnov film zasnovan na stvarnim događajima postao je jedan od najviše citiranih u svetskoj kulturi. Remek-delo, koje je 27-godišnji Ejzenštajn snimio po državnom nalogu povodom jubileja prve ruske revolucije, bilo je revolucionarno po formi, pa čak i po muzici. Komponovao ju je Edmund Majzel, berlinski kompozitor-futurista. Odmah posle senzacionalne premijere u Boljšom teatru ovaj film je zemlju trenutno lansirao među vodeće filmske stvaralačke sile i postao dugotrajno oruđe sovjetske propagande – toliko je moćan bio novatorski filmski jezik. Koliko je samo vredela ručno obojena crvena sovjetska zastava u preko sto kadrova filma! U doba crno-belog filma to je imalo zapanjujući efekat.
„Majkaˮ (1927), Vsevolod Pudovkin
Vsevolod Pudovkin/Mežrabpom-Rusь,1927
Još jedan gorostas sovjetskog nemog filma bio je Vsevolod Pudovkin. Novajlija u filmskom studiju, video je razvoj filma na potpuno drugačiji način nego većina uglednih savremenika. 1929. godine on je snimio „Majkuˮ po istoimenom romanu Maksima Gorkog, dramu o ustanku proletarijata i sudbini jedne porodice. Njegov glavni postupak pri oslikavanje junaka nije bila gluma, nego montaža, što je bio povod da za Pudovkina kasnije kažu: „On je u filmu učinio ono što je Dikens izveo u romanima.ˮ
1978. godine filmski kritičari su „Majkuˮ postavili na treće mesto u spisku sto najboljih filmova u istoriji kinematografije, a osnivač Američke filmske akademije Daglas Ferbanks je s razlogom rekao: „Posle 'Oklopnjače Potemkin' sam se plašio da gledam sovjetske filmove, jer sam mislio da je 'Potemkin' jedinstvena pojava, ali sad sam se uverio da SSSR može da snima izvanredne filmove i da 'Majka' u kinematografskom smislu zauzima veoma visoko mesto.ˮ
„Čovek sa filmskom kameromˮ (1929), Dziga Vertov
Dziga Vertov/VUFKU,1929
Dziga Vertov se u epohi revolucionarne avangarde izdvajao osobitim redikalizmom. Pre 90 godina njegov film je doživeo debakl, za savremenike je bio previše šokantan. U suštini, svaki Vertovljev film u to doba („Kino-okoˮ, „Šestina svetaˮ i drugi) bio je pokušaj da se tradicionalna kinematografija uništi i stvori nova „optikaˮ. Dokumentarni film „Čovek sa filmskom kameromˮ bio je vrhunac ovih eksperimenata.
Nemi nizovi fragmenata gradskog života običnog čoveka u SSSR-u, od kojih neki traju samo jedan sekund, pokazali su sav spektar umetničkih traganja Vertova u filmskom jeziku: od ubrzanog snimka do kadrova u ogledalu. Vremenom je ovo ostvarenje postalo svojevrstan manifest i praktičan priručnik za filmadžije širom sveta. Zapravo, Vertov je to i želeo, napisavši: „Ovaj eksperimentalni rad ima za cilj stvaranje istinskog međunarodnog apsolutnog jezika filma na osnovu njegovog potpunog odvajanja od jezika pozorišta i književnosti.ˮ
„Zemljaˮ (1930), Aleksandar Dovženko
Aleksandr Dovženko/VUFKU,1930
„Zemljaˮ je prvi sovjetski film o kolektivizaciji. Siže se oslanja na klasni sukob kulaka (bogatih seljaka) i sirotinje, ali u njegovoj osnovi leži grandiozni proces preuređenja sveta: prelazak od poljoprivredne zajednice do industrijalizacije. „Nikada više neće biti kao što je nekad biloˮ - glasi napomena u scenariju Dovženka, koja u punoj meri opisuje lajt-motiv filma.
U običnom sovjetskom selu prvi put se pojavljuje traktor koji će uzorati simboličnu granicu između privatne i kolektivne svojine, a u selu u kojem se decenijama pre toga ništa nije menjalo desiće se niz dramatičnih događaja.
Za Dovžeka, kao i za mnoge njegove savremenike, revolucija je bila događaj koji uliva nadu, početna tačka za promene na koje se odavno čekalo. Zato u filmu nalazimo brojna poricanja simbola prošlosti, između ostalog, i tradicionalne religije. Ali čak i ideološki zanos nije u svoje vreme zaštitio „Zemljuˮ od kritike. Tek posle četrdeset godina masovno je prikazana kompletna originalna verzija filma i to zbog naturalizma koji je bio neprihvatljiv za sovjetsku cenzuru. Na primer, u jednoj epizodi filma seljaci rezervoar traktora pune sopstvenom mokraćom, „uzdižućiˮ ga ovim „paganskim ritualomˮ do statusa domaće životinje, ili u drugoj epizodi obnažena nevesta oplakuje ubijenog mladoženju. Međutim, na Zapadu je ovaj film prepoznat kao jedan od najpoetičnijih u svetskoj kinematografiji. 2015. godine Unesko je „Zemljuˮ uvrstio među remek-dela filmskog stvaralaštva.
Jekaterina Sineljščikova, Russia beyond
- Izvor
- Tanjug
- foto: © Яkov Protazanov/Mežrabpom-Rusь,1924 / Russia beyond/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.