BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Serž Bramerc traži u Moskvi podršku

Serž Bramerc traži u Moskvi podršku
13.11.2010. god.

Ove nedelje Moskva je drugi put posle jula 2008. godine primila predstavnika Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, generalnog tužioca Serža Bramerca. Njegova prethodnica Karla del Ponte pred odlazak sa dužnosti priznala je da ona nije uspela da uspostavi kontakte sa Rusijom. Za 8 godina svog mandata pokušavala je da poseti Moskvu, mada Rusi, žalila se, nikada nisu odbijali, ali nikada nisu ni pozivali, nisu navodili tačan datum njenog mogućeg dolaska.
 

Bramerc se sastao sa zamenikom ministra inostranih poslova Rusije Jakovenkom i učestvovao u međuarnodnoj naučnoj konferenciji Nirnberški proces: istorijski i pravni aspekti, koju je orgnanizovao Institut za opštu istoriju RAN, Institut države i prava RAN i Moskovski državni institut za međunarodne odnose MIP RF.
 

Cilj dolaska visokog gosta u potpunosti je jasan: u novembru u SB će se razmatrati pitanje produžetka mandata Tribunala, zato je klavni tužilac informisao rusku stranu o toku sudskih procesa i o merama koje preduzima Tužilaštvo Međunarodnog tribunala radi skorijeg završetka tekućih slučajeva. Sergeju Bramecu su bili potrebni relevantni argumenti kako bi privukao Moskvu na svoju stranu, jer zna se da se Rusija zalaže za skoriji završetak rada Međunarodnog tribunala u skladu sa rezolucijom SB UN i za prevođenje Tribunala u mehanizam preostale kompetencije. Šta više, Rusija samtra da se suđenje na osnovu niza predmeta odugovlači, a zatim treba govoriti ne o produžetku mandata, već o formama i mehanizmima zatvaranja Međunarodnog tribunala.
 

Iza suvih redov ainformacija MIP o dotaknutim pitanjima osiguranja efikasne saradnje država, pre svega regiona, sa Tribunalom, najverovatnije stoji razmatranje hvatanja faktički poslednjeg „zločinca“ – generala Ratka Mladića. Ovo pitanje posebno je bolno za Serža Bramerca.
 

Supajući na dužnost u januaru 2008. godine Belgijanac Bramerc je izjavio da je apsolutni prioritet tribunala zadatak hapšenja i praćenja u haški zatvor četiri lica preostala na slobodi protiv kojih je Međunarodni tribunal pokrenuo optužnicu. Jednog od njih, generala Ratka Mladića, ne mogu da pronađu do danas. Sve svoje balkanske turneje tužilac je uporno posvećivao rešavanju ovog pitanja. Beograd izgleda ne zna gde se skriva genral, ali sa takvom upornošću pred svaki dolazak Bramerca pokreće neviđenu aktivnost na traganju za optuženim: vojnici u maskama i sa oružjem u rukama izvode javne pretrese u kući supruge generala, u stanu sina, plaše snaju i zatim je otpuštaju sa posla, uzimaju bez dozvole suda sav novac iz kuće sina i žene Ratka Mladića i čak suseda iz ulice u cilju „prekidanja finansiranja haškog optuženika“, policija beskrajno ispituje moguće jatake, među kojima su poznati novinari, vojnici, saradnici. Kako bi ubedili Hagu u svoje ozbiljne namere, policija hapsi doušnike koji kriju generala, uključujući tinejdžere i drže ih u zatovoru pod istragom već nekoliko godina. A juče su sudiji zabranili da izriče oslobađajuću presudu na osnovu njihovog slučaja do dolaska Serža Bramerca u Beograd. Takav brižljiv odnos prema glavnom optuženiku Međunarodnog tribunala povezan je sa tim što on postavlja hapšenje generala ka glavni uslov za stupanje Srbije u EU, insitira na nastavku primene principa uslovljavanja procesa evrointegracije potpunom saradnjom Beograda sa Međunarodnim tribunalom. A stupanje u EU je za Srbiju bolno pitanje, koje je istovremeno i pitanje očuvanja aktualne vlasti, i ekonomske stabilizacije, i paritetnosti u evropskim strukturama.
 

Tim povodom što je traganje za generalom na Balkanu zašlo u ćorsokak, vlasti Srbije odavno aludiraju da se on krije u Rusiji, zato je Bramerc imao povod da zada ovo pitanje MIP, što je verovatno i učinio. Ipak to teško da je onaj trag koji može da dovede do uspeha. A Bramercu je vrlo potreban, jer reč je o produžetku ovlašećenja Međunarodnog tribunala i o njegovom reizboru na drugi mandat.
 

Stav Rusije o pitanju produžetka delatnosti Tribunala, makar i polako, ali se formira. Ako je i moguć pristanak Moskve po tom pitanju, onda na nekoliko meseci, ne više. Zato ćemo uskoro biti svedoci podvođenja mračnih rezultata njegovog rada – 66% svih gonjenin od strane Tribunala su Srbi, od 19 umrlih za vreme istrage 16 su Srbi. Od 27 uhapšenih šefova država, komandanata, premijera, potpredsednika vlada, ministara odbrane i predsednika parlamenta 19 su Srbi. Srbi su bili osuđeni na ukupno 904 godine zatvora, Hrvati na 171, muslimani na 39, kosovski Albanci na 19 godina, Makedonci na 12 godina.
 

Dok tribunal još deluje, dok njegovi materijali nisu pohranjeni u nedostupnim arhivima, kompetentni međunarodni organi bi trebalo da uopšte neobjektivnu delatnost Međunarodnog tribunla, a zatim da traže ne samo da on bude zatvoren, već i ocenu delatnosti sudija i tužilaca, a zatim oslobađanje svih nevino osuđenih. Zato po nama Bramerc treba da se pozabavi pitanjima kakvu će presudu istorija izreći samom Tribunalu, a Rusija je družna da doprinose optimalizaciji tog procesa.



  • Izvor
  • Golos Rossii, foto: www.icty.org/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ideja o direktnom učešću Zapada u sukobu navodno je ponovo na razmatranju, prema pisanju francuskog lista.


„Sve što je moguće“ mora se učiniti kako bi se sprečila upotreba nuklearnog oružja, izjavila je bivša nemačka kancelarka.

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj


Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Stanje do 20:00, 24.11.2024.


Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


Ostale novosti iz rubrike »