Mladićevi jataci kao taoci srpskog (ne)pravosuđa

Oni su nečuven primer u sudskoj praksi: danima mole sud da im uruče donetu presudu o njihovoj "ne"krivici. Svakoga dana dolaze u 10 časova pred sudnicu i čekaju.


Trećeg novembra 2010. godine u zakazano vreme, u deset časova (optuženima već četiri i po godine dobro znana) sudnica broj tri u beogradskoj Palati pravde bila je ispunjena do poslednjeg mesta. Predmet prozvan: Suđenje jatacima generala Ratka Mladića, inače jedinog ratnog komandanta Vojske Republike Srpske, koja je vodila odbrambeni rat od 1992. do 96. godine na svojoj teritoriji.


Zvanično se zove: Slučaj okrivljenih za pomaganje u skrivanju haškog optuženika Ratka Mladića od 2002. do 2006. godine.


Atmosfera je bila kao nikada do tada nabijena iščekujućim raspoloženjem. Sudija je najavio definitivnu Odluku (Presudu) posle četiri i po godine završena su sva ispitivanja i odlaganja i dopune i bolesti i umiranja optuženih, sudija porotnika, svedoka. Za optuženima su meseci i godine provedene u istražnim zatvorima, u samicama. Optuženo je 11 izbeglica rodom iz Republike Srpske: jedne devojke i nekoliko mladića; generala, pukovnika, pilota, vojnika Vojske Republike Srpske i Vojske Srbije i Crne Gore. Prvooptuženi je teško oboleo i umro. Sudije su se smenjivale iz raznih razloga, zakoni se menjali, glavni svedok optužbe nikada se nije pojavio pred sudom da potvrdi pisanu izjavu.


Konačno, prvog novembra tužioci, odbrana, optuženi, sudije - svi su se izjasnili u istoj sudnici da više nemaju šta da dodaju, da nemaju nikakvih prigovora i da svi spremno čekaju ODLUKU.


Advokati su inspirativno svojim znanjem i govorničkom veštinom, pravničkim ubeđenjem upečatljivo podsticali sudije da budu svesni istorijske mogućnosti da sude po PRAVDI, a ne po POTREBI. Ukazivali su sa posebnim razlogom na u Srbiji zanemareno načelo da vladavina prava leži u nepristrasnosti suda. Toliko divnih mudrosti su rekli. Samo naivni u Srbiji bi se mogli upitati zašto.


Svi su dali svoje završne reči.


Sudija je dostojanstveno zaključio pretres i najavio izvršenje svoje obaveze za četvrti novembar na istom mestu.


I eto nas toga dana pred licem jednog od novoizabranih u reformi sudstva Srbije DOSTOJNOG SUDIJE, tumača Zakona i prava i pravde.


Sudija je izrazito bled, pogled mu je umoran, u rukama nema nijednog papira. To što počinje da izgovara nije presuda ovog sudskog veća, nije odluka o krivici ili nevinosti optuženih. Dostojni sudija nam kaže da je tužilac Radmila Jovanović donela odluku da nam uskrati da saznamo presudu koju je ovo sudsko veće jednoglasno donelo. Odlučila je da traži izuzeće dvoje od troje članova sudskog veća - posle zaključenja predmeta.


Zagrcnusmo se. Razrogačismo oči. Stade nam dah.


Zatvorena fascikla, svedočanstvo gotovo petogodišnjeg okapanja oko tog jesu li ili nisu i za šta bi mogli biti krivi ,,jataci,, nestala je. Odneta u neke više instance.Tako su rekli. Sudija nema obrazloženja te šokantne odluke da se naknadno izuzme iz predmeta. A predmet je zaključen. Sudija kaže da moramo čekati Odluku višeg suda o zahtevnoj odluci tužilaštva.


Odluka je da dostojnog učine nedostojnim. On sada jedino može da čeka zajedno sa nama. Pridružen ,,jatacima,,?


Ne znamo kakva je bila odluka ovog sudskog veća. Uzeli su mu pravo da dostojno ispuni svoju zakletvu. Ne znamo ni koliko ćemo čekati. Jesu li to ,,jataci,, postali nečiji taoci?


Sudije izlaze iz sudnice.


A mi. Šta ćemo?


Zanemeli.


Zaprepašćenje nas prikovalo. Neverica nas ostavila bez reči. Kao potres mozga.


Samo su neki poskočili sa sedišta i stoje. Gledaju oko sebe.


Ne. Nema srdžbe. Nema ogorčenja. Samo neka utučenost.


Prvi su do reči došli advokati. Neko je prvi izgovorio reč SKANDAL! Drugi dodao NEČUVENO U SUDSKOJ PRAKSI. OPASAN PRESEDAN - presudili su zajedno.


Šta ćemo sad – ne pitaju optuženi, nego onako zgranuti zgledaju se.


Advokati u hodniku, čekajući, prebiraju po sećanjima, prelistavaju zakone – situacija nema oslonca u zakonima i pravdi. Neko reče da je tako moglo u tursko doba bezakonja, drugi mu uzvrati da nismo daleko od toga.


Čekamo. Novinari dozivaju portparole, piarove sudova, tužilaštava.


Sudije su zaključani u kabinetima. Pred vratima stoje čuvari (odnedavno).


Oko podne portparolka višeg suda obaveštava novinare ispred zgrade suda da viši sudije nemaju vremena da obave sve potrebne radnje za svoju odluku. Kaže još da nema zakonskog roka koji ih obavezuje, pa će javnost biti obaveštena kada bude.


Optužene i njihove advokate niko ne pominje. Oni strpljivo čekaju u holu ispred sudnice. Oko dva sata dva advokata dopiru do sudije pod izuzećem i malo kasnije njegovo sudsko veće se opet pojavljuje u sudnici.


Uzbuđena, nespremna za nove verbalne vratolomije, razumela sam iz saopštenja koje čita Dostojni sudija da je tužilaštvo imalo formalne primedbe na jednog sudiju porotnika, te da će se viši sud izjasniti o svojoj odluci kada za to dođe vreme.


Nisam razumela zašto je tužiteljka Radmila Jovanović tražila izuzeće i predsednice Prvog osnovnog suda Tanje Šobat. Može li biti da je u pitanju kakva ženska afera – sasvim amaterski i nekvalifikovano sam posumnjala. Ali, uskoro mi javljaju da nisam u pravu. Javio portparol višeg tužilaštva da su tužioci posumnjali u pristrasnost dostojnog sudije. Opet nisam razumela – da li je to sudsko veće bilo pristrasno prema optuženima ili prema tužbi.


Ali, kako to da se oduzme predmet sudiji posle donete presude i zatvorenog predmeta. Ko zna po kom zakonu možda i može. Ne moramo mi da znamo sve. Opet – advokati nisu novajlije, iskusni dovoljno i u advokatskoj i u sudskoj praksi, kažu da je to nedozvoljeno. Slute da se radi o pritisku izvan suda, jer odluka nekome nije po volji. Cene da bi po zakonu i na osnovu svega do sada saznatog, najverovatnije većina optuženih oslobođena, a nekima je zastarela optužnica.


Uveče gledam sve tv izveštaje. Nema reči kojima smo opisali događaj. Svedeno je na vest i najavu sledeće vesti. Javljaju da će “po novom zakonu” ovaj slučaj preuzeti Sud za ratne zločine. Opet ne razumem: kako, kada je slučaj dobio sudsku presudu. Da, ali presuda nije objavljena. A što se ne objavi, to i ne postoji. Osim toga, do sada se u ovom predmetu nigde se ne pominje neko zločinačko udruživanje jataka ili nešto slično sa spiska mogućih ratnih zločina.


Kažu mi prijatelji da je dosta moga iščuđavanja. Kao da ne živim u Srbiji. Ali, pošto istinski živim u Srbiji i uprkos tome želim da znam odgovore na teška pitanja, najčešće ih saznam. Najlepši izum savremenog novinarstva jesu insajderi. Javljaju se u odsudnim trenucima. Odlučila sam da sa zainteresovanima podelim detaljna saznanja, koja mi je u najstrožijem poverenju preneo, njegovo veličanstvo INSAJDER. Kako sam u uzbuđenju slušala, možda nisam sve valjano zapisala, ali ne verujem da sam napravila neke kardinalne omaške. Na žalost, Insajder je postao nedostupan i ne mogu da ga ponovo ispitam.


Dakle, ovako je tekla afera pretvaranja Dostojnog sudije u jataka:


Prvog novembra 2010. u pretresu ovog slučaja prisutni tužilac Radmila Jovanović iznela je svoju završnu reč i tražila od sudskog veća da optužene oglasi krivim i osudi ih po Zakonu. Poseban akcenat stavila je na krivicu Stanka Ristića i Ljiljane Vasković i njene dece. Govorila je oko 25 minuta.


Svi advokati izneli su svoje završne reči u odbranu okrivljenih. Svi okrivljeni rekli su svoju završnu reč. Predsednik sudskog veća, sudija Dejan Garić pitao je da li iko ima još nešto da izjavi, ima li kakvu primedbu na ovaj krivični postupak. Niko nije imao ništa da doda rečenom. Očigledno svestan situacije, predsedavajući sudija ponovo je pitao i upozorio:”Molim vas, razmislite, da ne bi bilo docnije primedbe da sam vas sprečio u iznošenju nekog procesnog pitanja ili primedbe!”


Opet se niko nije javio.


Sudija unosi u snimani zapisnik da je ovaj krivični postupak priveden kraju I da će u četvrtak, 4.novembra u istoj sudnici saopštiti presudu. Svim učesnicima ovog procesa se zahvalio na saradnji i strpljenju, jer je sam postupak počeo davnog januara 2006. a prvo suđenje održano 27. septembra 2006. godine.


Sutradan, drugog novembra sudija je sazvao krivično veće. Oboje sudija porotnika pojedinačno su se izjasnili da u predmetu tužilaštvo nije dalo nijednog valjanog dokaza, nijednog svedoka nije izvelo, koji bi potvrdili krivicu optuženih. Prema tome, izjasnili su se da nema uslova da okrivljeni budu proglašeni krivim.Predsednik im je rekao da će sutra glasati, jer posle njihovog izjašnjenja nema nikakvog razloga da presuda bude drugačija. U to vreme predsednica Prvog osnovnog suda Tanja Šobat poziva predsednika sudskog veća Dejana Garića u svoj kabinet. On tamo zatiče predsednika Višeg suda Dragoljuba Albijanića, tužioca Prvog osnovnog tužilaštva i zamenika javnog tužioca (Radmilu Jovanović). Insajder smatra da je kabinet broj 59 sudije Garića bio ozvučen i prisluškivan za vreme zasedanja, pa su pomenuti sudski dužnosnici tako saznali sadržaj presude I odmahreagovali.


Dvaipo sata oni su ubeđivali sudiju Garića da odustane od OBJAVLJIVANJA presude.


U ovo ubeđivanje uključila se telefonom iz Barselone predsednica Vrhovnog saveta sudstva Nata Mesarović (srpski sudija sa fantastičnom platom od četiri hiljade evra, koju je ove 2010. godine sebi dodelila) i ubeđuje sudiju i prisutne da se takva presuda ne sme objaviti, jer je to skandal, naročito uoči posete Bramerca Beogradu!


Na ovaj razgovor dolaze i nekoliko sudija krivičara iz Prvog opštinskog suda da ubede kolegu Garića da ne objavi presudu. Samo jedan od njih upozorava kolegu da vodi računa o tome da ima porodicu, da treba da brine o svojoj budućnosti.Svi ostali su mu čestitali na hrabroj odluci i uveravali prisutne da ni oni ne bi odustali. Kada je završena ova agresija na njegovu savest, sudija Garić se vraća u svoj kabinet i svojim sudijama porotnicima zakazuje sastanak za 3. novembar, dakle, sutradan.


Sutradan se sastaje ovo sudsko veće i jednoglasno donosi presudu da okrivljeni ne mogu biti proglašeni krivim po tačkama optužnice, jer u spisu predmeta ne postoji nijedna činjenica niti ih je bilo u suočavanju okrivljenih i svedoka. Neki od okrivljenih su oslobođeni optužbi, a za neke je utvrđeno da je krivično delo zastarelo… Sudija piše presudu, sva tri člana sudskog veća je potpisuju i kopira je u 18 primeraka. Stavlja ih u fasciklu i čeka sutradan da Odluku objavi.


Dolazi taj 4. novembar. Sudsko veće se u 9,15 časova okuplja. Koji minut docnije ulazi zamenik tužioca Radmila Jovanović, uzima fasciklu sa predmetom sa stola, ostavlja mu primerak prigovora na listu papira, kojim traži od Višeg suda da se iz ovog (završenog) procesa (naknadno!) izuzmu sudija Dejan Garić, sudija porotnik Miloš Mitrović i predsednica Prvog opštinskog suda Tanja Šobat.


Mi smo ušli u sudnicu u 10,10 časova. Iz Palate (ne)PRAVDE otišli smo u 14 časova. Okrivljeni i advokati su se dogovorili da svakog dana dolaze u 10 sati pred sudnicu i čekaju Presudu. Viši sud nije prihvatio zahtev da izuzme predsednicu suda iz njenog posla. To znači da će sada ona morati da odluči kako će da učestvuje u ovoj nedostojnoj ujdurmi. Onako kako joj narede iz Barselone, Haga, Brisela … Ili prema pravu i savesti, kako je to učinilo sudsko veće kome je predsedavao Dejan Garić?


U svakom slučaju – ne dok ne režim ne isprati Bramerca iz Srbije.


Za to vreme sudije su taoci nepravde tzv. reformisanog sudstva Srbije po falsifikovanim evropskim pravilima!

Ljiljana BUlatović-Medić,