Ekspert za pomorsko pravo: konsenzus o tribunalu protiv pirata

Međunarodnoj flotili sve teže je da se suprotstavi piratskom zanatu pored obala Somalije, koji jača, izjavio je zamenik Generalnog sekretara UN Lin Peskou u SB UN. Doplomata je naveo sveže cifre. Sada pomorski razbojnici drže preko 500 ljudi i 25 brodova, samo za prvih 10 mseci godine oteto je skoro 40 brodova. Mada pirate hapse – trenutno se u 12 zemalja nalazi 700 ljudi – oni se najčešće ponovo nađu na slobodi. Kenija sada pušta devet pirata pod izgovorom da nema pravo da im sudi za zločine izvršene van njenih granica.
 

Privučeni velikim parama, banditi postaju sve lukaviji. Oni su naučili da provode po nekoliko dana bez sna i hrane, bodreći se narkoticima, i čak su prestali da se plaše da napadaju na vojne brodove međunarodne antipiratske flotile. Ovih dana pirati su na otetom japanskom teretnjaku sa taocima prišli malom španskom brodu koji je pratio brod UN sa hranom i otvorili vatru. Napad je bio odbijen. Na tako drsku akciju pirati su se odlučili dobivši tog dana rekordni otkup za južnokorejski tanker od 9 miliona dolara. Uzroci za nastavak piratske aktivnosti, nažalost, nisu iskorenjeni, smatra ekspert za pomorsko pravo Anatolij Kolodkin.
 

Ne preduzimaju se stroge, oštre mere u borbi protiv piraterije, predviđene međunarodnim pravom. Konvencija o pomorskom pravu 1982. godine predviđa kažnjavanje za pirateriju, ali pesto države ili ne reaguju na piratske napade, ili u njihovom zakonodavstvu nije predviđena borba protiv pirata. Drugo, tu je neregulisanost ekonomskih i političkih odnosa u samoj Somaliji. Tamo se čitavi regioni nalaze pod vlašću različitih plemena, neposredno vezanih za pirate.
 

Ali osnova za to da se situacija korenito promeni već postoji. 27. aprila SB UN jednoglasno je prihvatio rezoluciju o borbi protiv piraterije, koju je predložila Rusija, podseća ekspert.
 

Generalni sekretar UN sada radi na tome da se u skladu sa ovom rezolucijom odabere najprihvatljivija varijanta formiranja ili specijalnog tribinala u nekoj zemlji, ili regionalne međunarodne komore, kako bi tamo bili predstavnici ne samo priobalnih, već i drugih država. Kao treće, razmišlja se o stvaranju Međunarodnog krivičnog tribunala za borbu protiv pirata.
 

Ideju za takav tribunal Rusija je dala prošle godine, ukazavši da uspešnu borbu protiv pirata ometaju razne pravne norme zemalja. Između ostalog, Moskva ne smatra da je optimalo izručivati kriminalce istoj toj Keniji, gde se sudi po britanskim zakonima sa obaveznom porotom, što neopravdano odugovlači suđenje. Za rad tribunala treba osnovati poseban fond, a nisu sve zemlje spremne da u njemu učestvuju. Osim toga, deo zemalja bi više voleo da se oslanja na nacionalnu sudsku praksu i organe istrage. RAd na uklanjanju tih problema aktivno se vodi u UN i na međunarodnim forumima za borbu protiv pirata, koji se u poslednje vreme održavaju prilično često. U oktobru je održan sastanak u Londonu, a početkom novembra u Danskoj, 11-12. novembra on se odvija u Bugarskoj. Tako da konsenzus u pogledu toga gde i kako suditi piratima uskoro će biti pronađen, uveren je Anatolij Kolodkin. A aktualni talas piratskih napada delimično je vezan za prirodne razloge: završen je period monsuna, Indijski okean se smirio, dajući još jedan povod razbojnicima da ponovo isplovljavaju baveći se svojim nezakonitim zanatom.