PESMA POSVEĆENA PETROVDANU JABUKE PETROVAČE I PETROVDANSKE LILE
PESMA POSVEĆENA PETROVDANU JABUKE PETROVAČE I PETROVDANSKE LILE Ej jabuko petrovačo, komšije te sada jedu, ruku što te zasadila , relikvija je na nebu. Da ne gleda da bakljama žensku decu tuđin pali, na lomači da nam gore naši snovi Pravoslavni . Ej , jabuko petrovačo , najmanje te otac jeo , nadničeći nikad kući , komšiluk te se najeo , zasadio tebe otac , da te gleda ko usuda , ni zalogaj mu ne osta , zagrižene jabuke bez zube. Ispred crkve vatre pale , petrovdanske, Pravoslavne , il reflektor ili sveća , Sunce zvezda ponajveća . Al od Sunca više gore , ti kristali zvani suze , kad su mnoge mučenice , čerečili , pekli gole , na lomači nerazuma , daleko od ljudskog uma , ti jauci pročuli se gromovima sad ih zovu , ti životi prekinuti sad su munje opomene , petrovdanske vatre ove , na njih sad su uspomene .. Petrovdane , Petrovdane i jabuko petrovačo na žilama tvojim moj je otac sve otiske prstiju ostavio, utisnuo , da godove stabla nižu i mladice stignu nove , memorijom da prenesu ljubav oca u vekove . Kad protrče deca putem , sa lilama u rukama , da dokažu svim tim moćnim belosvetskim lomačama , ne palite nikad žene , te svetice naše majke , nosile nas ispod pupka , na rukama ko naramke . Ko što nose taj naramak , nosiše i decu svoju , tu toplinu , taj zagrljaj , koju nađeš u žuboru i šumoru , ne daj majku , ne daj sestru , ćerku , ženu tom nesoju , na lomači da zapali imovinu rodnu tvoju . Ako voliš zemlju svoju , svoju majku što te rodi , da ti Sunce zorom sija , ti se seti Petrovdana i spaljenih svetih žena , baklja u ruci naslednika , škripanje zuba pred inkzizitorima . Ej, jabuko petrovačo , što potpis palcem čuvaš oca , ti si mnoge nahranila , samo ne svog stvorioca . Ulicom se vatre pale , običaji to su stari , da nam ne bi zmijski zubi u blizini zasiktali . Petrovdanska vatro gori u blizini petrovače , pronesoše vatre putem i jabuku neko zvaće , bolje nama ove vatre ritualne , tradiciju što poštuju , nego baklje i lomače , gde goreše ljudska tela i sisari u nemoći , to zverinje nikad više , Pravoslavcu ni na oči , niti bilo kome drugom , bilo koje boje kože , sećajte se i pamtite , da se monstrumi ne množe . Slavica Jovanović novinar i književnik Prnjavor Mačvanski Beleška o autoru Slavica Jovanović rođena u Šapcu 15.9.1969 . godine , novinar i književnik .Autor osam objavljenih knjiga :Aliluja" . "Albatros " , " I ubi drvo čoveka" , "Nebom lete Cerski samorasti" , "Kosovski crni kosovi" , "Podsmevač " , " Zlatovez munja", ‘’ Ne kleči pred zlotvorom ‘’ U rukopisu još pet knjiga. Dobitnik više književnih nagrada i priznanja ..Živi u Mačvanskom Prnja PESMA POSVEĆENA PETROVDANU JABUKE PETROVAČE I PETROVDANSKE LILE Ej jabuko petrovačo, komšije te sada jedu, ruku što te zasadila , relikvija je na nebu. Da ne gleda da bakljama žensku decu tuđin pali, na lomači da nam gore naši snovi Pravoslavni . Ej , jabuko petrovačo , najmanje te otac jeo , nadničeći nikad kući , komšiluk te se najeo , zasadio tebe otac , da te gleda ko usuda , ni zalogaj mu ne osta , zagrižene jabuke bez zube. Ispred crkve vatre pale , petrovdanske, Pravoslavne , il reflektor ili sveća , Sunce zvezda ponajveća . Al od Sunca više gore , ti kristali zvani suze , kad su mnoge mučenice , čerečili , pekli gole , na lomači nerazuma , daleko od ljudskog uma , ti jauci pročuli se gromovima sad ih zovu , ti životi prekinuti sad su munje opomene , petrovdanske vatre ove , na njih sad su uspomene .. Petrovdane , Petrovdane i jabuko petrovačo na žilama tvojim moj je otac sve otiske prstiju ostavio, utisnuo , da godove stabla nižu i mladice stignu nove , memorijom da prenesu ljubav oca u vekove . Kad protrče deca putem , sa lilama u rukama , da dokažu svim tim moćnim belosvetskim lomačama , ne palite nikad žene , te svetice naše majke , nosile nas ispod pupka , na rukama ko naramke . Ko što nose taj naramak , nosiše i decu svoju , tu toplinu , taj zagrljaj , koju nađeš u žuboru i šumoru , ne daj majku , ne daj sestru , ćerku , ženu tom nesoju , na lomači da zapali imovinu rodnu tvoju . Ako voliš zemlju svoju , svoju majku što te rodi , da ti Sunce zorom sija , ti se seti Petrovdana i spaljenih svetih žena , baklja u ruci naslednika , škripanje zuba pred inkzizitorima . Ej, jabuko petrovačo , što potpis palcem čuvaš oca , ti si mnoge nahranila , samo ne svog stvorioca . Ulicom se vatre pale , običaji to su stari , da nam ne bi zmijski zubi u blizini zasiktali . Petrovdanska vatro gori u blizini petrovače , pronesoše vatre putem i jabuku neko zvaće , bolje nama ove vatre ritualne , tradiciju što poštuju , nego baklje i lomače , gde goreše ljudska tela i sisari u nemoći , to zverinje nikad više , Pravoslavcu ni na oči , niti bilo kome drugom , bilo koje boje kože , sećajte se i pamtite , da se monstrumi ne množe . Slavica Jovanović novinar i književnik Prnjavor Mačvanski Beleška o autoru Slavica Jovanović rođena u Šapcu 15.9.1969 . godine , novinar i književnik .Autor osam objavljenih knjiga :Aliluja" . "Albatros " , " I ubi drvo čoveka" , "Nebom lete Cerski samorasti" , "Kosovski crni kosovi" , "Podsmevač " , " Zlatovez munja", ‘’ Ne kleči pred zlotvorom ‘’ U rukopisu još pet knjiga. Dobitnik više književnih nagrada i priznanja ..Živi u Mačvanskom Prnja PESMA POSVEĆENA PETROVDANU JABUKE PETROVAČE I PETROVDANSKE LILE Ej jabuko petrovačo, komšije te sada jedu, ruku što te zasadila , relikvija je na nebu. Da ne gleda da bakljama žensku decu tuđin pali, na lomači da nam gore naši snovi Pravoslavni . Ej , jabuko petrovačo , najmanje te otac jeo , nadničeći nikad kući , komšiluk te se najeo , zasadio tebe otac , da te gleda ko usuda , ni zalogaj mu ne osta , zagrižene jabuke bez zube. Ispred crkve vatre pale , petrovdanske, Pravoslavne , il reflektor ili sveća , Sunce zvezda ponajveća . Al od Sunca više gore , ti kristali zvani suze , kad su mnoge mučenice , čerečili , pekli gole , na lomači nerazuma , daleko od ljudskog uma , ti jauci pročuli se gromovima sad ih zovu , ti životi prekinuti sad su munje opomene , petrovdanske vatre ove , na njih sad su uspomene .. Petrovdane , Petrovdane i jabuko petrovačo na žilama tvojim moj je otac sve otiske prstiju ostavio, utisnuo , da godove stabla nižu i mladice stignu nove , memorijom da prenesu ljubav oca u vekove . Kad protrče deca putem , sa lilama u rukama , da dokažu svim tim moćnim belosvetskim lomačama , ne palite nikad žene , te svetice naše majke , nosile nas ispod pupka , na rukama ko naramke . Ko što nose taj naramak , nosiše i decu svoju , tu toplinu , taj zagrljaj , koju nađeš u žuboru i šumoru , ne daj majku , ne daj sestru , ćerku , ženu tom nesoju , na lomači da zapali imovinu rodnu tvoju . Ako voliš zemlju svoju , svoju majku što te rodi , da ti Sunce zorom sija , ti se seti Petrovdana i spaljenih svetih žena , baklja u ruci naslednika , škripanje zuba pred inkzizitorima . Ej, jabuko petrovačo , što potpis palcem čuvaš oca , ti si mnoge nahranila , samo ne svog stvorioca . Ulicom se vatre pale , običaji to su stari , da nam ne bi zmijski zubi u blizini zasiktali . Petrovdanska vatro gori u blizini petrovače , pronesoše vatre putem i jabuku neko zvaće , bolje nama ove vatre ritualne , tradiciju što poštuju , nego baklje i lomače , gde goreše ljudska tela i sisari u nemoći , to zverinje nikad više , Pravoslavcu ni na oči , niti bilo kome drugom , bilo koje boje kože , sećajte se i pamtite , da se monstrumi ne množe . Slavica Jovanović novinar i književnik Prnjavor Mačvanski Beleška o autoru Slavica Jovanović rođena u Šapcu 15.9.1969 . godine , novinar i književnik .Autor osam objavljenih knjiga :Aliluja" . "Albatros " , " I ubi drvo čoveka" , "Nebom lete Cerski samorasti" , "Kosovski crni kosovi" , "Podsmevač " , " Zlatovez munja", ‘’ Ne kleči pred zlotvorom ‘’ U rukopisu još pet knjiga. Dobitnik više književnih nagrada i priznanja ..Živi u Mačvanskom Prnja PESMA POSVEĆENA PETROVDANU JABUKE PETROVAČE I PETROVDANSKE LILE Ej jabuko petrovačo, komšije te sada jedu, ruku što te zasadila , relikvija je na nebu. Da ne gleda da bakljama žensku decu tuđin pali, na lomači da nam gore naši snovi Pravoslavni . Ej , jabuko petrovačo , najmanje te otac jeo , nadničeći nikad kući , komšiluk te se najeo , zasadio tebe otac , da te gleda ko usuda , ni zalogaj mu ne osta , zagrižene jabuke bez zube. Ispred crkve vatre pale , petrovdanske, Pravoslavne , il reflektor ili sveća , Sunce zvezda ponajveća .
- Izvor
- Slavica Jovanović
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.