Nove perspektive „Južnog toka“

Radna poseta Bugarskoj predsednika vlade Rusije Vladimira Putina, koja je planirana za 13. novembar, možda će razjasniti dalju sudbinu gasovoda „Južni tok“. Ovo pitanje biće jedno od glavnih na pregovorima Vladimira Putina i njegovog bugarskog kolege Bojka Borisova. Ovih dana „Gasprom“ se već dogovorio s bugarskom stranom o pripremi tehničko-ekonomskog elaborata za bugarsku deonicu gasovoda. Međutim, u slučaju promene pozicija Sofije (a ovakvih presedana je već bilo) Rusija ima i rezervne varijante maršrute – uključujući i one preko Rumunije. Temu će nastaviti naš dopisnik Petar Iskenderov.
 

U toku poslednjih nedelja nivo diskusija u vezi s pitanjima obezbeđenja energetske bezbednosti Balkana je bitno porastao. Sudeći po svemu, nastupio je trenutak konačnog izbora. Ili da se realizuju već zaključeni dogovori, ili da se ostane po strani, na štetu sopstvene poslovne reputacije i odricanja od sredstava u iznosu od nekoliko milijardi u vidu investicija i tranzitnih plaćanja za ruski gas.
 

Posebne sumnje u ovom smislu izaziva upravo pozicija Bugarske. Podsetićemo da je ona jedna od prvih izrazila interesovanje za „Južni tok“. Još u januaru 2008. godine Moskva i Sofija su potpisale sporazum o učestvovanju u projektu. Zabeleženo je da će bugarska deonica 50% pripadati nacionalnoj kompaniji „Bulgargas“ i 50% Rusiji. Sporazum je otvorio put za potpisivanje čitavog niza drugih međunarodnih dokumenata, uključujući i dokumenta sa Srbijom i Bugarskom, zbog čega je „Južni tok“ stekao realne obrise.
 

U maju 2009. godine „Gasprom“ je zaključio dopunske sporazume, kojima je konkretizovana realizacija projekta, s bugarskom, grčkom i srpskom energetskom kompanijom. Međutim, ovog leta nova vlada Bugarske na čelu s Bojkom Borisovom zaustavila je svoje učestvovanje u projektu, objasnivši to čitavim nizom uzroka – od sumnje u ekološku čistoću i ekonomsku efikasnost projekta, do potrebe da u realizaciji učestvuje konkuretski projekat Evropske Unije – „Nabuko“. Sad je Sofija ponovo pristala da  pređe na tehničko-ekonomski elaborat „Južnog toka“ – što samo potvrđuje političku osnovu njenih kolebanja.
 

Međutim, kao što se dešava u ekonomskoj sferi „sveto mesto nikad nije prazno“. Pozicija Bugarske predstavlja dodatni stimulans za njene balkanske susede u vezi s pitanjem pridruživanja „Južnom toku“ – pre svega, za Rumuniju. Već do kraja novembra Moskva i Bukurešt imaju nameru da pripreme tehničko-ekonomske proračune za rumunsku deonicu „Južnog toka“. U sporazumu o rezultatima pregovora održanim 9. novembra u Moskvi između „Gasproma“ i rumunskog „Transgasa“ kaže se da će se ako ovi proračuni potvrde efikasnost projekta – postaviti pitanje potpisivanja rusko-rumunskog sporazuma između vlada. Ovo će bitno promeniti trasu maršrute i ostaviće Bugarsku bez „Južnog toka“ i to s krajnje sumnjivim „Nabukom“.
 

Za razliku od njega, „Južni tok“, u koji toliko sumnjaju određeni krugovi u balkanskim državama – bazira se na mnogo solidnijim osnovama. Radi se o korišćenju azerbejdžanskog gasa za popunjavanje transbalkanskog gasovoda. Jer postojeći ugovori između Moskve i Bakua pretpostavljaju mogućnost prodaje „Gaspromu“ svih obima gasa, koji se dobija u Azerbejdžanu. Tako da za razliku od „Nabuka“ „Južni potok“ ima sigurniju osnovu goriva – istakao je u intervjuu za „Glas Rusije“ predsednik Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov:
 

U perspektivi, Azerbejdžan će čak biti u stanju da poveća obim izvoza svog gasa. Rusija je sa svoje strane spremna da ponudi Bakuu mogućnost za isporuku gasa na evropsko tržište. I jedna od ključnih maršruta vodi upravo preko „Južnog toka“, kao najrazrađenijeg i najefikasnijeg tranzitnog puta.
 

Nije čudo što su svoju nameru da se priključe realizaciji projekta „Južnog toka“ pored Rumunije, već izrazile Makedonija i Bosna i Hercegovina. A i druge balkanske zemlje i zemlje centralne Evrope, za razliku od Bugarske, potvrđuju svoje ranije dogovore s „Gaspromom“. Tako da bugarska vlada očigledno treba da požuri.