RT: Da li i on želi statuu? Tramp organizuje pregovore Beograda i Prištine na zlosutnu godišnjicu

Ugošćavanje lidera Srbije i njene otcepljene pokrajine Kosovo u Beloj kući uoči velike godišnjice u srbskoj (i svetskoj) istoriji postavlja pitanje šta predsednik Donald Tramp može da uradi na Balkanu.

Iako više nije vršilac dužnosti direktora Nacionalne obaveštajne službe ili ambasador u Nemačkoj, kao pre dve nedelje,  Ričard Grenel tehnički je još uvek Trampov specijalni izaslanik za razgovore između Beograda i Prištine. Upravo u tom svojstvu on je najavio sastanak, zakazan za 27. jun.

Vol strit žurnal: SAD bi mogle povući snage sa Kosovahttps://t.co/hISRYOJYJ2

— VOSTOK vesti (@vostokvesti) June 16, 2020

Beograd je pristao da privremeno zaustavi svoju kampanju da zemlje koje su priznale samoproglašeno Kosovo povuku to priznanje, dok je i Priština prestala da traži članstvo u međunarodnim organizacijama. Razgovori će biti fokusirani na ekonomski rast, saopštio je juče Grenel.

If either side is unsatisfied with the June 27 discussions then they will go back to the status quo after they leave Washington.
As we have consistently said, we must first make progress on growing the economies. This is the focus. I look forward to these discussions. (2/2) https://t.co/r5QLDuC1XI

— Richard Grenell (@RichardGrenell) June 15, 2020

Kosovo je pokrajina Srbije koju su NATO "mirovnjaci" okupirali u junu 1999., posle rata od 78 dana koji je taj savez vodio u ime albanskih separatista. Umesto da zaštiti suverenitet Srbije nad pokrajinom, kao što je navedeno u Rezoluciji Saveta bezbednosti UN-a 1244 kojom je doneto primirje, NATO je nastavio da gradi albansku privremenu vladu, koja je nezavisnost proglasila u februaru 2008. Prištinu su priznale SAD i većina njihovih saveznika, otprilike polovina vlada u svetu, ali ne i Rusija, Kina ili sama Srbija.

Pritisci na Beograd da prizna deo svoje otete zemlje kao državu činila je svaka američka administracija, bilo da je to bio Bil Klinton, Džeordž V. Buš ili Barak Obama. Ipak, svaka srbska vlada "dadilja" tokom dužnosti američkih diplomata i konsultanata od obojene revolucije 2000. godine došla je do tog poslednjeg koraka, uključujući i sada "progresivnog" predsednika Aleksandra Vučića.

Putin se u razgovoru sa Vučićem založio za izradu kompromisnog rešenja kosovskog pitanja, prihvatljivog za Beogradhttps://t.co/rpSAh9nLh8

— VOSTOK vesti (@vostokvesti) June 15, 2020

Postoje dve stvari u vezi sa Grenelovom inicijativom. Odmah je očigledan njen trenutak, uoči 28. juna - Vidovdan. To je godišnjica bitke 1389. između srbskih vitezova i osmanlijskih Turaka na Kosovu polju. Srbska istorija je događaj memorisala kao kombinaciju mučeništva i tiranije. Bitka je motivisala mladog studenta bosanskih Srba po imenu Gavrilo Princip da izvrši atentat na austrougarskog nadvojvodu Franca Ferdinanda tog dana 1914. godine. Beč je to iskoristio kao izgovor za invaziju na Srbiju, započinjući lanac događaja koji su eskalirali u Prvi svetski rat.

Druga neobičnost je da iako je Vučić pozdravio razgovore, Albanci su podeljeni. Hašim Tači, vođa separatista koji je postao "predsednik" Kosova, rekao je ranije ovog meseca da se nada toj inicijativi. Albin Kurti, tvrdokorni saveznik s Albanijom koji je bio "premijer" u periodu od januara do marta, optužio je Grenela da ima "identičan stav" sa Srbijom, te da je nepristrasan posrednik.