Prvi dan mira, 10. jun 1999. godine: Iz Ratnog dnevnika komandanta Treće armije general-pukovnika Nebojše pavkovića

10.06.2020. god.

Ko je pobedio, a ko izgubio? (Komandno mesto „Kišnica“, 0.40 časova)

General Lazarević se sprema da se vrati na Komandno mesto „Kišnica“, ali sam ga odvratio od te namere. Nije bilo razloga, jer su veze preusmerene u kuću gde se nalazimo. Hoću da sačekam da se neko javi iz ŠVK i saopšti o potpisanom Sporazumu. Najvažnija pitanja odnose se na Treću armiju i Prištinski korpus i mi smo nosioci izvlačenja jedinica sa Kosova i Metohije.

U 0.50 časova stiže telegram – naređenje iz ŠVK. Očekivao sam tekst potpisanog Sporazuma, ili bar izvode koji se odnose na obaveze Komande Armije i tumačenje najvažnijih odredbi. Međutim, stiže naređenje. U preambuli je informacija da je potpisan Vojnotehnički sporazum koji nas obavezuje na prekid svih vrsta neprijateljstava. Komandi Armije naređuje se: (1) Da odmah zabrani otvaranje vatre iz svih vrsta naoružanja, kako se ne bi stvorio povod da do zvanične obustave bombardovanja, koja će uslediti otpočinjanjem povlačenja jedinica sa Kosova i Metohije u toku 10. juna 1999. godine trpimo nepotrebne gubitke i da se ne dozvoli da zločinačka avijacija nađe povoda da i dalje dejstvuje po rasporedu naših jedinica; (2) Da se vatra može otvarati samo po ciljevima na zemlji, u slučaju direktnog napada i ugrožavanja života pripadnika naših jedinica. Na avione, za koje je dobijeno obećanje da će samo leteti, ali ne i dejstvovati, ne otvarati vatru, sem u slučaju njihovog dejstva; (3) Pregovaračka strana je preuzela obavezu da će preduzeti njima poznate mere kod OVK i preneti im istovetnu zabranu.

U napomeni je napisano da potpisani Sporazum stupa na snagu sa trenutkom potpisivanja (9. juna 1999. godine), a objavljivanje obustavljanja bombardovanja izvršiće se nakon proverljivog otpočinjanja izvlačenja naših snaga sa Kosova i Metohije, koje će, prema postojećim planovima, otpočeti oko 12.00 časova 10. juna 1999. godine.

Iznenađen sam i razočaran činjenicom da nisam dobio tekst Vojnotehničkog sporazuma. Nisam bio zadovoljan formulacijama, kako je u tački 1. Regulisano „Da će zvanično obustavljanje bombardovanja uslediti otpočinjanjem povlačenja jedinica sa Kosova i Metohije“. Nije mi jasno kako su se čelnici ŠVK odlučili da narede da jedinice Armije počnu da se povlače sa Kosova i Metohije, pa tek da NATO proglasi obustavu bombardovanja. Čudno je što starešine ŠVK nisu uzeli u obzir da se jedinice Prištinskog korpusa nalaze raspoređene na položajima i da moraju da se prikupe u očekujuće rejone i da iz njih formiraju marševske kolone da bi mogle da krenu na marš i izvlačenje. Svaki vojnik zna da su jedinice najosetljivije prilikom izvođenja ovih radnji. Ko to garantuje da avijacija agresora neće dejstvovati po jedinicama koje se nalaze u fazi prikupljanja i formiranja kolona? Ko garantuje da avijacija neće gađati tenkovsku kolonu koja se kreće ka očekujućem rejonu ili polaznoj tački?

Isti problem sa kojim se ne slažem i neću izvršiti takvo naređenje ponovljen je u napomeni: „Da će se objavljivanje obustavljanja bombardovanja izvršiti nakon proverljivog otpočinjanja izvlačenja naših snaga sa Kosova i Metohije.“ Iznenađen sam što se ŠVK u napomeni poziva na „postojeće planove za povlačenje.“ Nejasno je sa kojim podacima raspolaže ŠVK o „postojećim planovima“, kada do sada Komandi Treće armije nije dostavljeno nijedno naređenje ili informacija o sadržaju pregovora i mogućnostima da se VJ povuče sa Kosova i Metohije. Štab Vrhovne komande nema informaciju da su takvi planovi izrađeni. Načelni stavovi o mogućem povlačenju VJ sa Kosova i Metohije dati su na sastanku u Vrhovnoj komandi 4. juna 1999. godine, ali nisu zvanično naređeni, sa potrebnim elementima za izradu, i nisu ni odobreni. Dajem naređenje Lazareviću i kažem: „Ovo je potvrda onoga o čemu sam razgovarao sa Nikolićem. Sve više sam ubeđen da je Vojnotehnički sporazum potpisan na našu štetu.“

Kada je pročitao, Laza komentariše: „Ma nema šanse da izvlačim ljude i tenkove iz zaklona i šuma, dok NATO zvanično ne objavi prestanak bombardovanja.“

I dalje čekam da stigne još neki dokument iz ŠVK, ili da se neko javi. Moram brzo da reagujem u vezi sa zabranom otvaranja vatre na avione agresora. Pozivam se na Naređenje ŠVK, ali drugačije formulišem aktivnosti koje se odnose na početak povlačenja jedinica. U tački 1. „Odmah zabraniti svim potčinjenim jedinicama otvaranje vatre iz svih vrsta naoružanja čime sprečiti stvaranje povoda za nastavljanje bombardovanja koje će se prekinuti sa početkom povlačenja jedinica sa Kosova i Metohije, dana 10. juna 1999. godine“, a u tački 4. „Preduzeti mere da se otpočne izvlačenje dela snaga Prištinskog korpusa, u 12.00 časova 10. juna 1999. godine, kada će, nakon verifikacije, prema Sporozumu koji je stupio na snagu 9. juna 1999. godine, prestati bombardovanje od strane vazduhoplovnih snaga NATO-a“.

U vezi sa ovim naređenjem, upozoravam načelnika Štaba, general-majora Stojimirovića, da moja jučerašnja odluka da se deo jednica u toku dana povuče sa Kosova i Metohije nema veze sa ovim naređenjem. Objašnjavam da se povlačenje izvrši prema mojoj odluci, da se ovim jedinicama zabrani da se u toku priprema za izvlačenje okupljaju u očekujuće rejone i da formiranje marševskih kolona izvrši pojedinačnim dovođenjem motornih vozila na odstojanjima 300 do 500 metara.

Naređujem da će izvlačenje jedinica, prema Vojnotzeničkom sporazumu, početi tek kada Savet bezbednosti UN usvoji Rezoluciju o Vojnotehničkom sporazumu i kada Komanda NATO-a zvanično saopšti svetskoj javnosti da obustavlja bombardovanje SR Jugoslavije.

Upozoravam da prenese naređenje komandantima da niko, osim mene, ne može izdati naređenje za početak izvlačenja jedinica sa Kosova i Metohije, dok ne budu ispunjeni navedeni uslovi.

Iz ŠVK se još uvek niko ne javlja, a prošlo je 3.00 časa. Čitam „Sumarni izveštaj o dejstvima NATO avijacije u poslednjih deset dana“, od 1. do 10. juna 1999. godine.

Za ovo vreme agresorska avijacija ispoljila je neviđenu agresivnost. Na jedinice i zonu Treće armije bačeno je oko 1.430 komada različitih ubojnih sredstava, velike razorne moći, od kojih oko 1.300 projektila i avio-bombi, 25 kontejnera kasetnih bombi, osam puta avionskim topom 30 mm i 97 svetlećih avio-bombi.

Od civilnih objekata bombardovano je 140 naseljenih mesta, šest gradova, osam privrednih i drugih civilnih objekta, četiri fabrike, jedna poljoprivredna farma, jedan civilni aerodrom, jedan rudnik, jedna autobuska stanica, 13 radio i TV repetitora i predajnika i jedan elektrovod. Poginula su četiri i povređeno šest civilnih lica.

Od vojnih objekata gađan je 71 cilj: devet kasarni (od kojih neke četiri-pet puta), pet skladišta, od kojih su sva uništena, četiri stacionarna čvorišta veze, sedam karaula, 34 vatrena položaja i rejona rasporeda jedinica i 12 lažnih položaja.

U 3.30 časova ponovo se čujem sa načelnikom Štaba, Stojimirovićem. Naređujem da mi do 8.00 časova operativci pripreme podatke o konačnim vlastitim gubicima za 78 dana agresije i o gubicima agresora. Upozoravam da se podaci dobro provere pre nego što mi se dostave.

Kažem Lazareviću: „Lazo, sve što će se od sutra dešavati niko, pa ni mi, neće više moći da promeni. Moramo se pomiriti s tim“.

U toku noći me niko nije tražio. Ujutru, pre polaska na Komandno mesto „Kišnica“, pozdravljam domaćine i zahvaljujem na gostoprimstvu. Ne mogu da im obećem da ćemo se negde sresti, jer znam kuda me vode službene obaveze. Ne znam da im kažem ni kakvo vreme za njih dolazi, i šta ih čeka u budućnosti.

Na Komandnom mestu već su generali Lazarević, Stojimirović, Đaković i Kovačević. Atmosfera je radna i hladna. Praksa se ponavlja. Na stolu me čekaju dokumenta i izveštaji. Više mi se ne žuri da ih pregledam. Sa ostalim generalima pijem ponuđenu jutarnju kafu. Obraćam im se uz ironičan osmeh: „Gospodo, generali, gledao sam na desetine ratnih filmova i znam kako se proslavlja završetak rata. Svi za ovim stolom, pa i na komandnom mestu, ne delujemo previše zadovoljni. A trebalo bi. Nema više uzbuna, aviona, bombi i projektila. Nema više krvi, smrti, razaranja i stradanja civila. Zbog toga moramo biti zadovoljni završetkom ovog, po mnogo čemu neobičnog i nezapamćenog rata. Vidim da niste previše zadovoljni. Nisam ni ja. Ovaj završetak sukoba sa NATO-om nije isti kao oni koje znam. Znam da je kraj sukoba, ali ne znam šta je početak ovog kraja? Kako se ovaj sukob završio? Ko je pobedio, a ko pobeđen? Ko je dobitnik, a ko gubitnik? Odgovorite mi, gospodo generali, da li smo mi pobedili, ili kapitulirali? Ko od Vas može da odgovori na ova pitanja, pa da svi budemo zadovoljni?“.

Odmah je reagovao temperamentni general Kovačević: „Ma kakvi gubitnici. Kakva kapitulacija. Ljudi, mi smo branili zemlju. Nismo nikoga napadali. Kako možemo biti gubitnici, kad ništa nismo izgubili. Kakva kapitulacija. Zna se kako prolaze vojske koje kapituliraju“.

Javio se i načelnik Štaba, Stojimirović: „Ne možemo govoriti o kapitulaciji jer NATO snage nisu ušle na teritoriju naše zemlje, a naša Vojska nije pretrpela gubitke koji bi umanjili njenu odbrambenu sposobnost, da se ne može dalje braniti. Kapitulacija podrazumeva predaju oružja, ratnih zastava i simbola. Ovo je politička odluka“.

Ćutimo i pijemo kafu. Gledam u Đakovića. On je bio predstavnik Treće armije na pregovorima i treba najviše da zna šta je tamo potpisano. Shvata šta se od njega očekuje. Kaže da ono što on zna, znamo i mi, i da su najvažnije tačke u potpisanom Vojnotehničkom sporazumu : povlačenje snaga SR Jugoslavije, odnosno Vojske i MUP-a, sa Kosova i Metohije; dolazak mirovnih snaga KFOR, odnosno NATO-a; razoružavanje OVK. Određene su zone zabranjenog leta na 25 kilometara i kopnene zone na pet kilometara od administrativne granice sa Kosovom i Metohijom. Dogovoren je početak razgovora o povratku osoblja SR Jugoslavije i Republike Srbije na Kosovo i Metohiju, povratku pripadnika VJ i MUP-a i priznanju integriteta i suvereniteta SR Jugoslavije i Republike Srbije nad Kosovom i Metohijom.

Tek posle ovoga što je rekao Đaković, nije mi ništa jasno. Kažem da to što smo čuli i ne deluje tako loše. Međutim, od svih navedenih pitanja samo se dva odnose na vojnu problematiku. Sve ostalo je politika. Zbog toga ne razumem zašto da vojnici vode pregovore o političkim pitanjima. Pitam Đakovića: „Ko je potpisao Vojnotehnički sporazum? Ko je nadležan da kontroliše sprovođenje dogovorenog, a ko da tumači odredbe Vojnotehničkog sporazuma?''

Odgovara da su sporazum u ime SR Jugoslavije potpisali general Marjanović i general MUP-a, Obrad Stevanović. Za drugu stranu, general Džekson. „Posle razmeštaja snaga KFOR-a na Kosovu i Metohiji, po nalogu komandanta međunarodnih snaga, biće formirana Zajednička komisija za primenu Sporazuma. Konačnu reč u tumačenju Vojnotehničog sporazuma ima komandant KFOR-a. Njegove odluke su obavezujuće za sve strane i sva lica“, odgovara.

„Znači da niko od političara, pa ni Nebojša Vujović, nije potpisao Sporazum?“ Đaković odgovara negativno. Sve što je rekao dovoljno mi je da shvatim po kakvom će se scenariju odvijati događaji na Kosovu i Metohiji.

Tražim od general-majora Đakovića da mi da tekst Sporazuma ili neke zabeleške o tome. Daje nekoliko dokumeneta radnih materijala i naglašava da to nije konačna potpisana verzija.

Nastavljamo da komentarišemo ono što smo saznali. Jednoglasno zaključujemo da, ako Savet bezbednosti UN ne donese rezoluciju koja će biti obavezujuća za sve strane, posebno za komandu KFOR-a i OVK, ne treba očekivati ništa dobro.

Svi smo vojnici profesionalci. Cenimo situaciju i predviđamo događaje u realnom vremenu i u skladu sa raspoloživim informacijama. Po mom mišljenju, najvažnija tačka u Vojnotehničkom sporazumu je priznanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i Republike Srbije nad Kosovom i Metohijom. Pitam prisutne da li će biti potvrđena i rezolucijom Saveta bezbednosti UN.

Konačno, iz ŠVK stiže naređenje kojim se reguliše povlačenje jedinica sa Kosova i Metohije, str. pov. br. 01/6019-10 od 10. juna 1999. godine. U preambuli ŠVK se poziva na odluku vrhovnog komandanta VJ i Vojnotehnički sporazum između međunarodnih snaga za bezbednost (KFOR) i VJ, a u cilju organizacije i bezbednog izvršenja povlačenja komandi, jedinica i ustanova.

U tački 1. naređeno je povlačenje komandi, jedinica i ustanova VJ sa prostora Kosova i Metohije na teritoriju SR Jugoslavije prema Planu komande Treće armije i RV i PVO urađenog sa predstavnicima ŠVK. Ovo je još jedno iznenađenje za mene. Organi ŠVK nisu učestvovali u izradi Plana komande Treće armije za izvlačenje jedinica sa Kosova i Metohije.

U tački 2. naređeno je da se pre povlačenja, jedinicama obrate komandanti i prigodnim govorom odaju priznanje za iskazani patriotizam, hrabrost i odlučnost u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta otadžbine SR Jugoslavije.

U tački 3. naređeno je da se u svim mestima dolaska jedinica organizuje dostojanstveni doček, uz obraćanje zvaničnika iz državnih organa vlasti.

U tački 4. regulisano je da prihvat i raspored jedinica u novim garnizonima reguliše komanda strategijske grupacije.

U tački 5. regulisan je način povlačenja jedinica ojačanja Prištinskog korpusa. Sve jedinice ojačanja izvršiće povlačenje po Planu Komande Treće armije, do izlaska sa teritorije Kosova i Metohije, a zatim ih prihvataju predpostavljene komande i vode u matične garnizone.

U tački 6. naređeno je da jedinice Treće armije sa Kosova i Metohije povuku celokupno naoružanje i vojnu opremu, ubojna sredstva i minsko-eksplozivna sredstva, gorivo, demontirane instalacije i uređaje, pokretne stvari, potrošni materijal, artikle ishrane i sva ostala sredstva.

Naređenje dajem načelniku Štaba, Stojimiroviću, da ga usaglasi sa našim, već napisanim naređenjem, i da mi što pre dostavi na potpis.

Prekidam pregled dokumenta da čujem izjave potpisnika sporazuma.

General-pukovnik VJ, Svetozar Marjanović, koji je predvodio našu delegaciju, sav važan, pred kamerama izjavljuje „da je delegacija VJ vodila razgovore s predstavnicima UN i međunarodnim organizacijama, odnosno snagama za međunarodnu bezbednost. Razgovori su bili teški, ali smo konačno uspeli da potpišemo Sporazum, sporazum o miru, što znači da je rat prestao....Mi smo u ovim razgovorima pokazali da smo bili za mir, ostali na tome i takođe ćemo učiniti sve da na ovim prostorima zavlada potpuni mir za sve stanovnike Kosova i Metohije. Međunarodne bezbednosne snage će biti pod pokroviteljstvom UN, sa preuzetom obavezom da obezbede potpuni mir na tom prostoru.“

U ime međunarodnih snaga bezbednosti, odnosno NATO-a i KFOR-a, britanski general-potpukovnik Majk Džekson, kratko je rekao „da se Sporazumom stvaraju uslovi za prekid bombardovanja, raspoređevanje mirovnih snaga na Kosmetu i postupno povlačenje jugosloveneske vojske“.

Izjave dvojice generala „vrte“ se i na stranim TV stanicama, uz komentare da su posle potpisivanja Sporazuma stvoreni uslovi za prekid bombardovanja SR Jugoslavije.

U izjavama dvojice potpisnika Vojnotehničkog sporazuma nije rečeno ništa novo, što do sada nisam znao. Očekivao sam da će bar najinformisaniji u VJ, general Marjanović, reći nešto što je od životnog značaja i što interesuje stanovnike Kosmeta i SR Jugoslavije. Ostalo je da i dalje čekam da neko od vojnih ili državnih zvaničnika izađe pred kamere i jasno i glasno kaže narodu i pripadnicima VJ i MUP-a pravu istinu o tome šta je tačno potpisano i šta možemo očekivati u narednom periodu, osim povlačenja snaga SR Jugoslavije sa Kosova i Metohije i raspoređivanje mirovnih snaga UN.

General Lazarević izveštava da su u toku noći jedinice 52. bataljona vojne policije, po njegovom naređenju, izvršile pretres terena u širem rejonu sela Marmule, kod Đakovice , ali da nisu pronađeni teroristi.

Nisam stigao da završim razgovor sa Lazarevićem, jer su iz jedinica počeli da stižu izveštaji o dejstvima ŠTS po jedinicama Prištinskog korpusa. U 9.00 časova terorističke grupe izvršile su istovremeno napad na položaje Drugog oklopnog bataljona 252. oklopne brigade iz rejona sela Banja i Ladrovac kod Mališeva. U napadu su ranjena tri vojnika. Sa teritorije Albanije, iz rejona sela Padež, ispaljen je veći broj minobacačkih projektila na položaje odbrane i osmatračnicu Drugog motorizovanog bataljona 125. motorizovane brigade u rejonu objekta Mrčaj, bez posledica po jedinicu.

„Voleo bih da sada čujem Marjanovića, da mu kažem kako se realizuje njegov Sporazum“, ljuti se Lazarević.

„Pitanje je, Lazo, da li je informacija o potpisivanju Sporazuma stigla do terorista i da li ih obavezuje da prekinu dejstva. Bez obzira na to, upozori komandante da održavaju naređeni stepen borbene gotovosti i da odgovaraju energično na svaki napad, naročito prilikom povlačenja jedinica.“

Pregledam Naređenje Treće armije, str. pov. br. 872-191/1 od 10. juna 1999. godine o smanjenju koncentracije jedinica Armije u zoni Niškog korpusa. Naređeno je da se u vremenu od 11. do 20. juna 1999. godine izvrši demobilizacija – otpuštanje dela vojnih obveznika iz ratnih jedinica Niškog korpusa, prema Planu i dinamici Niškog korpusa. Primerak Plana dostaviti Komandi Treće armija do 14.00 časova 12. juna 1999. godine.

U drugom naređenju, str. pov. br. 872-189/7 od 10. juna 1999. godine, koje je potpisao načelnik Štaba Armije, regulisana je kontrola i praćenje izmeštanja jedinica Armije sa Kosova i Metohije, formiranjem operativnih punktova za kontrolu: punkt br.1, u rejonu sela Dren na pravcu KosovskaMitrovica–Brus; punkt br.2, u rejonu prevoja Prepolac, na pravcu Podujevo – Kuršumlijska Banja; punkt br.3, u rejonu sela Merdare na pravcu Podujevo–Kuršumlija; punkt br. 4, u rejonu sela Lučane na pravcu Gnjilane–Bujanovac.

Naređeno je da se na punktovima odrede adekvatne snage, opremljene pouzdanim sredstvima veze, za održavanje veze sa punktom u Prištini. Izveštavanje vršiti o prolasku jedinica kroz punktove odmah, a dnevno u 12.00 časova. Za potrebe punktova odrediti jedinicu vojne policije jačine odeljenja: za punkt br.1 iz sastava 52. bataljona vojne policije; za punktove 2. i 3, iz sastava Trećeg bataljona vojne policije; za punkt 4. iz sastava 21. bataljona vojne policije. Početak rada u 9.00 časova 11. juna 1999. godine.

Počinje Operacija „Izmeštanje“ pre prekida bombardovanja

( Rejon Podujeva, 13.00 časova)

Sa Isturenog komandnog mesta „3“ u Gračanici pukovnik Dragan Sredojević doneo je ažurirana dokumenta za izmeštanje jedinica Armije sa Kosova i Metohije: Naređenje, Plan izmeštanja i Plan marša. Izveštava da je načelnik Štaba, general-major Stojimirović, otišao u Prištinu na Komandno mesto „Grand“ da sačeka ekipe koje dolaze iz Beograda po zahtevu Komande Treće armije. Ekspertska ekipa Saveznog ministarstva odbrane, koju predvodi general-potpukovnik Ristić, rešavaće statusna pitanja pripadnika VJ koji su odlučili da ostanu na Kosovu i Metohiji, a ekipa Uprave za osnose sa inostranim vojnim predstavnicima ŠVK pratiće realizaciju zadataka povlačenja jedinica Armije i održavati vezu sa predstavnicima KFOR-a. General Lazarević, sa ekipom starešina Komande Korpusa, otišao je u 211. oklopnu brigadi i 354. pešadijsku brigadu da kontrolišu početak izmeštanje jedinica u 13.00 časova.

Pregledam dokumenta koje je doneo pukovnik Sredojević. U armijskom Naređenju za izmeštanje sastava Treće armije sa Kosova i Metohije, u dvadeset jednoj tački detaljno su precizirana pitanja za izvođenje složene Operacije „Izmeštanje“ jedinica sa Kosova i Metohije. Prvih šest tačaka Naređenja su istovetne kao u Naređenju ŠVK, osim što sam u tački 4, pored ostalog, regulisao da se jedinice PVO izmeste na udaljenju preko 25 kilometara, a ostale jedinice preko pet kilometara od administrativne granice Kosova i Metohije.

U tački 7. regulisano je da se razdvajanje snaga na državnoj granici vrši preko snaga KFOR-a, pri čemu imati snage u gotovosti za ostvarenje vatrene podrške radi sprečavanja iznenađenja.

U tački 8. naređeno je da se borbeno obezbeđenje na komunikacijama, na pravcima izmeštanja, vrši prema ranije izdatim naređenjima, uz definisanje zona odgovornisti za svaku jedinicu. Težište imati na planiranju i angažovanju adekvatnih snaga na kritičnim deonicama puta, prevojima, tesnacima, tunelima i mostovima. Snage koje se razmeštaju prema administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom, preduzeće mere borbenog obezbeđenja radi sprečavanja iznenađenja i ubacivanja ŠTS sa prostora Kosova i Metohije.

U tački 9. regulisano je da Komanda 52. korpusnog centra stacionarnih veza preduzme mere za izmeštanje ljudstva i tehničkih materijalnih sredstava iz stacionarnog centara veze Prizren, Đakovica, Peć, Priština, Kosovska Mitrovica, Uroševac i Gnjilane, kao i stacionarna čvorišta veze „Butovački breg“, „Stari Trg“ i “Mokra Gora“, a da Komanda Treće armije izvrši izmeštanje ljudstva i tehničkih materijalnih sredstava iz Stacionarnog čvorišta veze „Kopaonik“. Odgovoran načelnik veze Komande Treće armije.

U tački 10. regulisano je da sva profesionalna vojna lica i civilna lica na službi u VJ koja žele da ostanu na teritoriju Kosova i Metohije zadržavaju dosadašnji status pripadnika VJ, a posebnim naređenjem biće regulisana sva ostala pitanja. Regulisano je i da će Komanda Prištinskog korpusa pružiti pomoć pripadnicima VJ koji žele da se sa porodicama presele sa prostora Kosova i Metohije.

U tački 12. naređeno je da se stanovništvo srpske, crnogorske i druge nacionalnosti, zaštiti od provokacija, maltretiranja i drugih vidova napada, a u slučaju ometanja pokreta sa teritorije Kosova i Metohije, odmah izvestiti pretpostavljenu komandu.

U tački 15. naređeno je da se pre izmeštanja jedinica iz sadašnjih rejona rasporeda, međunarodnim snagama KFOR predaju položaji, osmatračnice, karaule i druge pozicije, uz informacije o položajima i ispoljenim dejstvima ŠTS u zonama odgovornosti. Postupak sa minskim poljima, pojedinačnim minama i svim eksplozivnim sredstvima za rušenje regulisaće načelnik inžinjerije Komande Treća armije, posebnim naređenjem.

U tački 16. naređeno je da se izvrši radiološko izviđanje i utvrdi stepen radiološke kontaminacije svih objekata i rejona po kojima je izvršeno dejstvo snaga NATO-a, sa težištem na objekte po kojima je dejstvovano avionima A-10.

U tački 21. regulisano je dnevno izveštavanje putem borbenih izveštaja o izvršenim pripremama, otpočinjanju marša, stizanju na marševski cilj (garnizon, garnizonsko mesto, rejon razmeštaja) i izvršenom razmeštaju. Detaljni izveštaj o izvršenom izmeštanju dostaviti Komandi Treće armije do 21. juna 1999. godine, a Komanda armije dostaviće izveštaj ŠVK, Sektoru za Operativno-štabne poslove, do 22. juna 1999. godine.

Potpisao sam naređenje, a zatim pregledao Plan izmeštanja komandi i jedinica Treće armije sa teritorije Kosova i Metohije i Plan Marša i potpisao oba dokumenta. Pohvalio sam pukovnika Sredojevića, koji je bio nosilac zadatka, za dobro urađen posao i naredio da se dokumenta pošalju jedinicama.

Ostajem sam na Komandnom mestu „Kišnica“. Nameravam da pogledam papire koje mi je dao general-major Đaković, da bih došao do još neke informacije o potpisanom Vojnotehničkom sporazumu. Iznenada dolazi Drecun u pratnji snimatelja Magočija.

Predah u zatišju borbi: snimatelj Tomislav Magoči (prvi sa leva) i reporter Milovan Drecun (u sredini, u gornjem redu) sa starijim vodnikom Žarkom Petrovićem (sa puškom) i graničarima sa Gorožupa.

„Šta je, ratni druže. Tužan si. Pa nismo izgubili rat.“

„Nismo izgubili rat, ali rat je završen. Odlazimo sa Kosova“, odgovaram.

„Kako, bre, odlazimo, posle herojske odbrane“, pita sa nevericom.

„Sve je dogovoreno i potpisano. Završeno je sa ratom. Meni je najteže što se ovako završava herojska odbrana Svete srpske zemlje“, kažem.

Shvatam da nije znao da je Sporazum u Kumanovu potpisan i da zbog toga tako reaguje. Objašnjavam da je svima teško palo potpisivanje Vojnotehničkog sporazuma, tim pre što nismo još znali šta je potpisano.

„Vojska i policija moraju da se povuku sa Kosmeta. Bila bi katastrofa da vojska opstruiše potpisani Sporazum. Nadajmo se da će mirovne snage UN da obezbede Srbe i nealbance kad mi odemo“, kažem iznenađenom Drecunu. Reaguje na svoj uobičajeni način.

'“Znaš šta, druže, ti bi trebalo sada da daš izjavu da je objavimo pre svih.“

„Ma kakva izjava. Još nisam video tekst Sporazuma, a hoćeš da dajem izjavu o završetku bombardovanja.'' Odbijam predlog.

„Ma ne, druže. Važno je da ti pre NATO-a saopštiš podatke o gubicima. Tako ćeš ih ućutkati i sprečiti da manipulišu i da se bave propagandom“, ubeđuje me Drecun.

„Druže, nećeš ti da govoriš o prekidu bombardovanja, već o tvojoj Armiji, o odbrani Kosmeta i o gubicima... Ti znaš sa kakvim je lažima Džemi Šej izlazio u javnost o stotinama uništenih tenkova i oklopnih trasportera i hiljadama poginulih vojnika. Znaš, druže, šta će se desiti kada čuju iz tvojih usta da su uništili desetak tenkova. Biće to šok i za NATO i za Pentagon. Bolje je da oni demantuju tebe, jer će se izblamirati, nego da ti odgovaraš na njihove laži.“

Drecun je u pravu, ali se i dalje doumim. Dok razmišljam, Drecun je već organizovao da pripadnici obezbeđenja urede mesto gde ću dati izjavu. Odlučio je da to bude van Komandnog mesta, u prirodi. Stotinak metara od zgrade Komande stavio je sto i stolicu i postavio kapetana Talijana i poručnika Dragana da stoje iza mene. Oni su u novoj ratnoj opremi sa kompletnim, najsvremenijim, oružjem. Deluju impresivno. Odlučio sam da dam izjavu, pod uslovom da se ne objavljuje dok ja ne odobrim. Dogovorili smo se da
Drecun ne postavlja pitanje, već da ja odmah počnem sa izjavom. Kada mi je dao znak, počinjem da govorim: „U 79 dana dejstava avijacije NATO-a poginuo je 161 čovek i ranjeno 299. Što se tiče materijalnih gubitaka, oni su minimalni. Uništeno je 13 tenkova, od toga sedam od dejstva avijacije, šest oklopnih transportera, osam artiljerijskih oruđa, 19 protivavionskih topova i jedan radar. Za ovakvu vrstu agresije i dejstava po našim snagama, to je stvarno minimalno. Oborili smo 34 neprijateljska aviona i 25 bespilotnih letelica. Na našoj teritoriji pogođeno je pet helikoptera i 52 krstareće rakete“.

„Odlično'', rekao je Drecun, „Znaš, druže, kakvo će ovo iznenađenje biti za

NATO“.

Odmah kreće da montira materijal.

Ponovo sam ostao sam. U 12.40 časova dežurni Operativnog centra Prištinskog korpusa, pukovnik Tešević, izveštava da je u 12.30 časova izvršen napad od strane ŠTS po jedinicama 64. vojnoteritorijalnog odreda u rejonu Kačanika 211. oklopne brigade u rejonu sela Donja Lapaštica, južno od Podujeva, i kod sela Repa, 15 kilometara severozapadno od Podujeva.

Pitam da li zna da je u tom rejonu Lazarević. Odgovara da je upravo Lazarević izvestio Operativni centar Prištinskog korpusa. Naređujem da mi da vezu sa njim.

Među dokumentima koja sam dobio od Đakovića je i nepotpisana verzija Vojnotehničkog sporazuma. Počeo sam da pregledam, kada se javio general Lazarević. Izveštava da su završene pripreme za početak izmeštanja dela jedinica 211. oklopne brigade i 354. pešadijske brigade za 13.00 časova i da su ŠTS otvarale sporadičnu vatru, bez posledica. Naređujem da radi po planu i da se u vezi sa početkom izmeštanja jedinica ne daju nikakve izjave.

Levo: General Pavković informiše javnost o rezultatima Treće Armije u odbrani zemlje i gubicima na Komandnom mestu Prištinskog korpusa „Kišnica“, 10. juna 1999. godine

Desno: Obezbeđenje komandanta Treće armije iz sastava Protivterorističkog bataljona 72. specijalne brigade, s leva na desno: Igor Veljović, Miroslav Talijan, Milan Krkobabić i Radenko Bjelica

Nastavio sam da pregledam nepotpisanu verziju Vojnotehničkog sporazuma. U članu 1. tački 4. regulisano je: „Uspostaviti trajni prekid neprijateljstva, ni pod kakvim okolnostima neće bilo kakve snage SR Jugoslavije i Republike Srbije ponovo ući ili ostati na teritoriji Kosova ili Kopnenoj zoni bezbednosti i Vazdušnoj zoni bezbednosti... bez prethodne izričite saglasnosti komandanta međunarodnih snaga bezbednosti (KFOR). Lokalnoj policiji će biti dozvoljeno da ostane u Kopnenoj zoni bezbednosti“.

U članu 2. tački 2. pod g. navedeno je: „ Oružane snage SR Jugoslavije koje se povlače u skladu sa prilogom 'A', tj. u naznačene rejone okupljanja odnosno koje se povlače duž naznačenih maršruta, neće biti objekat vazdušnih napada.'' U istoj tački pod h. „Međunarodne snage bezbednosti (KFOR) obezbediće odgovarajuću kontrolu granice SR Jugoslavije na Kosovu prema Albaniji i Bivšoj jugoslovenskoj republici Makediniji do dolaska civilne misije UN“.

U članu 4. regulisano je: „Zajednička komisija za sprovođenje Sporazuma biće uspostavljena sa razmeštanjem međunarodnih snaga bezbednosti (KFOR) na Kosovu po nalogu komandanta međunarodnih snaga bezbednosti (KFOR)“.

Ono što me je najviše zanimalo, regulisano je članom 5: „Komandant međunarodnih snaga bezbednosti je konačna instanca u tumačenju ovog Sporazuma i aspekata bezbednosti mirovnog rešenja koje on podržava. Njegove odluke su obavezujuće za sve Strane i lica“.

Sastavni deo Sporazuma su prilozi ''A'' – fazno povlačenje Snaga SR Jugoslavije sa Kosova i ''B'' – operacija međunarodnih snaga bezbednosti (KFOR).

Detaljno čitam prilog ''B''. U tački 3. stoji: „Ni međunarodne snage bezbednosti (KFOR) i nijedno od njegovih lica neće biti odgovorno za bilo kakve štete na javnoj ili privatnoj imovini koje oni mogu da prouzrokuju tokom vršenja dužnosti koje se odnose na sprovođenje ovog Sporazuma...“

Posebno iznenađujuća za mene je tačka 5, priloga ''B'' u kojoj je regulisano: „Bez obzira na bilo koju drugu odredbu ovog Sporazuma, Strane shvataju i saglasne su da komandant međunarodnih snaga bezbednosti (KFOR), ima pravo i ovlašćenja da prisili na uklanjanje, povlačenje ili dislokaciju specifičnih snaga i naoružanja, kao i da naredi prestanak bilo kakvih aktivnosti kad god komandant KFOR-a ustanovi potencijalnu pretnju ili za KFOR ili njegovu misiju ili za drugu Stranu. Snage koje se ne premeste, povuku, dislociraju, ili ne prestanu da prete ili ne prekinu potencijalnu pretnju nakon takvog zahteva KFOR-a, biće izložene vojnoj akciji KFOR-a, uključujući upotrebu neophodne sile, kako bi se obezbedilo poštovanje Sporazuma“.

Ne znam da li je ovaj tekst Vojnotehničkiog sporazuma identičan potpisanom, ali bez obzira na to, nisam mogao da shvatim da su članovi našeg tima olako prešli preko navedenih pitanja. Pre svega, u jednom zvaničnom dokumentu prošao je naziv „Kosovo“, umesto zvaničnog naziva Kosmet ili Kosovo i Metohija.

Pored toga, nerazumljivo je zbog čega naš pregovarački tim nije insistirao da se odmah u originalnom tekstu definiše Zajednička komisija za sprovođenje Sporazuma, već je to važno pitanje prepušteno komandantu KFOR-a.

Nerazumljivo i krajnje neprihvatljivo je ono što je regulisano u tački 3. priloga ''B'' da niko ne odgovara za pričinjenu štetu na javnoj i privatnoj imovini.

Na kraju, obistinile su se slutnje da je Sporazumom predviđeno da komandant KFOR-a bude „Bog i batina“ i konačni tumač Sporazuma. Tačka 5. priloga ''B'' omogućuje generalu Džeksonu da prema svom ubeđenju tumači Sporazum i da donosi odluke koje izlaze iz okvira Sporazuma i ovlašćenja KFOR-a. Ako on proceni da jedan Srbin ili tri lovca, naoružani lovačkim puškama, predstavljaju opasnost, može da naredi primenu sile protiv njih, bez ikakvih posledica. To je, po meni, perfidan oblik vojne diktature koja će biti sprovođena na Kosmetu i kojoj se nijedna naša državna institucija ne može suprotstaviti. Mislim da ko god da je potpisao Vojnotehnički sporazum sa ovakvim rešenjima nije bio pri zdravoj pameti. Jedino se nadam da se takva rešenja ne nalaze u potpisanoj verziji.

U 13.45 časova primam izveštaj komandanta 175. motorizovane brigade da je NATO avijacija u 13.40 časova jednom avio-bombom gađala šiptarsko selo Kololeč, istočno od Kosovske Kamenice. Porušena je civilna zgrada i štala. To je još jedno iznenađenje. Ne mogu da verujem da Komanda NATO-a nije prenela informaciju svojim jedinicama da je potpisan Vojnotehnički sporazum.

Pripadnici Treće armije izvršili su sve postavljene zadatke

(Komandno mesto „Kišnica“, 14.05 časova)

Tek što je otišao novinar Drecun, došao je novinar Zoran Miladinović, kapetan prve klase, dopisnik lista „Vojska“ iz Niša. Traži intervju. Ne bih pristao da nije dopisnik iz Niša i novinar koji redovno prati i u najtežim situacijama izveštava o svim aktivnostima jedinica Treće armije. Intervju je prilika da saopštim javnosti mesto i ulogu jedinica Treće armije u odbrani Kosova i Metohije i juga Srbije u NATO agresiji. Postavlja mi pitanje vezano za „Odluku Vrhovne komande i najviših državnih organa za izmeštanje jedinica Armije sa teritorije Kosovo i Metohija.“

Kažem da je momenat da odgovorim i na sva druga pitanja koja ga interesuju.

U vezi sa pomenutom odlukom kažem: „da će Odluka Vrhovne komande biti realizovana u predviđenom vremenu, kako bude regulisano Rezolucijom Saveta bezbednosti UN o rešenju kosovske krize i Vojnotehničkim sporazumom. To je proces izmeštanja jedinica, tehnike i materijalnih sredstava. S obzirom na njihovu brojnost, veoma je složeno i mora se izvesti po posebnom planu, uz preduzimanje potrebnih mera bezbednosti. Sastavi Treće armije se izmeštaju na prostor koji će biti definisan kao zona razdvajanja između naših snaga i jedinica UN...“ Zatim govorim o postignutim rezultatima u odbrani zone odgovornosti i Kosovu i Metohije:

„Da su pripadnici Treće armije odgovorno, profesionalno, vojnički i patriotski itvršili sve zadatke koje su pred njih postavili Vrhovna komanda i državno rukovodstvo i dokazali se kao pravi junaci na bojnom polju, kako dolikuje potomcima naših slavnih predaka. To se potvrđuje efikasnom odbranom od svih napada u kojoj ni pedalj naše zemlje nije dat agresoru, dok smo istovremeno razbili sve preostale terorističke bande na Kosmetu i sprečili njihov ulazak iz Albanije. Primenom pravih taktičkih mera i postupaka uspeli smo da uprkos neviđenom bombardovanju iz vazduha i tehničko-tehnološkoj superioornosti agresora sačuvamo ljudske živite, borbene i sve ostale potencijale.

Posle ovakvih rezultata, jasno je da izmeštanje naših sastava sa prostora Kosmeta ne može baciti u zasenak herojizam, junaštvo i profesionalizam koje su pripadnici armije pokazali u borbi sa najvećim svetskim silama, a ni činjenicu da Treća armija u toj borbi nije poražena.“

Izvor
Tanjug
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za