Samit dvadesetorice sa gorkim ukusom

Od solidarnosti koju je izazvala globalna kriza, kod učesnika dvadesetorice nije ostalo ni traga. Seulski samit koji se otvara u četvrtak postaće mesto za uzajamna prekorevanja i rasprave, smatraju eksperti uglednog švajcarskgo lista Noje Ciriher Cajtung. Ne bez osnove. Zvanični dnevni red, mere za regulisanje globalnog finansijskog tržišta radi sprečavanja ponavljanja krize, ima malo šanse da postane prioritetan. Valutne manipuliacije i protekcionizam brinu većinu industrijskih zemalja i zemalja koje su na pragu da to postanu mnogo više.
 

Neće samo Kina sa njenim veštački sniženim kursom juana morati da sasluša prekore i optužbe. Društvo će mu činiti SAD, koje su objavile prošle nedelje emisiju 600 milijardi ničim osiguranih doalra. Šok, izazvan pretnjom od inflacije i nestabilnosti tržišta reakcija je ministara finansija azijsko-tihookeanske grupe, koja zaseda krajem prošle nedelje. Slično je i mišljenje Komisije EU, izloženo u specijalnoj izjavi: ne preduzimati korake koji mogu da povuku za sobom negativne posledice.
 

U međuvremenu Vašington za koga je napad najbolja odbrana pozvao je Kinu, Japan i Nemačku na izvozno samoograničavanje. Umesto toga trojci je preporučeno da se pozabavi sanbdevanjem svojih unutrašnjih tržišta. Kako se i očekivalo, usledila je krajnje negativna reakcija. Nemački ministra finansija Volfgang Šojble u razgovoru za Špigl podsetio je prekookeanskog partnera da visoki nivo izvoza može da ima različite razloge. Kod Saudijaca su to prihodi od nafte. Kod Kine smanjen kurs juana. Kod Nemačke ne valutne manipulacije, već rast konkurentnosti nemačkih preduzeća.
 

Mišljenje Ruslana Grinberga, direktora Instituta za ekonomiju i dopisnog člana RAN.
 

Uzajamna razmena prekora čisto je politička stvar. Na život to se nikako neće odraziti. Svi imaju različite ekonomije. Amerika ne može da uveća ekonomski rast i zaposlenost preko izvoza. Zato je ona primorana da uvećava unutašnju potražnju. A Nemci i Kinezi mogu to da čine. Oni svi jedni drugome savetuju ono što bi bilo dobro. Za Amerikance da Nemci manje prodaju. A Nemci odgovaraju: a na osnovu čega mi to moramo da radimo?
 

Izjava Angele Merkel koja je prirpetila da će na samitu ona tražiti od SAD odgovor za emisiju 600 milijardi neosiguranih dolara, Ruslan Grinberg smatra čistom retorikom za unutarpolitičke ciljeve. Ni Obama ni kongres neće je slušati ne sekundu.
 

Da li će se realizovati bojazni da će priliv dolara, koji neće naći sebi adekvatnu primenu u američkoj privredi, jurnuti na tržišta malih zemalja sa prelaznom privredom, pokazaće vreme. Ali ako čak dvadesetica uspe da izradi makar mehanizme koji regulišu svetska finansijska tržišta, znači, njen rad neće proteći u prazno. Takve kao što je jačanje transparentnosti špekulativnih hedž fondova ili jačanje kontrole na sistemskim bankama bile bi mere koje se odavno očekuju radi smanjenja globalnih finansijskih rizika. Za učesnike samita ovaj problem je u potpunosti rešiv: za njima su dve trećine stanovništva  90% svetske ekonomske moći.