Malim gazdinstvima će biti ugrožen opstanak

Najava Ministarstva poljoprivrede RS da će se od 1. januara naredne godine seoska gazdinstva razvrstati na komercijalna i nekomercijalna, izazvala je oprečne reakcije farmera. Jedni tvrde kako je krajnje vreme da se sirotinjska gazdinstva, koja proizvode samo za sopstvenu prehranu, pomažu iz socijalnih davanja, a ne iz podsticaja.

Drugi pak da je RS nespremna za taj korak, jer su posedi usitnjeni, pa sitnim proizvođačima, koji su i najbrojniji, preti izumiranje. Oni koji ne proizvode za tržište ubuduće će primati jednokratnu pomoć, ali sa kojom neće moći da proširuju proizvodnju. Njima preti opasnost da zauvek ostanu na dnu prehrambenog lanca. U prilog tome govori i podatak da je u RS trenutno registrovano 58.381 domaćinstvo, a tek svako peto može se smatrati komercijalnim. „Guranje“ seljaka da preko noći postanu farmeri, za mnoge je rizičan potez.

Predsednik Udruženja uzgajivača svinja RS Mišo Maljčić kaže da se sa razvrstavanjem gazdinstava ide grlom u jagode, jer se od poljoprivrednika koji ne prima dobre podsticaje ne može očekivati da se bori na tržištu. Ministarstvu zamera i to što poljoprivrednike nije konsultovalo kada je odlučivalo o novom sistemu registracije i sada ih dovodi pred svršen čin.

„Plašim se da mi za taj sistem nismo spremni. Pravi se ista greška kao i sa CEFTA, kada su nam ostvarili tržište koje će nas na kraju ugušiti. Mi se po podsticajima i cenama ne možemo boriti sa konkurencijom iz susedstva“, upozorava Maljčić. On kaže da ni sadašnji sistem nije idealan, jer se svake godine, umesto zakonom, pravilnicima reguliše koja će se proizvodnja podsticati. „Tako jedne godine dobijaju jedni, druge drugi i nema kontinuiteta. Nedostatak para u budžetu takođe bi mogao da bude jedan od razloga zašto se sada ide sa tim registrom“, smatra Maljčić. On kaže da resorno ministarstvo čini sve da ugodi zahtevima Evropske unije, zaboravljajući da su se zemlje EU za komercijalizaciju poljoprivredne proizvodnje pripremale godinama.


Na to upozorava i direktor Poslovnog zadružnog saveza „Agrosemberija“ iz Bijeljine Mile Mirković koji kaže da je Francuska svoje posede ukrupnjavala 55 godina, a RS taj proces nije ni počela. „Moglo bi se vrlo lako desiti da se mala gazdinstva potpuno uguše. Treba ukrupnjavati gazdinstva, a sistem podsticaja bazirati po oraničnom hektaru“, predlaže on. Dodaje kako će se sa novim sistemom desiti da mali seoski posedi nemaju dovoljno podsticaja da se razvijaju, pa će vrlo teško prelaziti u grupu komercijalnih. Osim toga, u međuvremenu će jačati veliki proizvođači, sa kojima mali neće moći da se takmiče.

Predsednik Udruženja poljoprivrednika RS Vladimir Usorac pozdravlja razdvajanje gazdinstava pre svega što će tržišno orijentisani proizvođači automatski postati pravni subjekti i tako će lakše dolaziti do kredita. “Doći će do pojednostavljivanja sistema podsticaja, a biće i bolja kontrola utroška novca. Vlasnici komercijalnih gazdinstava će voditi dnevnik koje su seme, đubrivo ili pesticide koristili u proizvodnji, koliko je robe izašlo sa farme...“, objašnjava Usorac.

Predsednik Udruženja uzgajivača ovaca RS Mladen Vitomir je spreman za odvajanje komercijalnih od nekomercijalnih gazdinstava. „Oni koji su do sada živeli od posticaja su socijalni slučajevi, a ne proizvođači. Vreme je da se podrže ekonomski održivi proizvođači i drago mi je što je konačno učinjen ovaj potez“, poručuje Vitomir.

Sela već izumiru
Sela u RS već su na rubu propasti - sve su praznija i “starija”. Iako na seoskim imanjima živi oko 57 odsto stanovništva RS, taj procenat godinama se smanjuje, jer tek retki uspevaju da žive od poljoprivrede. Petina seoskog življa starija je od 60 godina. Tako tekuću vodu nema 13 odsto imanja. Tek 30 odsto sela ima lokalnu ambulantu, a 70 odsto sela uopšte nema školu.

Registracija uslov za podsticaje
U Ministarstvu poljoprivrede objašnjavaju da će poljoprivrednici svoje posede morati da prijave do 15. maja naredne godine, a kasnije jednom godišnje. Nakon što komercijalno gazdinstvo jednom postane nekomercijalno, potrebno je da prođe najmanje dve godine pre nego se vrati na tržište. Vlasnici gazdinstava koji svake godine ne budu ažurirali podatke o statusu svog imanja dobijaće tzv. pasivan status, odnosno cele te godine neće moći da dobiju podsticaje.