Deset najboljih sovjetskih i ruskih civilnih aviona

Sovjetski savez je proizveo mnoge fantastične putničke avione koji su korišćeni kako „kod kuće“, tako i u inostranstvu. Danas, nakon duge pauze koju je napravio kolaps SSSR-a, Rusija obnavlja dobru tradiciju aviogradnje, piše Russia beyond 

1. An-2

An-2

V. Jakovljev/Sputnik

Jednomotorni dvokrilac An-2 je pravi veteran, a proizvođen je od 1947. Kina ga čak i dalje proizvodi. An-2 se aktivno koristi u poljoprivredi, avio sportovima i putničkoj avijaciji. Sa preko 1.500 komada u operativnoj upotrebi u Rusiji danas, ovaj avion čini oko 90 odsto malog avio-sektora Rusije. Među stručnjacima je poznat kao „večiti avion“.

2. Il-18

Il-18

Vitalij Belousov/Sputnik

Kao još jedan veteran sovjetske i ruske civilne avijacije, Il-18 je u ulozi putničkog aviona korišćen više od 40 godina, a i dalje je u upotrebi u vojsci. Omiljen je među pilotima zbog svoje pouzdanosti i lakoće upravljanja. A i putnici su voleli njegovu široku i udobnu unutrašnjost.

3. Il-62

Il-62

Galjina Smit/Sputnik

Il-62 je bio prvi sovjetski putnički mlaznjak dugog doleta, napravljen za interkontinentalne letove. U vreme kada je 1963. prvi put poleteo, bio je to najveći putnički avion na svetu.

Danas je većina korisnika Il-62 u svetu prestala da ga koristi za potrebe komercijalnog putničkog transporta. Međutim, Severna Koreja i dalje koristi ove avione, a jedan od njih severnokorejskom lideru Kim Džong Unu služi kao ekvivalent američkog „Air Force One“.

4. Jak-40

Jak-40

Lars Söderström/Wikipedia

Konstruisan krajem šezdesetih godina prošlog veka, Jak-40 je postao prvi turbomlazni putnički avion ne samo Sovjetskog saveza, nego i u svetu. Nije imao sekciju za prtljag, pa je tako sav prtljag držan u specijalnoj pretkomori i predavan prilikom sletanja.

5. Tu-144

Tu-144

Jurij Čuprikov/TASS

Pored Konkorda, Tu-144 je bio jedan od dva supersonična transportna aviona koji su ušli u službu. Imao je prvi let 31. decembra 1969, što je mesec dana pre njegovog evropskog konkurenta.

Međutim, usled visokih troškova održavanja i korišćenja, kao i nepouzdanosti, Tu-144 je napušten. Ipak, NASA ga je koristila u svrhe supersoničnih istraživanja. Amerikanci su preferirali sovjetski avion u odnosu na evropski jer je bio brži: 2.300 km/h spram 2.150 km/h.

6. Tu-154

Tu-154

Sputnik

Sa 1.026 napravljenih primeraka, Tu-154 je bio najproizvođeniji sovjetski putnički avion. Sa brzinom od 850 km/h, bio je to jedan od najbržih aviona tog tipa u Sovjetskom savezu. Danas se samo jedan Tu-154 koristi za putnički saobraćaj (i to u inventaru „ALROSA Airlines“ u Sibiru), dok 18 aviona ovog tipa koristi vojska.

Nažalost, Tu-154 je bio zaslužan za neke od najgorih vazduhoplovnih tragedija. Godina 1985. je donela najveću avio-havariju u istoriji sovjetskog vazduhoplovstva. Tada se Tu-154 srušio sa sve 200 putnika u Uzbekistanu. A godine 2010. se poljski Tu-154, koji je nosio državni vrh, uključujući i predsednika Leha Kačinskog, srušio blizu Smolenska.

7. Il-86

Il-86

Vitalij Sozinov/TASS

Sa 106 proizvedenih komada, Il-86 je bio najproizvođeniji širokotrupni mlazni putnički avion SSSR-a. „Sovjetski erbas“ je mogao da ponese 350 putnika. Planovi za modernizaciju Il-86 kako bi mogao da ponese 450 putnika nikada nisu ugledali svetlost dana.

8. Il-96

 

Sergej Gunejev /Sputnik

Il-96, tačnije njegova modifikacija Il-96-300PU, danas služi kao ruski ekvivalent „Air Force One“. Opremljen je salom za ručkove, tuševima, spavaćim sobama za VIP goste, pa čak i teretanom.

9. SSJ-100

Suhoj Superjet 100

Sergej Bobiljov/TASS

Suhoj supermlaznjak 100 je bio prvi putnički avion napravljen u Rusiji nakon raspada Sovjetskog saveza. Danas je glavni korisnik ovog aparata, pored Rusije, meksička aviokompanija „Interdžet“ koja poseduje 22 aviona ovog tipa.

10. MS-21

 

Sergej Mamontov/Sputnik

Ovo je najnoviji ruski putnički avion, a svoj prvi let je imao 2017. Početak njegove masovne proizvodnje se očekuje sledeće godine. Prema rečima njegovih konstruktora, Irkut MS-21 je u stanju da se takmiči sa savremenim uskotrupnim avionima „Erbasa“ i „Boinga“.

Boris Jegorov, Russia beyond