Preminuo bivši premijer RF Viktor Černomirdin

Preminuo je Viktor Černomirdin. Čovek koji je uspeo da sačuva Rusiju od raspada krajem prošlog veka i našao način da ugasi krvavi konflikt u samoj Evropi na prelasku vekova.
 

Veći deo života Viktora Černomirdina vezan je za naftne i gasne projekte. Započevši karijeru u rafineriji nafte u Orenburgu, ruskom gradu na granici Evrope i Azije, krajem 80-ih godina prošlog veka on je četiri godine bio ministar gasne industrije. Zatim je Černomirdin dve godine bio na čelu Gasproma. Upravo njegovi napori pomogli su ne samo da se sačuva kompanija, već i da se stvori najjači faktor na svetskom tržištu, gasni monopol Gasprom. 1992. godine Černomirdin je utvrđen na dužnost predsednika Saveta ministara RF, od 1993. je predsednik vlade. Ovaj čovek je promenio tok istorije, smatra zamenik predsednika vlade s kraja 90-ih Anatolij Čubajs.
 

Umro je čovek koji nije jednostavno propustio kroz sebe čitavu istoriju naše savremene zemlje, već koji je u značajnoj meri sve to stvorio. To se tako ne prihvata, mnogima se to čini čudnim i spoljnim. Ali oni koji su iznutra videli situaciju sasvim je jasno – da nije bilo lično Viktora Stepanoviča, ne bismo imali tu istoriju koju imamo.
 

Devedesete su bile vrlo teško vreme za Rusiju, seća se Aleksej Volin, koji je u drugoj polovini 90-ih rukovodioc Upravom za veze sa javnošću administracije predsednika.
 

Njegov premijerski mandat se podudario sa jednom od najtežih, najproblematičnijih godina u razvoju Rusije. Viktor Stepanovič se bavio ekonomijom, privredom zemlje u periodu kada se dešavalo stvaranje nove ruske ekonomije. Kada je sve staro bilo slomljeno, a kakvo će biti novo, još je bilo sasvim nejasno i nerazumljivo.
 

Ali problemi nisu bili samo u ekonomiji. U junu 1995. godine teroristi na čelu sa aktivnim učesnikom separatističkog pokreta u Čečeniji Šamilom Basajevom napali su Budjnovsk, grad u Stavropoljskom kraju na jugu Rusije. Banditi su zauzeli i držali bolnicu u Budjonovsku sa preko 1500 talaca. Černomirdin je doneo u tom trenutku složenu odluku – pristao je na uslove terorista koji su tražili da se zaustave borbena dejstva u Čečeniji. Kadrovi gde Černomirdin pregovara sa poglavarom terorista obišli su svet.
 

Naš razgovor posmatraju milioni gledalaca. Zvanično vam izjavljujem sada pred svima da će sada prestati sva brobena dejstva i bombardovanja u Čečeniji, organizovaćemo pregovore. Da li me čujete?
 

Posle događaja u Budjonovsku više od polovine ruskih građana izjavilo je da ocenjuje ova dejstva Černomirdina pozitivno. I čak danas, kada s vremena na vreme izbijaju sporovi o tome da li je trebalo voditi pregovore sa teroristima, većina eksperata se slaže da je u tom trenutku to bilo najispravnije rešenje. U životu Černomirdina često je ispadalo tako da se on nalazio tamo gde je bio potreban, govori Jevgenij Jasin, sredinom 90-ih ministar ekonomije RF.
 

Viktor Stepanovič Černomirdin je bio čovek koji se našao na potrebnom mestu u potrebno vreme. Tada kada je teško bilo delegirati ljude koji su u stanju da preuzmu na sebe kolosalnu odgovornost u toj složenoj situaciji. Mislim da je on izašao na kraj sa svojim obavezama časno.
 

Na proleće 1999. godine predsednik Boris Jeljcin imenovao je Viktora Černomirdina za glavnog pregovarača u regulisanju jugoslovenskog konflikta. Ovu odluku su pozdravili mnogi svetski političari. Oni su istakli da izbor nije slučajan: Černomirdin je imao dobre odnose kako sa Beogradom, tako i sa zapadnim liderima. Učešće Rusije koju je predstavljao Černomirdin, pomoglo je da se reguliše jugoslovenski konflikt. Poečtkom juna 1999. godine u Beogradu su održani pregovori predsednika Finske Martija Ahtisarija, tadašnjeg sprskog lidera Slobodana Miloševića i Viktora Černomirdina. Posle tih pregovora između snaga NATO u Makedoniji i jugoslovenske vojske označen je dogovor o razmeštanju mirovnih snaga na Kosovu. A mnogi vodeći eksperti su čak počeli da govore da Černomirdin može da bude kandidovan za Novelovu nagradu za mir.
 

U maju 2001. Černomirdin je bio imenovan za ambasadora u Ukrajini, kao i za specijalnog predstavnika predsednika za razvoj rusko-ukrajinskih trgovinsko-ekonomskih veza. Novi ambasador je tada priznao da voli Rusiju i poštuje Ukrajinu.
 

Poslednja dužnost političara bilo je mesto savetnika Predsednika Ruske Federacije.