Bajkal u zimsko doba: dođeš sa fotoaparatom, odeš sa punim srcem

„Evo ovde je šaman na UAZ-u propao pod led. Prošle godine, 30. decembra. Samo šest metara od obale. Kada auto naglo propadne čovek ne stigne ni vrata da otvori zbog jakog pritiska vode. A retko ko se u tom šoku snađe da izbije staklo“, priča Andrej (ime je izmenjeno) držeći volan obema rukama i ne skidajući pogled sa puta, prenosi Russia beyond.

 

Vsevolod Pulja

Već 20 minuta se vozimo po ledu Bajkala, tražimo zgodno mesto gde bi naš niski japanski sedan mogao da izađe na obalu Oljhona, najvećeg ostrva na jezeru. Iako je već je februar, sezona vožnje po ledu treba zvanično da se otvori tek za nekoliko dana. Put se već obeležava stubovima, ali taj posao još nije završen tako da običnim autombilima nije dozvoljeno kretanje po ledu.

Andrejev otac je jedan od ovdašnjih Burjata. Rodio se i proveo detinjstvo na Oljhonu, a zatim je svaki letnji raspust provodio ovde, tako da poznaje sve meštane, pa se zato i nama „gleda kroz prste“. Jednostavno smo obišli betonske blokove i sišli na zaleđenu površinu jezera, a onda smo pratili sanitarno vozilo sa velikom narandžastom cisternom. Ono je teško tako da vozač mora dobro poznavati najbezbedniju trasu. U zaštićenoj zona Bajkala se ne može postaviti septička jama niti se mogu podići objekti za prečišćavanje vode, tako da narandžasta vozila često „špartaju“ po jezerskom ledu.

 

Vsevolod Pulja

Ali ipak nije svejedno. Svako malo nailazimo na dugačke pukotine preko kojih auto poskakuje. Sa istočne strane jezera je pristup potpuno blokiran jer je led suviše tanak. Ako se iz Ulan Udea, glavnog grada Burjatije, uhvati direktan pravac, onda do Oljhona ima samo 200 kilometara. Ali mi smo zbog tankog leda izabrali zaobilazni put, duž južne obale jezera pa preko Irkutska, a to je ukupno 750 kilometara.

 

Vsevolod Pulja

Može se reći da sam i ja jedna od mnogih žrtava instagram-histerije koja je zahvatila ceo svet. Ideja da odem na čuveno jezero izvan sezone obuzela me je posle čitave serije efektnih fotografija koje su objavili moji poznanici. I nisam ja jedini. Andrej priča da su ovdašnji vodiči, njegovi prijatelji, baš danas odvezli u severni deo Oljhona tajlandskog blogera koji ima deset miliona pratilaca.

Cijena putovanja i boravka 

 

Vsevolod Pulja

Ako ste se namerili da zgazite na bajkalski led, najbolje je da dođete avionom do Irkutska. On je bliži Moskvi i više avionskih linija saobraća sa tim gradom, što znači da je avionska karta jeftinija. Od Irkutska se automobilom ili autobusom za 3-4 sata stiže do Sahjurte ili Kurkuta, odakle postoji prevoz do ostrva. Put je nov i živopisan, prolazi se pored manjih piramida od ogromnog kamenja, toliko velikog da ga čovek ne bi mogao pomeriti. „To su se vozači buldozera zabavljali dok su pravili ovaj put“, komentariše Andrej.

 

Vsevolod Pulja

Najbolje je da se unapred dogovorite oko prevoza od obale do ostrva. To možete učiniti preko turističke agencije ili direktno sa vlasnikom smeštaja na Oljhonu. Tamo svaka druga kuća nudi smeštaj. Jedan lep hotelski kompleks se nalazi na samoj obali. Tu ima nekoliko jednakih brvnara i prilaz vodi je pristupačan. Vidi se čak i cela zona za opuštanje i odmor sa drvenim ležaljkama. Ali nema znakova života – nigde se ne vidi dim. „To nije izgrađeno po propisima. Placevi za gradnju su nezakonito uzurpirani. Trebalo je to odavno da se ruši, ali se očigledno još uvek vode pregovori sa vlastima, jer je šteta rušiti takvu lepotu“, objašnjava moj sagovornik.

Najzad nađosmo orijentir – mali jedrenjak nakrenut na bok. Ovde se bezbedno možemo popeti na obalu. Stigosmo i do našeg smeštaja. To su kućice za dve-tri osobe. Par električnih grejalica radi punom parom, tako da je unutra kao u sauni. Zimi je smeštaj jeftiniji nego tokom leta. U Hužiru, najvećem naselju na ostrvu, dvokrevetna soba ili cela kućica sa doručkom može da košta od dve do četiri hiljade rubalja za noć. Luksuznije varijante koštaju po šest hiljada rubalja.

 

Vsevolod Pulja

Cijena većinom podrazumeva doručak, a uz posebnu doplatu možete se dogovoriti da dobijete i ručak. Namirnice se ovde kupuju u velikom supermarketu „Dobri“ u centru Hužira (tamo možete pronaći sve, pa čak i belgijsko pivo, doduše dvostruko skuplje nego u Irkutsku), ili u bilo kojoj manjoj prodavnici namirnica, uglavljenoj između drugih prodavnica tipa „Magični suveniri“ ili „Amajlije Bajkala“.

Led 

 

Vsevolod Pulja

Ujutro narednog dana izađosmo na led, a to je glavna stavka zimskog turističkog programa na Bajkalu. Tu nam sedan više ne može pomoći, i zato sedosmo u „Sobolj“, skraćeni kombi Andrejevog prijatelja Igora koji radi ovde kao vodič. Na Bajkalu je „Sobolj“ najčešći prevoz tokom zime. To su visoka vozila za šest putnika, komforna su, topla i jeftina (prosečna cena dnevne ekskurzije u grupi je hiljadu rubalja po osobi).

 

Vsevolod Pulja

I evo, počinje čarolija. Vozimo se od jednog do drugog bajkalskog ostrva, prilazimo grebenima i ne znamo na koju stranu pre da pogledamo – toliko su raznovrsne konture leda u podnožju bajkalskih litica. Kad voda pljusne i zamrzne se u pokretu, ili kad se zamrzne talas, ili kap koja samo što nije ponovo pala u vodu, i kad je sve to sjajno i belo kao mleko – to je praznik za oči, izložba svih mogućih vrsta leda!

 

Vsevolod Pulja

Evo nas kod „Tri brata“. Tako se zovu tri stene koje se izdižu iz vode. Nad nama se nadnose grozdovi ledenih strela, a na litici „Uspavani lav“ stoji ledeni tron i na njemu zaravan. Idealno glatka površina jezera ispresecana dubokim pukotinama iznenada ustupa mesto čitavom polju ledenih santi koje izviruju iz vode pod različitim uglovima.

 

Vsevolod Pulja

Ove godine skoro i da nema ravnog i prozračnog leda. Palo je mnogo snega pa vetar nije stigao da ga odnese. Zbog toga moramo malo da se potrudimo kako bismo našli područja sa zamrznutim mehurićima metana i ledenim ogledalom bez snega. U tome nam pomogoše kineski turisti. U daljini ugledasmo raznobojni dim od baklji. Priđosmo bliže, kad tamo u jeku fotografisanje za instagram. Kineskinje odbacile bunde i fotografišu se na prozračnom ledu u večernjim haljinama bez leđa i rukava. Oko njih se vrzma asistent, maše onim bakljama i boji vazduh dimom koji se slaže sa bojom haljina. Fotograf skinuo objektiv i pravi „rafalne snimke“.

 

Vsevolod Pulja

Ovakva gužva je izuzetak. Zimi ovde obično nema mnogo turista. U ovo doba je „putnik-namernik“ obično sam, oči u oči sa ledom, snegom, ledenim „pećinama“, liticama i tišinom.

Eto, turista ode da napravi efektne snimke, a doživi pravu avanturu koja se ureže u sećanje i kao vizuelni ugođaj, ali i kao potpuno novo osećanje. Ovde se on raduje stvarima koje mu u životu inače smetaju – raduje se hladnom ledu, mrazu i jakom vetru koji se poigrava sa snegom.

 

Vsevolod Pulja

Najlepše je izaći na led kasno uveče, i udaljiti se od Hužira tako da njegova svetla ne odvlače pažnju. Tu čovek može na miru da posmatra zvezdano nebo, da zaustavi dah i osluškuje tišinu.

Posle izvesnog vremena u ušima će mu obavezno odjeknuti daleki, prigušeni otkucaji. Takvi zvuci u životu obavezno donose nešto važno i fundamentalno. To su zvuci bajkalskog leda.

Vsevolod Pulja, Russia beyond