Male takse, veliki trošak

Kupac stana u Srbiji, sem novca za nekretninu koju je odabrao, mora da bude spreman da plati i sve druge dodatne troškove koje ne ulaze u kupprodajnu cenu stana – sudske takse, porez državi, proviziju agenciji, proviziju bankama ako je uzeo kredit, prenos vlasništva stana na svoje ime, prenos telefonskog broja, struje, infostana... Iskustvo govori da će mu za ove „sitnice”, u koje spadaju i selidba i krečenje novog stana, izmamiti najmanje još 10 odsto novca vrednosti nekretnine koju kupuje. Tačnije, ako je stan platio, na primer, 50 hiljada evra, sve ostale obaveze koštaće ga još oko pet hiljada evra! Otud i savet kupcima da prilikom kupovine stana nikada ne istresu iz „slamarice” baš i poslednji dinar, jer će se uvek pojaviti neki dodatni, a obavezni trošak. Takođe, nikada se ne treba kreditno zadužiti do maksimalnog iznosa, već uvek nešto manje, kako bi se ako zatreba, imalo i za ove vanredne troškove.

Ako se stan kupuje na kredit, prve dodatne troškove kupac će imati u „moru” administrativnih troškova banci koji se kreću oko dva odsto vrednosti nekretnine, konvertovanje dinara u devize, osiguranje kredita kod Nacionalne koproracije za osiguranje stambenih kredita (koje nije obavezno). Za osiguranje kredita naplaćuju se trošak obrade zahteva u visini od 30 evra i premija osiguranja od 0,5 do 2,75 procenta od sume kredita. Mora da se plati i oko 3.000 dinara za osiguranje stana, potom i procena stana koja košta u proseku 8.000 dinara, a zatim i oko 4.000 dinara za upis sudske hipoteke.  Plaća se i uvid u kreditni biro, oko 250 dinara, menica oko 50, kao i otvaranje dinarskog i deviznog računa u banci, oko 100 dinara.

Ukoliko, sa druge strane, kupac stan ne kupuje na kredit, prvi dodatni trošak platiće već uz kaparu prodavcu, a to je agencijaska provizija od tri odsto na dogovorenu cenu stana.

– Sledeća obaveza novog vlasnika je i plaćanje overe kupoprodajnog ugovora, najčećšće u rasponu od 10.000 do 30.000 dinara, što opet zavisi od vrednosti stana. Obavezni trošak kupca je i plaćanje poreza na prenos apsolutnih prava od 2,5 odsto (sem za prvi stan) – kažu u jednoj od beograskih agencija.

Iza sledeće „krivine” već čeka novi trošak – prenos prava vlasništva ili uknjižba stana na svoje ime. Taj komadić papira koštaće kupca u sudu oko 4.000 dinara, plus 130 dinara za novi vlasnički list.

Potom sledi preseljenje telefonskog broja ili uvođenje novog priključka. Ukoliko se samo prenosi stari broj trošak je „sitan”, tek oko 400 dinara, ali ako se želi novi priključak, iz novčanika treba izvaditi nešto više od 6.000 dinara.

Nešto novca otići će i na račun Elektrodistribucije za prebacivanje zaduženja na ime novog vlasnika stana, što je suma od oko 2.000 dinara, dok je najmanji trošak prebacivanje računa Infostana, odnosno komunalija, za šta treba platiti samo taksu od 150 dinara.

Naravno, to nije sve. Novog vlasnika po ulasku u stan gotovo uvek čeka i krečenje stana, koje u zavisnosti od kvadrature, košta između 300 i 500 evra, osim ukoliko kupcu već nije dojadilo da plaća sve i svašta, pa se sam prihvati molerske četke. U tom slučaju platiće samo boje i alat. Kupac stana obično želi da promeni i neke higijenske elemente u kupatilu: šolju, lavabo, a novi elementi koštaju oko 5.000 dinara. Većina zbog bezbednosti želi da promeni i bravu u ulaznim vratima, a za one kvalitetne moraće da plati oko 100 evra.

Novčanik se mora otvoriti za još jednu nezaobilaznu stavku: selidbu u novi stan. Cijena transporta varira od toga koliko ima stvari, i daljine na koju se nameštaj prevozi. Prosek cena za ovu uslugu kreće se od 50 do 200 evra, ukoliko nema posebnih želja kupaca kao što, na primer, može da bude selidba klavira. Za ovaj posao uvek je bolje angažovati posebnu specijalizovanu firmu koja se samo time bavi, a na teritoriji prestonice, ima ih samo dve! Za prenos klavira koriste se posebni konopci i folije za zaštitu, pa je preporuka da se za ovaj delikatan posao uvek angažuju profesionalci.

Sve u svemu, savet agenata je da kupac pre nego što krene u kupovinu novog stana, obavezno ukalkuliše i dodatne troškove. Mnoge od stavki na prvi pogled ne iznose puno, ali kada se „nalepe” jedna na drugu, i plate u relativno kratkom roku – ukupna suma može biti veliki problem, posebno onim kupcima koji su za stan „istresli” svu ušteđevinu, zanemarivši dodatne troškove.