Čuvari našeg neba, čuvari naše otadžbine, čuvari tradicije: Veterani 63 padobranske nosioci badnjaka u Hramu Svetog Vaznesenja

06.01.2020. god.

Hrišćanski vernici slave Božić kao uspomenu na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, sina božjeg, spasitelja sveta. To je praznik rađanja novog života koji se kod Srba obeležava najlepšim običajima.

Svi ti običaji imaju za cilj da se umoli Bog da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

Veterani 63 padobranske (Foto:Lola Đorđević)

U vernika prepunom Hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg u Žarkovu, posebno su se isticale crvene beretke veterana 63 padobranske.

Ne tako davno oni su čuvali našu otadžbinu, ne tako davno oni su čuvali naše slobodno nebo, a večeras oni su bili ponosni čuvari pravoslavnja.

Veterani 63 padobranske (Foto:Lola Đorđević)

Visoko uzdignute glave, sa prepoznatljivom crvenom beretkom stajali su ispred oltara slušajući praznično bdenje, dok su ih prisutni često zagledali.

«To su naši padobranci», izgovoreno sa poštovanjem polušapatom da se ne bi narušila svetost mesta.

Posle prazničnog bdenja, veterani su zajedno sa sveštenstvom sa prethodno osveštanim badnjakom obišli krug oko Hrama, da bi nakon toga u prisustvu nekoliko stotina vernika pristupili paljenju Badnjaka

paljenje Badnjaka u Hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg(Foto:Lola Đorđević)

Božić, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.

Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima «Hristos se rodi», a otpozdravljaju sa «Vaistinu se rodi».

Veterani 63 padobranske (Foto:Lola Đorđević)

Badnji dan je poslednji dan posta, dan kada se obavezno priprema posna večera, a prati ga i druga simbolika kod Srba, seča badnjaka, unošenje slame, bacanje oraha, pijukanje dece koju predvodi domaćica i obilaženje u krug prostorije u kojoj se postavlja posne večere.

paljenje Badnjaka u Hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg(Foto:Lola Đorđević)

Smatra se da je Badnji dan povezan sa pokojnicima, pa se veruje da su te večeri zajedno živi i njihovi pokojnici, odnosno preci.

Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a Badnjakom, odnosno božićnim drvetom se u kuću unosi sreća, zdravlje i napredak. Uz drvo, daruje se i žito da bi naredna godina bila plodna.

Hram Svetog Vaznesenja Gospodnjeg(Foto:Lola Đorđević)

Božić po julijanskom kalendaru, pored srpske, slave i ruska, jermenska crkva, Sveta gora i jedan deo koptske crkve.