Vreme za sebe

Srednjostatistički građanin Rusije visoko ceni svoje slobodno vreme bar zbog toga, što danas ono može da omogući raznovrsniju dokolicu nego je to bilo pre 20 godina. Međutim, čime je ispunjeno realno takvo vreme i koliko ga mora da bude? Oko tih aktuelnih pitanja je bila vođena diskusija na federalnom TV kanalu Kultura.
 

Filozofi i sociolozi povezuju rast vrednovanja slobodnog vremena pre svega s naglim padom vrednosti rada, do kojeg je došlo tokom poslednjih 20 godina. Šta je uzrok? Direktor Sveruskog centra proučavanja javnog mnjenja Valerij Fjodorov je ubeđen da je u sovjetsko doba vrednost rada bila preuveličana, često se ona nametala društvu.
 

Kada se setimo sovjetsko doba, - kaže Fjodorov, -  rad nije uvek rezultirao očekivanim zadovoljstvom, nije  uvek bio raznovrstan, nije bio dobro plaćen i, što je glavno, od zarađenog novca nije uvek bilo moguće da kupiš ono što želiš. Danas građani Rusije  smatraju rad ne kao mogućnost samorealizacije, već češće kao obavezu, od koje nema kud da se pobegne jer je potreban novac. Popularan je postao princip da radiš što manje, da dobiješ što više. To je naročito karakteristično za mlade.
 

Odnosno, u omladinskoj sredini vlada tendencija – novac plus vreme za razonodu. Razonoda mladih je često povezana  s takozvanim kulturnim kontaktiranjem. Mada je to paradoksalno, ona nije tako primitivna, kako se često čini. U svakom slučaju rektor Peterburškog univerziteta sindikata Aleksandar Zapesocki je posvetio  stilu odmora mladih, na koji su se oni navikli, celo istraživanje, između ostalog, kulturi diskoteka i njenim osobinama.
 

Imao sam hipotezu: sve što je mladima potrebno, to je da plešu, da se dečaci i devojčice upoznaju, što je zgodnije da se učini uz muziku, u situaciji gde je moguće opuštanje, - priča Aleksandar Zapesocki. – Međutim, kada sam produbio istraživanja, bio sam preneražen rezultatima. Stvar je u tome što su sociolozi izdvojili 8 osnovnih grupa potreba mladih. To su da steknu životnog saputnika, profesionalnu orijentaciju, sistematizaciju vrednosnih prioriteta i tako dalje. Međutim, iznenada sam primetio da su upravo u diskoteci sve te grupe potreba bile zadovljene, sve do profesionalne orijentacije, jer kada se mladi u velikom broju svake nedelje okupe i počnu da kontaktiraju, oni razmenjuju kolektivno akumulirano iskustvo. Oni čak imaju potrebu da steknu sopstveni «ja». U toj upravo omladinskoj sredini svako može da shvati da li je on lider ili obrnuto, što je takođe važno.
 

Između ostalog, savremena ruska sociologija iznosi zanimljive statistike: 60 odsto građana Rusije više voli da u slobodnom vremenu gleda TV, oko 10 odsto ide u bioskop, još manje ide u pozorište, i još manje se bavi sportom.  Inače, potpuno se promenio smisao pojma "slobodno vreme", kada je on ušao u filozofiju i kulturu, počev od antičkog doba, - tvrdi direktor Instituta filozofije RAN Abdusalam Gusejnov.
 

Abdusalam Gusejnov podseća na formulu Aristotela: dokolica je prostor sreće. Odnosno, ako čovek želi da bude srećan, ako ljudi žele da srede svoj život u skladu sa zakonom pravednosti, oni za to nemaju ništa drugo, osim slobodnog vremena. Ustvari slobodno vreme se poklapa s javnim prostorom, jer je samo u javnom prostoru moguće ono, što su stari Grci nazivali slobodnim  aktivnostima: pozorište, likovne umetnosti, muzika, filozofija.
 

Slobodne aktivnosti su već davno postale struke. Međutim, za neke su to i dalje omiljene aktivnosti. Inače, nauka pruža mnoštvo definicija slobodnog vremnea, počev od najjednostavnijeg: to je vreme kada čovek ne mora da zarađuje za život. Međutim, savremenom građaninu Rusije, - smatraju učesnici TV diskusije, - više odgovara shvatanje: Slobodno vreme  je između ostalog i vreme, kada čovek proizvodi samog sebe.