RT: Zapadni establiišment nikada ne bi prihvatio Rusiju u NATO-u, ali zašto bi se Rusija i pridružila, čak i ako bi bila pozvana?

Šta ako bi Rusija postala članica NATO-a na poziv Trampa? Zvuči nezamislivo s obzirom na mentalitet zapadnih elita, ali tako jedan nemački list vidi zagrevanje veza s Moskvom i šalje "signal očaja", navode analitičari za RT.

Nikada bez razdora, odnosi između Moskve i severnoatlantskog bloka sada su na najnižoj tački u poslednjih nekoliko decenija. Od ukrajinske krize 2014. godine, NATO je izdvojio Rusiju kao jednog od svojih zvaničnih protivnika, a ne prođe ni jedan mesec bez izveštaja o tome kako NATO preduzima korake vojne moći u istočnoj Evropi, na što Rusija odgovara recipročno.

Čini se da će animozitet postojati još dugo vremena, uprkos nekim nedavnim pokušajima Francuske da ublaži tenzije i ponovo se vrati u dobre odnose sa Rusijom.

Ali iznenađujući članak uglednog nemačkog lista "Handelsblat" sugeriše da razmišljamo široko, umesto da počinjemo sa malim stvarima. Napisan od strane bivšeg ministra Velike Britanije za Evropu i nemačkog novinara, govori o nezamislivom, naime, da je Donald Tramp transformisao NATO u strukturu koja bi proširila ogroman bezbednosni kišobran „od Lisabona do Vladivostoka“.

Predložena „Alijansa za mir“ uključivala bi NATO-ovu svevremensku neprijateljsku Rusiju, i tako ublažila sve tenzije između njih dve, tvrdi autor. Vodila bi ga dva generala sa četiri zvezdice iz SAD-a i Rusije, sa dva sedišta u Briselu i Moskvi.

Šta više, ideja o ulasku Rusije u NATO nije sasvim nova, ona ​​se plasirala još 1954. godine. Ponovo se je tema bila u centru pažnje početkom 90-ih i 2000-ih, ali na kraju je iščezla. Ali da li je Handelsblatov članak samo željno razmišljanje ili znak nekih stvari koje dolaze?

Nezamislivo sada, ali izvodljivo nakon završetka Hladnog rata

"To je svakako vrsta razumnog pristupa koji je trebalo da bude primenjen pre četvrt veka kada se Sovjetski Savez raspao, a Varšavski pakt okončao svoje postojanje, i iskreno, i NATO je u tom trenutku trebalo da prestane da postoji", navodi bivši američki diplomata Džim Džatras.

Sada će Tramp iskreno želeti da popravi veze s Moskvom, uključujući nekonvencionalne ponude, ali ruke su mu efektno vezane, navodi Džatras.

Ono što on misli zapravo nije važno jer ima aparat za nacionalnu bezbednost koji se ne može razlikovati od demokrata koji su snažno antiruski ili je po tom pitanju većina republikanaca.

Pretpostaviti da je Rusija članicom NATO-a „praktično je nemoguće jer establišment u Vašingtonu i većini evropskih zemalja nikada ne bi prihvatilo takav dogovor“, navodi on.

Ipak, Nemci nemaju isti apetit za sukobom s Rusijom kao što to imaju određeni američki zakonodavci i žele da se distanciraju od njihove politike.

Vili Vimmer, bivši potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS-a, rekao je da "to nije nezamisliv scenario za većinu mojih sunarodnika".

"Ovaj članak vidimo kao znak očaja. Ljudi u Nemačkoj nisu zadovoljni politikom kada je u pitanju odnos sa Rusijom."

 

 

Zapravo, iako je ogromno vojno prisustvo SAD-a na nemačkom tlu možda glavni garant bezbednosti zemlje, Nemci sada Moskvu doživljavaju kao „pouzdanijeg partnera“ od Vašingtona. Uprkos naporima američkih zakonodavaca da preduzmu pretpostavku pretnje "ruskim mešanjem", u Evropi svi ne vide Rusiju kao istu tu babarogu.

 

Kako bi se Rusija osećala u NATO-u?


Ruski demonstranti pale NATO-ov logo u Moskvi u znak protesta protiv širenja NATO-a na istok, 1997. godine, foto: © Reuters

"Mislim da su Rusi bili skloni da to urade pre 25 godina, a možda i pre 10 godina", navodi Džatras. Kako se pokazalo, NATO je pojurio na istok, gutajući bivše države Varšavskog pakta, dok je i dalje Moskvu doživljavao kao protivnika.

 

Sa širenjem je došlo do promene misije NATO-a. Vremenom se savez promenio "iz odbrambenog saveza u agresivnu globalnu strukturu kada je došlo do ilegalnog rata protiv Jugoslavije", podsetio je Vimer.

 

"Zapamtite, to su isti takozvani partneri koji su obećali da se NATO neće širiti, a jeste te su bombardovali Srbiju. Ovim ljudima se jednostavno ne može verovati, ne može se verovati ni obećanjima koja su dali."

 

 

Osim toga, odnosi u NATO-u su postali teži u zadnje vreme. Odluka Turske da postavi ruske sisteme za protivvazdušnu odbranu S-400 pokrenula je talas osuda zapadnih članica saveza, te njeno izbacivanje iz programa aviona F-35. Štaviše, izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona o "moždanoj smrti" NATO-a i ispitivanje spremnosti njegovih članica da učestvuju u međusobnoj odbrani ne predstavljaju tačnu snagu i jedinstvo.

Makron je već odavno zagovornik stvaranja evropske vojske koja bi garantovala bezbednost kontinenta. Kada je NATO u očitom raskoraku i kada se evropski i američki establišment protivi toj ideji, zašto bi se Rusija sada kladila na konja koji se možda ne bi pojavio na startnoj liniji, a kamoli završio trku?

Izvor: Vostok / RT