Glavni komandant srpske vojske, „lav od Taškenta“: Ko je bio general Mihail Černjajev?

U Srbiji ime generala Černjajeva zauvek će biti vezano za srbsko-turski rat u kome je pod njegovom komandom učestvovalo preko 5000 ruskih dobrovoljaca. Međutim, Mihail Grigorjevič Černjajev je i pored toga imao vrlo uzbudljiv život.

Mihail Černjajev rodio se 22. oktobra 1828. godine u Banderi (Moldavija) od oca Rusa heroja rata protiv Napoleona Grigorija Černjajeva i majke Francuskinje Aime Ester Šarlot. Završio je gimnaziju u Mogiljevu (Belorusija). Od 1840. nalazi se u vojničkom stroju gde prolazi vojnu obuku u Aristokratskom puku. Služio je u Pavlovskom puku, studirao na vojnoj akademiji, služio u Dunavskoj armiji. Prvi ratni sukob u kome je učestvovao bio je Pasjkevičev pohod protiv Mađarske revolucije.

U toku Krimskog rata Černjajev je u sastavu 4. korpusa prebačen za Krim. Učestvovao je u skoro svim bitnim bitkama za Sevastopolj počevši od Inkermana do borbe na Malahovom kurganu. Za izuzetnu hrabrost kojom se istakao tokom borbi nagrađen je zlatnom sabljom, nakon čega je unapređen u čin potpukovnika. Među poslednjima se povukao iz Sevastopolja.

Nakon okončanja rata premešten je na dužnost načelnika štaba 3. pešadijske divizije. Ekspedicije su postale specijalnost Černjajeva i proslaviće se upravo malim pohodima koji su Ruskoj imperiji otvorili nove prozore u centralnoj Aziji. Međutim, zbog mogućeg rata 1859. u Evropi obustavljene su misije u centralnoj Aziji.

Osvajanje Taškenta

Pukovnik Černjajev je učestvovao obezbeđivanju odbrambenih linija u Orenburškoj i Sibirskoj oblasti, za šta je bilo potrebno zauzeti nekoliko utvrđenih tačaka Kokandskog hanstva. 

Prvi pokušaj zauzeća Taškenta završio se neuspešno. Černjajev je sa 9 četa i 12 topova pokušao da izvrši iznenadni napad. Potpukovnik Vasilij Obuh pokušao je napad direktno na zidine, ali dočekan je jakom vatrom nakon čega je odstupio. Sam Obuh je poginuo. Kokandci koji su branili grad spustili su se u rovove i ubili šest ranjenih ruskih vojnika čije su glave nosili na kocu veličajući svoju pobedu. No Černjajev nije želeo da odustane.

U aprilu 1865. Černjajev je opet krenuo ka Taškentu. Odlučio se da na svoju ruku noćnim jurišom zauzme Taškent što je učinio 15. juna. Smatra se da je dolazak novog general-gubernatora Križanovskog podstakao Černjajeva da po svaku cenu zauzme Taškent, jer se plašio da će mu novi gubernator oduzeti slavu.

Sa odredom od svega 2000  ljudi Černjajev je uspeo da zauzme garnizon koji je branilo 30 000 ljudi. Ovo se objašava tehnološkom inferiornošću neprijatelja i mnogo slabijom vojnom organizacijom. Posle pada grada Černjajeva su prozvali Lav od Taškenta. Odmah su stigla protesna pisma Britanaca u kojima su tvrdili da se ruska vojska probija ka Indiji što može ugroziti britanske imperijalne interese.

Panslavizam Černjajeva

Mihail Grigorjevič Černjajev

General Černjajev je bio vatreni pristalica panslavizma, od 1873. pisao je za konzervativni časopis „Ruski svet“. Bio je solidaran sa krugom panslavista i delio je sa njima neprijateljske poglede prema birokratiji i pozajmicama iz inostranstva. Bio je veliki neprijatelj svih reformi u kojima je video mnogo nemačkog birokratskog uticaja koji po njegovom mišljenju nije bio u skladu sa ruskim duhom.

U proleće 1875. godine počeo je ustanak u Hercegovini. Černjajev je jedan od prvih video u njemu krupnu međunarodnu krizu i pretnju po Slovene. Černjajev je veoma brzo stupio u kontakt sa srbskom vladom i bio je pozvan u Beograd. U leto 1876. godine dolazi u Srbiju sa nekoliko hiljada dobrovoljaca, dobija srbsko državljanstvo i postaje glavnokomandujući srpske vojske na Moravskom frontu. 

Ruske vlasti su pokušale da ga spreče da dođe u Srbiju, ali bezuspešno. Za njim je došla masa ruskih dobrovoljaca čime je stvar doveo do direktne umešanosti Rusije u sukob. Međutim Černjajev se nije samo zaustavio u Srbiji, vrlo brzo posetio je Prag gde je njegov dolazak izazvao opštu paniku kod austrougarske vlade koja je znala da je Černjajev veoma popularan u panslavenskim krugovima što bi moglo imati negativan uticaj na unutrašnje prilike carstva čiji su mnogobrojni podanici upravo bili slovenskog porekla. Zbog toga je ubrzo bio prinuđen da napusti zemlju. Bez obzira na poraz u srbsko-turskom ratu ime Černjajeva i ruskih dobrovoljaca odjeknulo je u slovenskom svetu.

Posle mnogo godina lutanja Černjajev je bio naznačen za gubernatora Turkestana u kome je stekao slavu. Učestvovao je u preseljenju uralskih Kozaka staroveraca na obale Aralskog mora (kao kaznu). Na toj funkciji zadržao se dve godine. Bio je član Vojnog saveta a nakon dve godine ga je napustio zbog neslaganja sa vojnim ministrom. Umro je 1898. u Mogiljevskoj guberniji.

Vladimir Gujaničić / Russia beyond