Dečji svet porodice Nikolaja II: Carske vrednosti

U Moskvi je u Državnom muzeju-nacionalnom parku „Kolomensko“ u izložbenim prostorijama „Sitnog dvora“ otvorena izložba „Dečji svet porodice cara Nikolaja II. Olga, Tatjana, Marija, Anastasija i Aleksej“.

U istoriji naše zemlje teško je naći porodicu vladara koja bi predstavljala tako izrazit primer oličenja svih vrlina, kao što je najbliža okolina poslednjeg ruskog cara – to je bilo moguće zato što se car od prvih godina trudio da u deci najvažnije osobine vaspita tako što će im pružiti sopstveni primer.

Izložba koja predstavlja zajednički projekat Državnog Ermitaža, Muzeja-nacionalnog parka „Kolomensko-Izmailovo-Ljublino“ i Državnog arhiva Ruske Federacije posetiocima nudi mnoštvo vrednih eksponata – ličnih stvari porodice cara Nikolaja II. Većinu predmeta publika nije imala prilike da vidi: čak je na tematskim velikim izložbama u Zimskom dvorcu u Sankt Peterburgu bio izložen samo manji deo. Haljine princeza i prinčevi mundiri, šeširi, kaputi, lepeze, dečje igračke i cipelice prikazani su zajedno s fotografijama Olge, Tatjane, Marije, Anastasije i Alekseja koji su nosili ove stvari.

Zahvaljujući ljubavi porodice poslednjeg ruskog cara prema fotografiji danas smo u mogućnosti da vidimo ne samo njihove paradne portrete, već i da pratimo fotografski letopis njihovog svakodnevnog života. Aleksandrovski dvorac u Carskom Selu, Livadija i u to vreme još uvek ruska Finska – omiljena mesta porodice Nikolaja II – zabeleženi su na fotografijama koje su prikazane na izložbi. Bez obzira na to što je imperator postao najmlađi vladar u istoriji Rusije stupivši na presto u dvadeset šestoj godini, svoje vreme nije posvećivao svetovnim manifestacijama, već radu s dokumentima, fizičkom trudu, samoobrazovanju i opštenju s narodom. Car je davao bogate priloge za izgradnju novih hramova, uključujući i one van Rusije, i zahvaljujući tome broj parohijskih crkava u Rusiji je povećan za preko 10 hiljada, otvoreno je preko 250 novih manastira. Deca Nikolaja II su rasla u atmosferi međusobnog poštovanja i ljubavi svojih roditelja, ali u strogosti. Car je govorio: „Potrebna su mi normalna i zdrava ruska deca.“ U poređenju s raskošnom odećom vladajućih porodica drugih zemalja iz ovog vremena svakodnevna odeća članova carske porodice je bila izuzetno jednostavna, ali je bila sašivena s velikim ukusom. Pritom su mlađe sestre rado preuzimale odeću i igračke od starijih sestara, učeći se nasleđivanju i umeću da cene i čuvaju ono što imaju. U njihovim sobama, u kojima su spavale po dve, nameštaj je bio asketski. U slobodno vreme, kad nisu učile, princeze su se bavile ručnim radovima, šile su sebi košulje i same su peglale svoje rublje.

„Deca ne mogu imati sve što žele. Treba da uče da se odriču sopstvenih želja radi drugih ljudi,“ – govorila je njihova majka.

Raspored časova velikih kneginja koji je prikazan na izložbi upoznaje posetioce s intenzivnom dinamikom: u toku radnih dana učenje je zauzimalo ceo dan do 7-8 sati uveče s prekidom za „slobodni čas“, u subotu je školski dan bio skraćen do ručka, ali bi posle toga sele da urade domaći. Pritom se učenje odvijalo u grupama od po dve ili individualno – kako im za vreme učenja ništa ne bi odvlačilo pažnju i kako bi efikasnije usvajale informacije. Na kraju školske godine svaki nastavnik je pisao svoj izveštaj o rezultatima časova, ističući vrline i mane učenika i nabrajajući sve pređene teme.

Roditelji su poseban akcenat stavljali na vaspitavanje poštovanja prema nastavnicima i dadiljama. Kao što je poznato, nivo čovekove plemenitosti se najčešće ispoljava u ophođenju prema običnom svetu. Aleksandra Fjodorovna je pisala Olgi:

„Posebno budi pažljiva prema svim slugama i dadiljama. Oni se tako lepo brinu o vama. Razmisli o Mari, koliko se umara i poboljeva, nemojte je još terati da se nervira. Slušajte je, budite poslušne i uvek dobre. Ja sam je primila da bude vaša dadilja i vi uvek treba lepo da se ophodite prema njoj, kao i prema S. I. Dovoljno si velika da shvatiš šta imam u vidu. Budi dobra i slušaj mamu. Pročitaj ovo Tatjani. Uvek moli za oproštaj ako si bila gruba ili neposlušna. A sad se potrudi da budeš što je moguće bolja i ja ću biti srećna.“

Porodica cara Nikolaja II predstavlja redak slučaj kad se porodica sastoji od sedam „ja“ (u pitanju je igra reči, porodica se na ruskom kaže „semья“, a sedam ja – „semь я“, prim. prev.), ne samo u bukvalnom smislu (roditelji i petoro dece), već i svakom drugom. U to se možemo uveriti čitajući mnogobrojne originale pisama i razglednica koji su prikazani na izložbi, a koje su deca pisala svojim roditeljima i udovici-baki Mariji Fjodorovnoj, nastavnicima i jedni drugima. To su čestitke za Vaskrs, Božić i Novu godinu, u kojima se obavezno sadrže pitanja o zdravlju i dirljive priče o svakodnevnom životu. Pjer Žilijar, profesor francuskog sve dece i nastavnik naslednika je pisao:

„Okolnosti su rano naučile sve četiri devojke da budu zadovoljne sobom i svojoj prirodnom veselošću. Kako bi se malo mladih devojaka bez roptanja zadovoljilo takvim životom bez ikakvih spoljašnjih zabava! Jedinu njegovu radost predstavljala je lepota složnog porodično života koji je danas toliko zanemaren.“

Nikolaj Aleksandrovič i Aleksandar Fjodorovna su se trudili da svojoj deci usade sva umeća koja su potrebna za život, bez obzira na to što su carska deca. Roditelji su se trudili da ih upoznaju sa životom, onakvim kakvim može biti i u radosti, i u žalosti. Carica je često govorila: „Osim lepote na svetu ima mnogo tuge.“ Zato se na svaki način trudila da se bavi dobrotvornim radom maksimalno angažujući i svoju decu. Dobrotvorni vašari „Beli cvet“ koji se danas ponovo održavaju u Rusiji svake godine su bili organizovani na inicijativu carice: ona je zajedno s decom pripremala vezene stvari i crteže, koje su kasnije prodavali za tezgom, a pazar su dobijale bolnice i dečji i starački domovi.

Carske kćeri se nisu samo dirljivo brinule o svom najmlađem bratu koji je bio slabog zdravlja, već su redovno posećivale obolele od tuberkuloze. U godinama Prvog svetskog rata carica i princeze su završile kurs za milosrdne sestre i radile su kao bolničarke u vojnoj bolnici u Carskom Selu obavljajući najteže i najprljavije poslove. Aleksandra Fjodorovna je radila u operacionoj sali pomažući prilikom teških operacija; ona je čuvala pribranost, uvek je tešila ranjenike, ali je plakala ispraćajući vojnike na front. Kad se broj ranjenika povećao carica je sve dvorce pretvorila u vojne bolnice, bavila se opremanjem sanitarnih vozova, kupovala je medikamente, a kćerke su radile u komitetima za pomoć porodicima vojnika i izbeglica koji su tada lutali zemljom u velikom broju. Carević Aleksej je kao i njegov otac bio zaljubljen u armiju otadžbine, često je putovao s imperatorom na front upoznajući se sa surovim životom i patnjama u ratu.

Bez obzira na to što su carska deca morala da ponesu teško breme Prvog svetskog rata, a zatim i hapšenje članova porodice i progonstvo, nikad nisu klonuli duhom. Cela porodica je radila zajedno u bašti, cepali su drva. A obrazovanje su sticali čak i u najteže vreme. Nikolaj II je svojoj deci predavao istoriju, geografiju i aritmetiku, veronauku – Aleksandra Fjodorovna, engleski jezik – baronica Buksgevden, a zatim Gibs, francuski jezik – Žilijar, ruski jezik – dvorski lekar Botkin. Izložba „Dečji svet porodice cara Nikolaja II. Olga, Tatjana, Marija, Anastasija i Aleksej“ trajaće do 16. februara 2020. godine.

Dinara Gračeva
Sa ruskog Marina Todić
Pravoslavlje