Špijunski NATO udar na Srbiju

Poput dečaka iz Ezopove basne koji je više puta dizao lažnu uzbunu da je vuk napao njegovo stado, delovi opozicije – konkretno Borenović, Šarović, Mektić, između ostalih – u Republici Srbskoj su na vest o tome da je, usvajanjem tzv. Programa reformi BiH, postignut dogovor o formiranju vlasti na nivou BiH, ponovo horski uzviknuli da je, zapravo, reč o kapitulaciji koja otvara put ka NATO članstvu.

Mektić je čak likovao kako je „izuzetno simptomatično“ što se po tom pitanju još nije oglasila Ambasada Rusije u BiH, i dodao: „Ovo na šta je Dodik pristao kako bi se dočepao vlasti u Sarajevu je klasična izdaja Republike Srpske, a Rusi dobro znaju da je jučerašnjim potezom Dodik pogazio i ono što je njima obećao, a to je da Republika Srbska i BiH neće ući u NATO“.

DODIKOVA „IZDAJA“

Na Mektićevu nesreću, manje od 24 časa kasnije oglasio se sam ruski ambasador u BiH, Petar Ivancov, i razjasnio da potpisani sporazum „nije ANP“ i „nije nikako povezan sa MAP-om“. Štaviše, istakao je da „dokument odražava činjenicu da nema unutrašnjeg jedinstva u BiH u vezi sa članstvom u NATO“, što u prevodu – da bi ponavljači lakše razumeli – znači da je uvažena činjenica da se Republika Srbska protivi članstvu u alijansi za koju je francuski predsednik nedavno utvrdio da je u stanju „moždane smrti“.



E, sad, može biti da Mektić smatra sebe većim Rusom od Rusa – što bi bilo čudno, s obzirom na to koliko ih je često opanjkavao upravo kod tog istog NATO-a koji mu se uporno priviđa, valjda zato što ga i sam priželjkuje – pa sebi daje za pravo da u njihovo ime tumači dokumente, ali to će morati da sa merodavnima raspravi u Moskvi, Sankt Peterburgu ili Sočiju, ako ga put ikad nanese u tom pravcu.

Članovi Predsedništva BiH na 44. vanrednoj sednici na kojoj usvojen Program reformi BiH, Sarajevo, 19. novembar 2019. (Foto: Predsjedništvo BiH)

U svakom slučaju, mada pomenuti dokument koji je usvojen u Predsedništvu BiH 19. novembra 2019. do pisanja ovog članka (20. novembra 2019) još uvek nije obnarodovan, posle izjave ruskog ambasadora može se sa sigurnošću zaključiti da dokument ne predstavlja ono što opozicija u Srbskoj tvrdi. Ako su pomenuti opozicionari bili iskreni u svom javnom negodovanju zbog Dodikove „izdaje“, bilo bi logično da sad javno odahnu i izjave da im je drago što nisu bili u pravu, i da im je laknulo kada su čuli reči ruskog ambasadora. Nažalost, izvesniji je dolazak Godoa nego da se ovako nešto desi. Suze o izdaji i navodnom padu Srpske u kandže NATO-a bile su, očigledno, krokodilske.

Naravno, opuštanja nema i ne sme biti. Jedna crta koju politički Zapad oličen u NATO-u poseduje, koja je dostojna divljenja, je ta da se oni koji vode igru nikad ne predaju. Povlačenja su im taktička, kompromisi iznuđeni, što čvrstinom protivnika, što nepovoljnim okolnostima. Sutra je već novi dan za prilagođavanje strategije i taktika za uvlačenje BiH u članstvo Severnoatlantske alijanse. A, što da ne – i Srbije.

DESTABILIZACIJA SRBIJE

U tom ključu se može posmatrati i najnovija tzv. špijunska afera u Srbiji, gde je ruski obaveštajac snimljen kako navodno daje mito „srbskom agentu – visoko pozicioniranom službeniku”. Ovo je, putem „kooperativnih“ medija, uključujući i državne, munjevitom brzinom pretvoreno u prvorazrednu aferu, zbog koje zaseda i Savet za nacionalnu bezbednost Srbije. Ovo uprkos činjenici da je Politika prilično brzo objavila vest da je kontroverzni snimak star nekoliko godina, i da na njemu nije nikakav srbski obaveštajac, već civil koji je „najverovatnije trgovao poslovnim podacima“.

Ovo je, bez sumnje, udar elemenata NATO struktura na državu Srbiju i pokušaj njene destabilizacije. Najverovatnije je neposredni okidač bila poslednja zajednička vojna vežba sa Rusijom, za čije potrebe je ruski PVO sistem S-400 iznenada osvanuo u Srbiji, izazivajući konsternaciju ključnih NATO centara. Dovoljno je samo videti ko je prvobitno objavio senzacionalni video da znamo s kim imamo posla. Reč je o bugarskom novinaru Hristu Grozevu, inače saradniku britanskog portala Belingket, specijalizovanog za širenje anti-ruske i pro-NATO propagande, između ostalog i laži o ruskom učešću u rušenju malezijskog aviona iznad Ukrajine 2014, i navodnom trovanju Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Engleskoj 2018. godine.

Osnivač Belingketa, Eliot Higins, inače višegodišnji saradnik Atlantskog saveta – „tink tenka tesno povezanog sa NATO paktom – prethodno se „proslavio“ kao bloger koji je „raskrinkao“ navodnu upotrebu hemijskog oružja od strane sirijske vojske u Guti 2013, što je trebalo da posluži kao okidač za američku vojnu intervenciju u toj zemlji. Kasnije je Higinsovo izveštavanje razobličio, između ostalih, poznati američki istraživački novinar Simor Herš, kao i grupa naučnika sa Masačusetskog instituta za tehnologiju, jedan od kojih je javno rekao da Higins „nema pojma o čemu priča”.

Osnivač Belingketa i višegodišnji saradnik Atlantskog saveta Eliot Higins (Foto: Pierre Crom/Getty Images)

Već ovoliko je dovoljno da se dođe do potrebnih zaključaka – na prvom mestu da je aktuelna „špijunska afera” u Srbiji potekla iz NATO-centara u cilju destabilizacije Srbije, kvarenja rusko-srbskih odnosa i urušavanja srpske vojne neutralnosti koju Rusija aktivno podržava, što bi se neminovno odrazilo i na Srpsku. A čim je umešan Belingket – a indikativno je da ovaj detalj skoro svi mediji u Srbiji elegantno zaobilaze – to znači da je posredi ne samo dezinformacija, već i provokacija s ciljem izazivanja reakcije koja bi zatim trebalo da omogući dodatnu eskalaciju, odnosno još jači pritisak na Srbiju da se prikloni NATO-u i udalji od Rusije (i Kine).

Dodik, dakle, trenutno odoleva pritiscima da se Srbska milom ili silom preko BiH uvuče u NATO. Međutim, to bi postalo mnogo teže ako bi se pozicija Srbije i njene vojne neutralnosti urušila. Zato se, kao i uvek, događaji u Banjaluci i Beogradu moraju posmatrati kao celina i na njih reagovati koordinisano. A dezinformacije, s obe strane Drine, moraju se na svakom koraku raskrinkavati.

Aleksandar Pavić, Standard