Kuskovo – najlepše plemićko imanje u Moskvi

Letnja rezidencija čuvenih grofova Šeremetjev spadala je među najveće i najprefinjenije ambijente sa dvorcem i uređenim parkom. Bila je predviđena za razonodu tokom leta. Kuskovo je još od 16. veka pripadalo porodici Šeremetjev, ali je izgled arhitektonskog ansambla većim delom nastao krajem 18. veka.

 

Vadim Razumov

Glavni dvorac je sagrađen za vreme grofa Petra Šeremetjeva 1769-1775. u stilu ranog ruskog klasicizma. „Velika kuća“ je bila namenjena svečanim prijemima. Projektant nije poznat ali pojedini istraživači smatraju da su u Kuskovu korišćeni crteži francuskog arhitekte toga doba Šarla de Vajija (on je, na primer, projektovao kraljevski dvorac u Belgiji).

 

Vadim Razumov

Dvorac je u celini napravljen od drveta sa ružičastom fasadom koju krase tri trema sa stubovima čiji su timpanoni (gornji delovi) ukrašeni raskošnim duborezom. 

 

Vadim Razumov

Stepenište od belog kamena vodi do glavnog ulaza, a ispred stepeništa su postavljene sfinge. Uzgred, kočije su mogle doći do samog ulaza u dvorac.

 

Vadim Razumov

Mnogi objekti u Kuskovu su odlično sačuvani i otvoreni su za posetioce jer je ovo plemićko imanje odmah posle revolucije dobilo status zavičajnog muzeja. Zahvaljujući toj okolnosti boljševici ga nisu uništili niti su ga iskoristili u „praktične“ svrhe.

 

Vadim Razumov

Od 17. veka u Kuskovu postoji kameni hram Spasa Svemilostivog. Ranije je na ovom plemićkom imanju postojala i crkva od drveta. Kameni hram u stilu baroka iz doba carice Ane Ivanovne podignut je 1737-1739, i do današnjeg dana je sačuvao svoj prvobitni izgled.

 

Vadim Razumov

Pored hrama stoji mali objekat sa ružičastom fasadom.

 

Vadim Razumov

To je kuhinjsko krilo odakle su vrhunska jela nošena direktno u svečanu dvorsku trpezariju. Krilo je projektovano tako da po stilu liči na dvorac, mada je arhitekta Fjodor Argunov, koji ga je gradio, bio običan kmet.

 

Vadim Razumov

Šeremetjev se na sve načine trudio da zabavi goste na svome imanju. Zato je sagradio nekoliko veoma zanimljivih paviljona. Svi oni su sada otvoreni za posetioce.

 

Vadim Razumov

Jedan od najegzotičnijih ukrasa ovog dvorca je paviljon „Grot“ (veštačka pećina) u stilu baroka. Slični objekti su se pojavili u vrtovima i parkovima Italije u 16. veku.

 

Vadim Razumov

U ovakvim objektima je obično bilo kupatilo ili fontana. Oni su bili popularni u mnogim zemljama Evrope, a u 18. veku je ta moda stigla i do Rusije, ali najčešće u vidu paviljona u parku.

 

Vadim Razumov

U „Grotu“ su se gosti mogli sakriti od letnje vrućine. Ukrašen je hiljadama školjki, zidovi imaju niše sa statuama rimskih božanstava od belog kamena, a kupolu krasi vaza isklesana od kamena koja podseća na mlaz iz fontane.

 

Vadim Razumov

Za zabavu je služio i paviljon „Holandska kućica“, koji je sagrađen nešto ranije.

 

Vadim Razumov

On podseća na holandske kuće iz 17. veka. U istom stilu mu je uređen i enterijer.

 

Vadim Razumov

A ovo je „Italijanska kućica“. Ovaj dvospratni paviljon je služio za manje prijeme.

 

Vadim Razumov

Na prvom spratu su skupljene retkosti – skulpture, slike od bisera i obojenog mermera, kao i makete objekata. Na drugom spratu su skulpture, ali raspoređene tako da ima više prostora za goste.

 

Vadim Razumov

U volijeri su držane ptice pevačice. Zahvaljujući njihovom pevanju atmosfera u parku je bila življa i veselija. I sada ti kavezi imaju pernate stanare. Paunovi se mogu videti čak i zimi.

 

Vadim Razumov

Na imanju je uređen vrt i postavljene su staklene bašte u kojima je gajeno egzotično drveće i voće: badem, nar, breskve, masline, limun. Veliku „kamenu“ staklenu baštu je takođe sagradio kmet, arhitekta Argunov, 1761-1762. godine. Petar Šeremetjev je voleo da se istakne na neobičan način. Na primer, da u decembru pošalje imperatorki korpu breskvi iz svojih staklenih bašti.

 

Vadim Razumov

Voleo je i da organizuje pozorišne predstave na otvorenom. Njegova pozorišna trupa, koju su činili kmetovi, bila je čuvena u celoj imperiji. U vezi sa tim je zabeležena i jedna vrlo dirljiva priča. Grof Nikolaj Šeremetjev se zaljubio u glumicu Praskovju Kovaljovu (nastupala je pod pseudonimom Žemčugova). Njen otac je bio kmet, ali je ona bila talentovana, suptilna i osećajna. Grof je darovao slobodu i njoj i celoj njenoj porodici, a od imperatora je dobio dozvolu da sklopi brak sa njome, iako nije bila plemićkog porekla.

 

Vadim Razumov

Žemčugova je umrla u 35. godini, ubrzo posle porođaja. Posle toga je grof ceo svoj život posvetio dobročinstvu. Uzgred, jedna ulica uz imanje zove se Aleja Žemčugove.

 

Vadim Razumov