Bratstvo po atomu od nauke do nuklearke

U saradnji s Ruskom Federacijom, u Srbiji će biti izgrađen centar za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije. Naša naučna zajednica će dobiti transfer znanja i iskustava ruskih eksperata u primeni nuklearne energije u mirnodopske svrhe. Stručnjaci će stasavati u vrhunskom istraživačkom inkubatoru, a korist će imati čitava zajednica.

 

Da i dobra vest može da ima loš odjek pokazalo se odmah nakon što su tokom posete premijera Dmitrija Medvedeva sporazum (kako je navedeno i na sajtu) potpisali ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović i Aleksej Lihačov, generalni direktor Ruske državne korporacije za atomsku energiju (Rosatom).

 

„Rusi dolaze da nam uvale nuklearke” – zaključak je koji se poput lančane reakcije minule nedelje pronosio društvenim mrežama, a komentari su često ilustrovani sekvencama iz TV serije „Černobilj”. Kao krunski dokaz citira se i izjava visokog ruskog zvaničnika Sergeja Prihotka da je Rusija spremna da bude partner Srbije u izgradnji nuklearke, ukoliko se u perspektivi za to odlučimo.

 

Na mestu gde se o ovome znaju svi detalji – u kabinetu Nenada Popovića – „Politici” je rečeno da se ministar u narednom periodu neće oglašavati o sporazumu s Rosatomom. Umesto odgovora na pitanja koja su u žiži interesovanja javnosti, ponuđeno nam je da dođemo na neformalne konsultacije. Uz sugestiju da bi bilo najbolje da se pisanje o ovoj temi „na neko vreme” odloži.

 

Srbiju od pokretanja atomskog energetskog programa štiti „sarkofag” u vidu Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. Moratorijum na takve objekte donet je još 1989, upravo pod utiskom strašnih posledica havarije koja se 1986. dogodila u atomskoj centrali u Černobilju. Uprkos tome, na pitanje šta će rusko-srbsko „bratstvo po atomu” doneti u bližoj i daljoj budućnosti, dr Ljubiša Ignjatović, profesor Fakulteta za fizičku hemiju Beogradskog univerziteta, za Politiku list kaže:

 

– Nemam nikakvu nedoumicu: ići će se prema izgradnji nuklearne elektrane – tvrdi profesor Ignjatović, koji je i šef Katedre za radio hemiju, nuklearnu hemiju i zaštitu životne sredine.

 

Naravno, kako ističe, dužina tog puta ne meri se godinama, već decenijama. Sve i kada bi sutra bio zaboden prvi ašov na gradilištu nuklearne centrale, prvi kilovati bi potekli tek za petnaestak godina.

 

Nuklearne tehnologije imaju daleko širi spektar primene od proizvodnje struje i to je ono što se primarno očekuje od budućeg centra, koji će imati istraživački reaktor i za koji ruska strana obećava da će biti najmoderniji te vrste u Evropi. Posebno raduje najava da će u fokusu biti nuklearna medicina, kroz proizvodnju radifarmaceutika (koje sada uvozimo) i usavršavanje metoda u dijagnostici i tretmanu kancerogenih oboljenja. A koristi će imati i industrija, poljoprivreda i oblast zaštite životne sredine.

 

Profesor Ignjatović smatra da naša naučna i akademska zajednica ima potencijal da se u sve te istraživačke i proizvodne projekte uključi i da se dodatno osnaži uz ruske eksperte. Takođe, centar bi mogao da bude snažno gravitaciono polje za privlačenje naših stručnjaka rasutih po svetu.

 

– Ako se kao država odlučimo za put nuklearne energetike, centar će bez sumnje biti od pomoći da se nadoknadi izgubljeno tokom tridesetogodišnje apstinencije u toj oblasti. Smatram da je Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana donet ishitreno i da je to bila greška. Uveren sam da vlada, sadašnja ili neka naredna, ne bi imala negativne posledice ako bi uz argumentovano i naučno utemeljeno obrazloženje ukinula postojeću zabranu, odnosno krenula u izgradnju nuklearne elektrane – kaže sagovornik Politike.

 

Od stvaranja kadrovske baze i obezbeđivanja zamašnih sredstava za jedan takav poduhvat, mnogo složeniji zadatak – i politički rizičniji – biće sučeljavanje s javnim mnjenjem koje je podozrivo prema svemu što ima prefiks „nuklearno”.

 

Na to je ukazao i prvi čovek Rosatoma Aleksej Lihačov u susretu s ministrom Popovićem u aprilu ove godine, na međunarodnom sajmu „Atomekspo” u Sočiju. Bez podrške javnosti, rekao je, nije moguće govoriti o implementaciji visokotehnoloških nuklearnih projekata. Upravo zato, jednim od dva memoranduma koji su u Sočiju potpisali Popović i Lihačov, predviđeno je povećanje ukupnog nivoa informisanosti građana o nuklearnim tehnologijama i njihovoj primeni.

Komandna soba u nuklearnoj elektrani blizu Ostroveca u Belorusiji, koju je izgradila ruska državna korporacija Rosatom

 

– Sistematično i razumljivo treba objasniti zašto bi izgradnja nuklearne elektrane za Srbiju bila korisna, a po mom mišljenju i neophodna. Lignit, ugalj koji koristimo u termoelektranama, nije kvalitetan, pepelom koji nastaje njegovim sagorevanjem zagađujemo našu životnu sredinu, a preko vazduha i životnu sredinu okolnih zemalja. I vodni resursi su nam ograničeni, ne bi ih trebalo zloupotrebljavati, kao u slučaju mini-hidroelektrana, od kojih je ekološka šteta mnogo veća od energetske koristi. S druge strane, nuklearna energija, baš kao i solarna i energija vetra, najčistija je sa stanovišta emisije ugljen-dioksida i ostalih gasova koji utiču na atmosferu i klimatske promene – zaključuje profesor Ljubiša Ignjatović.

 

Ljudi od struke i nauke s kojima smo razgovarali o ovoj temi, jednodušno pozdravljaju formiranje centra kao prečice kojom ćemo sustići zahuktali tehnološki napredak razvijenog sveta. O nuklearnim elektranama kažu da je u ovom kontekstu prerano govoriti, iako ne spore da ta energetska opcija ima brojne dobre strane. Rizik od akcidenata ne smatraju bitnim „faktorom odvraćanja”, jer su bezbednosni sistemi i procesure od Černobilja naovamo dramatično unapređeni. Svi se slažu da je reč o krupnom strateškom pitanju, o kome država mora da zauzme jasan i dugoročan stav.

 

A taj stav, sa svim svojim protivrečnostima, izražen je u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. s projekcijama do 2030. godine:

 

„Trenutno ne postoji regulatorni i administrativni okvir za izgradnju i rad nuklearnih elektrana. Ne postoji ni naučni, ni stručni kadar koji bi pratio izgradnju i rad ovih postrojenja, a prekinuto je i školovanje kadrova za potrebe nuklearne energetike. Slična situacija je u administrativno-regulatornom i naučno-stručnom smislu i s tretmanom visoko radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva. Takođe, treba imati u vidu da je reč o energiji na bazi uvoznih goriva. Ipak, izgradnju nuklearnih elektrana kao mogućnost ne treba potpuno isključiti, s obzirom na ekološka ograničenja za postojeću proizvodnju i buduće potrebe. Procena je da bi 10–15 godina od trenutka ukidanja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana bio minimalan neophodni period za prevazilaženje svih pobrojanih problema i nedostataka, do početka eventualnog rada takvog postrojenja u Republici Srbiji”, navodi se u dokumentu koji je Narodna skupština usvojila 4. decembra 2015.

 

Bilo je to dve i po godine pre prvog pomena da će Rosatomova „nuklearna Crvena armija” na tlu Srbije sadejstvovati s ovdašnjom naukom i privredom. A ulazak tako tehnološki i finansijski moćne formacije može radikalno da promeni odnos odnos snaga na terenu. Pa čak i pravila igre.

 

Ruska državna korporacije za atomsku energiju – Rosatom – svetski je lider u razvoju inovacija i novih tehnologija na području primene atomske energije u energetici, medicini, poljoprivredi i industriji. U svom sastavu ima oko 400 kompanija, laboratorija, vojnoindustrijskih i nuklearnih postrojenja, a poseduje i flotu nuklearnih ledolomaca. Posluje na pet kontinenata, u više od 50 zemalja. Zapošljava 250.000 ljudi u 330 preduzeća i 37 nuklearnih postrojenja širom Rusije. Od 58 reaktora koji se trenutno podižu u svetu, u izgradnju čak njih 42 uključen je Rosatom.

 

Papirološka priprema

Rusko-srbska atomska renesansa prvi put je nagoveštena sredinom maja prošle godine. Tada je u Sočiju potpisan dokument o principima saradnje u oblasti inovacija i tehnološkog razvoja u primeni nuklearne energije u mirnodopske svrhe, kojim je predviđena ruska podrška stvaranju i razvoju nuklearne infrastrukture u Srbiji.

 

Tokom posete predsednika Vladimira Putina Beogradu, u januaru, dve vlade su potpisale sporazum o saradnji u oblasti upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe i, što je još važnije, zajedničku izjavu o strateškom partnerstvu Srbije i Rusije u izgradnji centra za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije.

 

Ovaj sporazum je osnažen tri meseca kasnije s dva memoranduma: prvim se određuje pravac saradnje u pripremi i obuci kadrova, a drugi se odnosi na pitanja transparentnosti i informisanja javnosti o upotrebi nuklearnih tehnologija.

 

Sva ova dokumentaciona priprema krunisana je 19. oktobra u vreme posete premijera Medvedeva, potpisivanjem sporazuma o izgradnji centra za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije.

Darko Pejović, Politika