Lazanski: Svaki visoki zvaničnik EU koji dođe u Srbiju govori da treba uskladiti politiku sa EU po pitanju sankcija Rusiji

17.10.2019. god.

Novi ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski po profesiji je vojni i politički novinar. Prošao je kroz mnoge vruće tačke, razgovarao kao dopisnik sa liderima različitih zemalja. U svom prvom intervjuu nakon dolaska u Moskvu za ruske medije, koji je za RIA Novosti dao Anastasija Reshetnikova, Miroslav Lazanski je rekao kako se oseća u novom svojstvu, zašto se Srbija nikada nije usprotivila i ne protivi se Rusiji. Takođe je rekao šta Beograd i Moskva imaju planove za vojno-tehničku saradnju, objasnio je zašto njegova zemlja želi da primi ruski gas i da li će uvesti sankcije protiv Ruske Federacije ako uđe u EU.

- Znatan deo svog života ste posvetili novinarstvu, razgovarali sa mnogim svetskim liderima. Kako se sada osećate kada se nalazite s druge strane stola?

- Velika mi je čast što sam ambasador Srbije u Ruskoj Federaciji. Posebna čast mi je i zbog toga što me je predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, obavestio da je Ambasada Srbije u Ruskoj Federaciji najvažnija ambasada naše zemlje. Tokom svoje novinarske karijere intervjuisao sam mnoge visokopozicionirane osobe, uključujući maršala SSSR-a Ahromjeva, Jazova, Kulikova, predsedavajućeg KGB-a generala Krjučkova, admirala mornarice Černavina i generala Červova. Bio sam sa ruskim vojnicima dva puta u Čečeniji 1996. i 1999. godine, a takođe šest puta u Avganistanu. Pored toga, intervjuisao sam ruskog predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina. Ovo se odnosi na sovjetsku i rusku stranu.

Što se tiče zapadnih zemljalja, imao sam razgovore sa dva glavna komandanta kombinovanih oružanih snaga NATO-a - generalima Bernardom Vilijamom Rodžersom i Džonom Galvinom. Takođe sa ministrima odbrane i načelnicima štabova Japana, Kine, Nemačke, Češke, Bugarske, Rumunije i Avganistana. U 2015. godini sam intervjuisao i sirijskog predsednika Bašara al Asada. 1989. godine su mi dali intervju rumunski predsednik Čeušesku i avganistanski predsednik Mohamad Nadžibulah. Moram priznati da se nakupilo puno dobrih novinarskih uspomena.

- Ruski premijer Dmitrij Medvedev planira da poseti Beograd u oktobru. Da li se planira povratna poseta iz Srbije u Rusiju? Da li se priprema razmena poseta na najvišem nivou između Ruske Federacije i Srbije?

- Da, 25. oktobra, srbski premijer Ana Brnabić dolazi u Rusiju da potpiše sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će doći u službenu posetu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu pre kraja ove godine.

- Ministar odbrane Srbije prethodno je izjavio da Beograd očekuje sedam helikoptera Mi-35 i Mi-17 prema ugovoru iz Rusije krajem ove ili početkom sledeće godine. Da li je sada poznato vreme isporuke? Koje se nove isporuke iz Rusije u okviru vojno-tehničke saradnje još očekuju?

- Imamo blisku saradnju sa Ruskom Federacijom u vezi s nabavkom velike vojne opreme. Takođe se desilo da je Ruska Federacija obezbedila određenu vojnu opremu Srbiji kao subvencije. Očekujemo da će se isporuka dva od četiri helikoptera Mi-35 dogoditi pre kraja godine. Što se tiče helikoptera Mi-17, isporuka se očekuje početkom sledeće godine. Dogovorili smo se za kupovinu četiri helikoptera Mi-35 i tri helikoptera Mi-17. Ranije smo već kupili dva Mi-17, a pre toga jedan Mi-17. Dakle, ukupno ćemo imati šest helikoptera Mi-17.

- Da li se planiraju neke druge isporuke iz Rusije u Srbiju u sklopu vojno-tehničke saradnje, osim helikoptera?

- Da. Naročito u oblasti PVO sistema. Očekuje se da će isporuka raznih vrsta PVO sistema biti u narednih nekoliko meseci.

- Takođe je objavljeno da se planira gradnja centra za popravku helikoptera ruske i sovjetske proizvodnje u Srbiji. U kojoj je fazi sada implementacija ovog projekta?

- U početku je plan bio takav da će postrojenje pod nazivom "Moma Stanojlović" u Beogradu biti postavljeno specijalno za popravku vojnih helikoptera. U svakom slučaju, već se popravljaju oni helikopteri koji su deo srpske strane - Mi-8, a delom se popravljaju i helikopteri Mi-17. Uprkos visokom kvalitetu rada ove fabrike, još uvek su potrebna dodatna ulaganja kako bi mogla da opslužuje sve vrste helikoptera. Problem je što Srbija nema veliki broj ruskih helikoptera. Ali sovjetski i ruski helikopteri nalaze se u susednim zemljama koje su članice NATO-a, poput Bugarske, Makedonije, Rumunije, Mađarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore. Pored toga, Bosna i Hercegovina i Makedonija još nisu pristupile NATO-u, ali ostali su punopravni članovi organizacije i govorimo o političkoj odluci u vezi sa popravkama. Ne znamo da li će želeti da popravljaju svoje vojne helikoptere kod nas ili će to učiniti u nekoj drugoj zemlji. Koliko znam, u Bugarskoj takođe postoji dobra fabrika za popravak helikoptera.

Postoji još jedna mogućnost - tu je tehničko postrojenje pod nazivom "Orao", koje se nalazi u gradu Bijeljina u Republici Srbskoj. Ovo postrojenje će se posebno morati baviti popravkom motora Mig-29. Odnosno, oni planiraju da razvijaju upravo ovo tržište. Oni su već u završnoj fazi potpisivanja sporazuma sa Ruskom Federacijom o izvođenju popravke motora Mig-29.

- Ranije je srbski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao da se Beograd nada da će radovi na srbskom delu gasovoda "Turski tok" biti završeni pre kraja 2019. godine. Imate li informaciju da će do ovog trenutka svi radovi na puštanju u rad biti obavljeni i da li će mreža biti puštena u pogon i zemlja biti spremna da primi gas?

- Mi gradimo, gasovodi su delimično postavljeni, počev od bugarske granice. Kod nas je sve po redu, proces je u toku. Što se tiče bugarske strane, oni su imali određenog kašnjenja u procesu izgradnje gasne infrastrukture. Izgleda da se jedna kompanija žalila na tender, ali bugarski Vrhovni sud je presudio da se gradnja Turskog potoka nastavlja. Ali tokom ovog kašnjenja bugarske strane, u svakom slučaju, mi smo aktivno sprovodili radove na našoj strani.

Kada će početi eksploatacija?

- Što se tiče gasovoda, izgradnja se završava, očekuje se da će biti gotov pre kraja godine.

- Sjedinjene Američke Države su više puta izjavile nameru da uvedu sankcije gasovodu "Severni tok 2". Da li po Vašem mišljenju američke sankcije mogu uticati protiv ovog gasovoda na druge ruske gasovode, poput "Turskog toka"?

- Prvo bi morali da uvedu sankcije Turskoj, a zatim i Bugarskoj, pošto ti gasovodi prvo prolaze kroz te teritorije, a mi govorimo o zemljama članicama NATO-a. Ako žele da zaustave gasovod "Turski tok", prvo će trebati da uvedu sankcije protiv Bugarske i Turske. Bugarski predsednik je pre oko dva meseca rekao da je neuspeh "Južnog toka" greška za Bugarsku, jer je tada Bugarska bila pod pritiskom Sjedinjenih Američkih Država. Upravo ih je ta greška koštala oko 200 ili 300 miliona evra. Kao rezultat toga, Sjedinjene Američke Države ili Evropska unija im nije nadoknadila taj iznos. Naravno, Sjedinjene Američke Države mogu još jednom pokušati izvršiti pritisak na Bugarsku. Verovatno, ne treba očekivati da će se greška Bugarske ponoviti, jer su već javno saopštavali da se neuspeh "Južnog toka" nije trebao dogoditi.

- Da li Srbija i Rusija trenutno razgovaraju o saradnji na drugim projektima u oblasti proizvodnje nafte i gasa?

- Naravno, trenutno je veliki naglasak na "Turskom toku". Očekujemo da će tokom zvanične posete premijera Medvedeva Srbiji biti potpisan i sporazum o saradnji u oblasti nuklearne nauke. Što se tiče gasa, mora se naglasiti da srbska industrija u osnovi samo radi na ruskom gasu. Naravno, tu su i gasovodi koji prolaze kroz Ukrajinu - ovo pitanje još nije definisano. Zato smo primorani da se oslonimo na gasovode koji prolaze kroz Tursku i Bugarsku, odnosno "Turski tok". To je naš glavni fokus. Za nas je ruski gas strateško pitanje. I ne samo za nas, čak i nemačka industrija radi na ruskom gasu.

- Ako budu postojale poteškoće između Rusije i Ukrajine prilikom potpisivanja sporazuma o tranzitu gasa za narednu godinu, da li Beograd planira da na neki prevaziđe ovu situaciju? Ili je Srbija trenutno u potpunosti zavisna od isporuka preko Ukrajine?

- Iz tog razloga, Srbiji je potreban "Turski tok".

- Neće biti pušten u rad početkom sledeće godine?

- Čini mi se da će Ruska Federacija ipak produžiti sporazum o tranzitu gasa sa Ukrajinom za sledeću godinu, jer to traži EU od Rusije. U svakom slučaju, Ruska Federacija neće odmah zatvoriti gasovode kroz Ukrajinu, kao što to možda izgleda. Ako uzmemo u obzir upravo američki gas i naftu iz škriljaca, to je za nas skupo. Pored toga, nemamo odgovarajuću infrastrukturu za transport gasa. Ruski gas je najbolja opcija za Srbiju. I ne samo za Srbiju.

- Ministar za inovacije Srbije Nenad Popović i zamenik generalnog direktora "Rosatoma" Nikolaj Spaski ranije su izrazili spremnost za saradnju u izgradnji nuklearnog naučnog centra u Srbiji i njegovoj mirnoj primeni. Da li Beograd već ima konkretne sporazume sa "Rosatomom" po tom pitanju?

- Kao što sam već rekao, mislim da će tokom posete Dmitrija Medvedeva biti potpisan taj sporazum.

- Kao što ste rekli, očekuje se da se krajem oktobra potpiše sporazum o bescarinskoj trgovini Srbije sa EAEU-om. Ali svi ovi sporazumi biće važeći do ulaska Srbije u EU, što bi se moglo dogoditi u narednim godinama. Kako će Sporazum o zoni slobodne trgovine sa EAEU uticati na planove za pridruživanje EU?

- Što se tiče sporazuma, koji će naš premijer potpisati 25. oktobra, a koji se tiče bescarinske trgovine s EAEU-om, ovo je za nas, naravno, veoma važno tržište, obuhvata 170 miliona ljudi, i shodno tome, ulazak na ovo tržište je za nas veoma važno. Što se tiče Evropske unije, još uvek nismo članica EU, mi smo na putu pridruživanja EU, a zasad nema zvanične zabrane ili nagoveštaja da ni u budućnosti nećemo moći da sarađujemo s EAEU-om.

Naravno, dobili smo neke preporuke od određenih zvaničnika iz Brisela, ali što se tiče visokih zvaničnika EU, niko nam ništa nije rekao i nije nam zabranio da potpišemo ovaj sporazum. Govorim o visokopozicioniranim ličnostima i liderima EU. Neki zvaničnici druge i treće kategorije poslali su preporuke, ali zvanično lideri EU nisu nam rekli o tome i nisu zabranili takvu saradnju. Naravno, mnoge zemlje članice EU i dalje ekonomski sarađuju sa Ruskom Federacijom, uprkos sankcijama. Nemci, na primer, a Sjedinjene Američke Države kupuju raketne motore ruske proizvodnje. Bez ruskih sirovina, bez specijalnih metala koji su deo ovih sirovina, "Boing" uopšte ne bi bio u stanju da proizvede avione. Zanimljiva je činjenica da su Amerikanci uveli ekonomske sankcije protiv Rusije, ali se obim trgovine sa Rusijom samo povećavao. Zato se pitamo o čemu se tu radi.

Ulazak u EU je naš plan. Mi zaista težimo da naša država radi po principima i kriterijumima specifičnim za Evropsku uniju, na primer, u oblasti zdravstva, obrazovanja, ljudskih prava, pravde i tako dalje, ali niko ne zna sa sigurnošću šta će se desiti sa Evropskom unijom za nekoliko godina. Ne znamo kada ćemo tamo ući, pa ovo pitanje, naravno, ostaje neizvesno. Niko nam nije rekao tačan datum našeg ulaska u Evropsku uniju. Kao što vidite, EU prolazi kroz burni period.

- Ako se Srbija ipak pridruži EU, plaši li se Beograd gubitkom trgovinskih mogućnosti koje nudi bescarinska trgovina sa EAEU?

- Ne možete govoriti toliko koraka unapred. Oni ne govore uzalud, mere sedam puta, jednom preseku. Mnogo je nepoznanica o ulasku Srbije u EU. Postoji nekoliko krugova kroz koje morate proći da biste postali punopravni član. Otpor Francuske i drugih zemalja proširenju EU takođe se mora uzeti u obzir. Moramo razmišljati postepeno, korak po korak, tako da je sada vrlo teško razgovarati o tome. Francusku ideju o Evropi nejednake brzine već smo videli. Ako Evropu smatramo grupom od 10-20 brodova, kolika će biti biti brzina tih brodova, pod uslovom da se kreću zajedno? Brzina najsporijeg broda u grupi postaće brzina cele grupe. To znači da se brzinom Nemačke i Francuske zemlje kao što su Bugarska, Hrvatska, Rumunija, Grčka i, možda, jednog dana Srbija ne mogu nositi. To je Evropa nejednake brzine. Ovo nije solidarnost, a EU mora funkcionirati na principima solidarnosti.

U Evropskoj uniji već postoje određeni disidenti u političkom smislu. Već postoji grupa zemalja koja uključuje Poljsku, Mađarsku, Češku, Slovačku, a koje se mogu nazvati EU disidentima, jer imaju različit pogled na pitanja poput Evro-raketnog sporazuma, politike migracija i sankcija Rusiji. Naravno, na rečima se svi slažu sa uvođenjem sankcija Rusiji. Ali Česi, Slovaci, Mađari, Austrijanci nisu baš zadovoljni ovom odlukom. Dakle, vidimo da postoji razlika u pogledima unutar same EU. Na pitanje o EU politikama, ja uvek postavljam pitanje - šta je zajednička politika EU? Da li postoji? Uprkos mojim velikim naporima da to rešim, i dalje ne vidim tako zajedničku politiku.

- EU nekoliko godina drži sankcije protiv Ruske Federacije. U isto vreme, Beograd stalno naglašava da Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji. Da li to znači da će Srbija u slučaju pristupanja EU blokirati panevropske sankcije protiv Ruske Federacije ili će im se ipak pridružiti?

- Prvo, Srbija nije uvela sankcije protiv Ruske Federacije. Naš predsednik je više puta izjavio da Srbija nikada neće uvesti sankcije protiv Ruske Federacije. Očekujem da će tokom narednih nekoliko godina, kada budemo pred ulaskom u EU, EU već shvatiti svoju grešku u uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji i da će one biti ukinute. Zaista se nadam da će se napetosti između Brisela i Moskve smanjiti. Ako razmislite o tome, izricanje sankcije ne predstavlja nikakvu politiku, to nije politika. To je nedostatak politike.

- Ali ako EU zahteva uvođenje sankcija Rusiji, šta će Srbija uraditi u tom slučaju?

- Već postoji takav pritisak, Brisel već vrši pritisak na Srbiju. Svakog dana smo pod velikim pritiskom. Suočeni smo sa tim svakodnevno, skoro svaki visoki zvaničnik EU koji stiže u Srbiju u zvaničnu posetu obaveštava nas da našu politiku treba uskladiti sa politikom EU upravo po pitanju sankcija Rusiji. Kao što vidite, nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji.

Izvor
Foto: © RIA Novosti / Sergeй Mamontov/ vostok.rs