Rusija prelazi na zimsko vreme

U noći između 30. i 31. oktobra jedan sat unazad će biti okrenute kazaljke satova po čitavoj Rusiji. Zemlja će preći na zimsko vreme, po kojem će živeti do kraja marta. I mada se to dešava u Rusiji više decenija, do danas se vode sporovi da li je to dobro ili loše.
 

Trenutno režim prebacivanja kazaljki na letnje i zimsko vreme primenjuje se u 110 zemalja. Prva je u cilju uštede energetskih resursa na sezonsko vreme 1908. prešla Velika Britanija. Rusija je preuzela primer Britanaca 1917. godine i takođe je počela da prelazi na letnje vreme. Takva šema je delovala do 1930. godine, kada se kazaljke satova nastupanjem zime nisu vratile nazad. Novo vreme je počelo da se naziva „dekretno“, pošto su ga uveli dekretom Sovjetskog narodnog komiteta. 1981. godine SSSR se vratio praksi redovnog prebacivanja kazaljki.
 

Glavni argumenti koje navode pristalice zimskog i letnjeg vremena svode se na to da se pri tome štedi velika količina električne energije. Teško da je tako, kaže zamenik direktora Instituta za geografiju RAN Arkadij Tiškov.
 

Po poslednji podacima, koje smo dobili od Ministarstva energetike, sama ušteda strueje na račun promene vremena iznosi svega 0,1-0,3%. Tačnije praktično za čitavu našu zemlju to ne igra posebnu ulogu. Zato kao stručnjak i građanin zemlje nisam pristalica ovih prelazaka i smatram da bi bilo ispravno sačuvati, recimo, letnje vreme i baviti se optimalizacijom sistema časovnih zona u zemlji.
 

Ideju umanjenja časnovnih pojaseva i mogućnosti odustanka od sezonskog vremena iskazao je i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev. A poslanici Državne dume su čak izneli nacrt zakona o odustajanju od letnjeg vremena. Po mišljenju mnogih naučnika, igre sa bioritmom čoveka negativno utiču na zdravlje i to precrtava sve ekonomske proračune. Između ostalog, nikakvih strašnih podataka o uvećanju broja srčani udara, broja obraćanja poliklinikama, pokušajima samoubistava kako o tome govore mediji, nema, tvrdi glavni naučni saradnik Instituta za medicinsko-biološke probleme RAN Svetlana Stepanova.
 

Leti sviće ranije nego zimi. Ali, ako prelazimo na letnje vreme, ustajemo ranije. A zimi sviće kasnije. Mi po zimskom vremenu i ustajemo kasnije. Tačnije prelasci sa letnjeg na zimsko vreme omogućavaju nam da se približimo prirodnim situacijama koje nastupaju u prirodi. Tačnije mi živimo bliže prirodi, prelazeći sa letnjeg na zimsko vreme i obratno, nego kada ne prelazimo.
 

Konačno rešenje ovako vitalnog problema treba da bude na samim građanima, smatra docnet Geografskog fakulteta Moskovskog univerziteta Andrej Panin.
 

Kada je Kurčatov postao direktor instituta za nuklearnu fiziku u Moskvi, on je naredio da se ne asfaltiraju staze. Tačnije ljudi su godinu ili dve išli tako. Zatim su oni utabali staze, i on je naredio da se one asfaltiraju. Meni se čini da ovaj model ponašanja treba da bude kod naše vlasti prilikom utvrđivanja časovnih zona i uopšte sistema vremena. Ljudi treba sami da reše. Od strane vlasti treba da bude razrađen mehanizam kako bi stanovništvo bilo informisano o mnogobrojnim i složenim aspektima sistema vremena. Zato što ekonomski aspekat nije na prvom mestu. Prvo je zdravlje.
 

Između ostalog, praksa sezonskog vremena ne postoji suvda. Prelazak na letnje vreme ukinut je u nizu država, među kojima su Japan, Kina, Singapur i niz bivših sovjetskih republika. Na promenu vremena ne prelazi ni MKS i Centar za upravljanje letovima. Na kosmičkoj stanici vreme se računa po Griniču, a u Centru za upravljanje letovima stalno deluje dekrtno vreme. Ono se podudara sa zimskim, zaostajući za letnjim za sat.