Državni nosioci odlikovanja

Muzeji Moskovskog Kremlja otvaraju izložbu zaslepljujuće lepote i duboko sadržajnu s tačke gledišta istorije međunarodnih odnosa Rusije. Ona nosi naziv „Državni kavaljeri. Inostrano ordenje ruskih careva“ (27. oktobar – 9. mart 2011. godine).

Izložba je jedinstvena po mnogim parametrima, tvrdi generalni direktor Muzeja Moskovskog Kremlja Jelena Gagarina, osim toga, nalazi se u okviru interesovanja savremenog društva.
 

Inostrano ordenje i uopšte ordenje, danas predstavlja predmet kolekcionarstva mnogih ljudi, predmet njihovog interesovanja, - kaže Jelena Gagarina. – Međutim, informacije o ovom ordenju su često nepouzdane, jednostavno, ima ih malo. U suštini, nikad nismo organizovali ovakvu izložbu. Mnogo ovog ordenja je restaurirano specijalno povodom ovog događaja, nikad se nisu izlagali. Ne pokazujemo samo ordenje, već i ustave o ordenju i dokumenta, i odela kavaljera ovog ordenja. Tako da će izložba biti vrlo zanimljiva i upečatljiva.
 

Najpoznatiji eksponati su, naravno, Malteški krst i kruna ruskog cara Pavla I, koji je bio na čelu Malteškog ordena posle Francuske revolucije. U Rusiji postoji klasičan portret Pavla I, rad umetnika Borovikovskog: na njemu je car naslikan urpavo s krunom Velikog magistra i belim krstom. Malteške regalije poznate su još i po tome, što je upravo od njih započela kolekcija inostranog ordenja Moskovskog Kremlja. Pavle I je 1798. godine doneo odluku da se u Oružejnoj palati u Kremlju čuva medaljon s moštima Velikog magisra Svetog Jovana Jerusalimskog (Malteškog), zatim i ostale regalije ordena, uključujući krunu, pečat i bodež.
 

Međutim, Pavle nije bio prvi ruski monarh, koji je udostojen inostranih nagrada. Prvi imperator-nosilac ordena bio je veliki reformator, koji je probio „prozor ka Evropi“, Petar I. Na izložbi je predstavljen jedan od najoriginalnijih evropskih ordena, kojima je on nagrađen – danski orden Slona. To je zaista figura slona s Saracenom, koji sedi na njemu. Osim toga, ova nagrada je u prilogu imala povelju, ustav s pečatima i zadivljujući poklon – posudu-frižider za vino. Orden Slona, isto kao i poljski orden Belog Orla, uručeni su caru Petru I  1712. godine zbog pobede Rusije nad Švedskom u Severnom ratu. Danska i Poljska su zajedno sa Saksonijom, bile saveznice Rusije u ovom ratu.
 

Vek kasnije, drugi proboj u skupljanju inostranih regalija izvršio je car Aleksandar I: za pobedu nad Napoleonom dobio je mnogo ekskluzivnih nagrada – španski orden Zlatnog runa, britanski orden Podveza. A još pre rata 1812. godine Aleksandar I je postao dobitnik francuskog ordena Počasne legije. Napoleon Bonaparta mu je lično 1807. godine dao ovaj orden posle zaključivanja Tilzitskog ugovora o miru. Napoleon je tada tražio saveznike i očigledno, želeo je da nadahne potencijalnog partnera najvišom nagradom svoje zemlje. Uzvratni „politički poklon“ Aleksandar I je učinio nagradivši Napoleona ordenom Andreja Prvozvanog – najvrednijim ordenom Ruske imperije. Uzgred rečeno, upravo ovaj orden se sad takođe nalazi na izložbi u Kremlju. Započevši rat protiv Rusije Napoleon je automatski prestao da bude njegov nosilac.
 

Inostrano ordenje uopšte nije bilo lična sovjina ruskih monarha. To je bio udeo države i znak poštovanjaprema Rusiji i zato je posle smrti carskog nosioca ordena on dospevao u Tužnu komisiju, koja je bila osnovana povodom sahrane, postajali su „učesnici“ ožalošćene ceremonije, a zatim su se čuvali u specijalnom Kapitulu Ruskog Imperatorskog i Carskog ordenja. Ili su se slali u zemlju iz koje su stigli – svaki najviši orden je u vezi s ovim imao svoja posebna pravila. Koordinator izložbe u Kremlju, istoričar Ljudmila Gavrilova tvrdi da je monarh svake zemlje sanjao o tome da dobije najvišu nagradu druge države.
 

Kad su ruski carevi, počevši od Petra I postajali nosioci viteških ordena, istovremeno su postajali braća-rođaci inostranih monarha. To je pokazivanje prijateljskog raspoloženja prema zemlji i prema monarhu, - objašnjava Ljudmila Gavrilova.
 

Posebna vitrina izložbe posvećena je ordenju ruskih carica. Kao i kraljice evropskih zemalja, one nisu mogle biti nagrađena mnogim znamenitim ordenjem Evrope: njihovi nosioci su po definiciji mogli biti samo muškarci. A žene su uglavnom nagrađivane za dobročinstvo. Iz toga proističe i simbolika „ženskih“ nagrada – milostinju daje sveta Izabela, strada sveta Katarina... Jedini izuzetak od postojećih pravila bilo je to što je 1763. godine ruska carica Katarina II nagrađena švedskim „muškim“ ordenom Serafima.