BORODINSKA BITKA

Linija fronta bila je duga svega desetak kilometara. Ruskom vojskom komandovao je general Mihail Kutuzov a francuskom Napoleon Bonaparta. Tu je Kutuzov imao 72.000 bajoneta, 17.000 konjanika, 7.000 kozaka, 10.000 opričnine (dobrovoljci - narodna vojska), uz sve to 640 topova koje opslužuje 14.000 ljudi. Sveukupno 120.000 ljudi. S druge strane je Napoleon sa 86.000 bajoneta, 28.000 konjanika, 587 topova koje opslužuje 16.000 tobdžija. Sve zajedno 130.000 ljudi. Dakle, francuska vojska je bila nešto brojnija od ruske.

Dan uoči bitke kroz redove ruske vojske kretala se litija sa ikonom Smolenske Bogorodice. Litija se kretala sa vojnicima koji su nosili puške okrenute ka zemlji.

Napoleon je ceo taj dan pred bitku presedeo na konju. Veče pred bitku Napoleon saznaje da je njegova vojska u Španiji doživela još jedan neuspeh. To veče naredio je vojsci da rano legne i da se ispava pred sutrašnju bitku. Cele noći sipila je hladna, sitna kiša. Napoleon nije spavao, svaki sat izlazio je iz šatora i posmatrao ruski logor plašeći se da će se Rusi opet (kao do tada bezbroj puta) povući. Bio je jako nervozan, svoje ađutante je pitao za mišljenje, oni su mu odgovorili da će sutradan Francuzi pobediti, ali da će pobeda biti krvava. Već tada je odlučio da u bitku ne uvodi ni gardu, a ni deo konjice, sveukupno 50.000 ljudi. Govorio je: "Ja imam 80 hiljada, izgubiću 20, a sa 60 hiljada ući ću u Moskvu. Tamo će nam se priključiti zaostali, zatim dopunski bataljoni i bićemo jači nego pre bitke".

Tu noć Napoleon uopšte nije spavao, a oko 5 ujutro stigli su ađutanti maršala Neja tražeći za dozvolu da se napadne jer ruska vojska već stoji u bojnom redu. "Najzad, držimo ih! Napred! Otvorimo vrata Moskve!", uzviknuo je Napoleon, izašao iz šatora, ugledao izlazeće sunce i povikao: "Evo sunca Austerlica!".

Ruskom vojskom generalno komanduje Kutuzov, desnim krilom i centrom general Barklaj de Toli, neposredno desnim krilom general Miloradović (ukupno 25.800 ljudi). Centrom neposredno komanduje general Doktorov (13.600 ljudi). Rezerve i centra i desnog krila drži Kutuzov (36.300 ljudi). Dakle, sveukupno na desnom krilu i centru je 75.700 ljudi. Levo krilo drži general Bagration sa 27.300 ljudi. Ruska artiljerija bila je dosta jača od francuske, tukla je zrnima koja su dvostruko teža od onih francuskih.

Kod Napoleona je situacija ova. Maršal Davu komanduje najvećim korpusom (prvi), trećim komanduje maršal Nej, četvrtim vicekralj Italije Ežen Boarne, petim knez Ponjatovski, osmim general Žino. Celokupnom konjicom komanduje maršal (tada Napuljski kralj) Žoašen Mira. Vrhovni zapovednik garde (40.000 ljudi) je sam Napoleon.

Bitka, koja je trajala ceo dan i u kojoj su i jedna i druga strana pokazale veliku upornost, počela je napadom Delzonove divizije na rusko desno krilo, na selo Borodino. Napad je počeo rano ujutru oko 5 časova pod zaštitom magle. Borodino je držala Carska garda - egeri. Njihov zadatak je bio da selo drže što duže. U 6.30 časova Napoleon naređuje da se otvori topovska vatra na Borodino. Egeri su potisnuti oko 10 časova. Komandant ruskog desnog krila i centra Barklaj de Toli je naredio da se zapali most na reci Kaloči. I egeri i Francuzi su imali velike gubitke.

Rano ujutru počeo je napad i na levo krilo ruske vojske kod Semjonovske jaruge gde je bio knez Bagration. Semjonovska jaruga je bila ispresecana na brzinu napravljenim rovovima iz kojih se branila Bagrationova pešadija. Tu će biti najžešća borba, a u jurišima izginulo je puno visokih francuskih oficira, dok je maršal Davu ranjen.

Francuzi su napadali od 5 ujutru do blizu podne. Rusi su pružali žestok otpor. U 7 časova Napoleon je na njih okrenuo 150 topova, nakon toga napadaju Mira, Nej i Davu. Dve ruske divizije su odmah smrvljene (Voroncova i Neverskog). Još uvek Francuzi nisu uspeli da zauzmu ove položaje, Mira je hitno tražio pojačanje od Napoleona ali ga nije dobio. Ipak, Francuzi uspevaju da zadobiju ove rovove, ali ih gube, pa opet dobijaju, opet gube, i tako naizmenično. Sve je tu bilo prekriveno leševima ljudi i konja. Bagration je čvrsto odlučio da ove rovove nikako ne preda, bilo je jasno da će ili i on sam poginuti ili rovovi neće biti zauzeti. Napoleon je rešio da prvo probije linije na levom ruskom krilu i da onda krene u napad na centar ruske vojske. Zato je oko 11 časova naredio da se iz 400 topova, više od dve trećine celokupne artiljerije, otvori vatra na Semjonovske rovove. Napoleon se spremao za odlučujući napad. Onda dolazi do iznenađenja.

Bagration je jasno osetio da Francuzi spremaju odlučujući napad, stoga on kreće u protivnapad. Rusi su odbijeni i Francuzi su krenuli u napad (maršal Davu). Francuski grenadiri su jurili na rovove, nisu pucali da ne bi gubili vreme, a dok su ih ruski meci kosili, Bagration je krenuo opet na Francuze. U tome momentu dobio je kartečom u butnu kost, nije mogao da izdrži pa se srušio sa konja. To je bio ključni momenat bitke na ovom delu fronta.

Bagration je bio teško ranjen. Sva uniforma i sve rublje na njemu bili su krvavi, sa jedne noge skinuta mu je čizma, glava je bila uprskana krvlju i iznad kolena videla se velika rana. Od zadobijenih rana knez Bagration je umro nekoliko dana nakon bitke. Odmah nakon njegovog ranjavanja pali su i ruski rovovi. Inače, taj deo ratišta bio je veoma mali komad zemlje, a na njega su sipali vatru 400 francuskih i 300 ruskih topova.

Nakon povlačenja ruskog levog krila, Napoleon se odmah okrenuo ka topovskoj bateriji koju vodi general Rajevski. Ta se baterija nalazila na jednoj koti udaljenoj jedan kilometar od Borodina, koja je dominirala okolinom. To je bio centar ruskog fronta. Napoleonov cilj je bio da zauzme bateriju Rajevskog i natera rusku vojsku na panično povlačenje. Bateriju napada vicekralj Italije Ežen. Francuzi je dva puta zauzimaju, a Rusi je dva puta vraćaju. Francuzi su imali jako dobru poziciju sa levog (zauzetog) ruskog krila sa kojeg su mogli precizno da gađaju rusku bateriju. Od eksplozivnih zrna ginulo je odjednom i po 10 ruskih vojnika.

Generali Platov sa kozacima i Uvarov sa 1. konjičkim korpusom izveli su jednu diverziju, prešli su reku Kaloču i napali francusku pozadinu sa severne strane. Ovaj iznenadni napad nije uspeo ali je primorao Napoleona da obustavi dalji pritisak na ruski centar, što je Rusima omogućilo da se srede.

Toga dana bilo je mnogo junaštva na obe strane. Ruska vojska nikada kao toga dana nije izgubila toliko visokih oficira. Svi su toga dana bili hrabri, a najviše Miloradović. Tako je general Barklaj de Toli odjahao tamo gde je francuska vatra bila najjača i tu mirno stajao. Miloradović ga je spazio i uzviknuo: "On hoće da me zadivi". Uzjahao je svoga konja i odjahao još dalje nego Barklaj de Toli, na tome mestu ukrštala se topovska vatra francuskih topova sa dve strane. Miloradović je izabrao upravo to mesto, mirno sjahao, seo i zatražio da tu doručkuje. Nakon krvavih borbi, tri četvrtine branilaca baterije Rajevskog je izginulo a preostala četvrtina se povukla.

Napoleon je već duže vreme toga dana bio u dometu artiljerijskih zrna i oni su ga i gađali. No, on je mirno ona zrna koja bi se dokotrljala do nogu odgurkivao. Niko nije smeo da mu se obrati, toliko je bilo mrko njegovo lice. Bio je zabrinut, očigledno da je sve išlo jako teško.

To su bili momenti krize kod Rusa. Kutuzov je saznao da je Bagration teško ranjen. Ranjeni su i generali Gorčakov i Nikolaj Tučkov (ovaj drugi će od posledica ranjavanja umreti dva meseca posle bitke), izginuli su generali Aleksandar Tučkov (Nikolajev brat), Bukshevden, Kutajsov, a uz sve to levo krilo ruske vojske je slomljeno. Na svim ostalim delovima ratišta bitka se pretvarala u klanicu.

Poslednji ratni čin toga dana bilo je zauzimanje baterije Rajevskog. Dok je noć padala topovi su i dalje pucali. Napoleon je pitao: "Šta rade Rusi?" Odgovor je bio: "Stoje na mestu, Vaše Veličanstvo." Rusi su održali liniju fronta do kraja dana.

To veče Napoleon je razgledao bojno polje, on tada još nije znao da su Rusi imali 44 hiljade poginulih, a Francuzi 28 hiljada. Francuzi su izgubili i 23 svoja generala. Napoleonov konj, dok je hodao bojnim poljem, nije mogao da nađe zemlju na koju će stati, toliko je bilo gusto leševa da je gazio po njima.

Francuzi su zarobili tek nešto manje od 700 Rusa. Nezadovoljstvo kod Francuza je bilo veliko, oni su bili svesni da su toga dana propustili nešto veliko. Napoleon je bio nezadovoljan svojim maršalima i generalima, ali ni oni nisu imali reči hvale za njega. Mira je govorio da on nije mogao prepoznati Napoleona, a Nej da je Napoleon zaboravio svoj zanat.

Kutuzov je konsolidovao svoje trupe za protunapad, ali saznavši da Napoleonu pristiže pojačanje, odustao je od planiranog protunapada i narednog dana povukao je svoje trupe ka Moskvi. Povlačenje ruske vojske izvedeno je u savršenom redu.

Napoleon je odneo prevagu na bojnome polju, ali je pravi gubitnik ipak bio on. I pored ogromnih gubitaka nije postigao svoj cilj - uništenje ruske armije. Moralna snaga njegove vojske je potrošena upravo na Borodinu. Rusi ga nisu savladali materijalno (vojnički), ali moralno jesu. Francuzi su bili jači, ali su bili nemoćni da tu svoju snagu iskoriste. Borodino nije bilo pobeda kakvu je Napoleon želeo i ona Francuzima nije značila skoro ništa, naprotiv, jako ih je oslabila. Nasuprot, Kutuzov je unatoč velikim gubicima uspeo da sačuva borbenost ruskih snaga i znatno oslabi udarnu moć Napoleona. Ruse je ovaj poraz (uslovno rečeno) upravo ojačao i ubedio da se Napoleon može savladati. "Najstrašnija od svih mojih bitaka je bitka koju sam dao pod Moskvom. Francuzi su se u njoj pokazali dostojni da izvojuju pobedu, a Rusi su se pokazali dostojni da budu nepobedivi" pričao je o toj bici Napoleon u zatočeništvu na ostrvu Sveta Jelena.