BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 18.06.

19.06.2019. god.

  


Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  

 
Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje


Karta situacije na frontu za 18.06. (karta ukrajinskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - 
 Klinuti ovde ili na mapu ispod





 

  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 


Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 18
.06.



Ukrajinske snage 18 puta napale teritoriju DNR, dva puta LNR Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR ukrajinske snage su za protekla 24 sata 18 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom ukrajinskih snaga našlo se 12 naseljenih mesta Republike. Tokom napada oštećena su 4 stambena objekta.



Narodna milicija LNR saopštila je da su ukrajinske snage tokom prethodnog dana dva puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Frunze i Smeloe.

Pregled napada na LNR



Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 18.06
.
 

RT: Pentagon najavio vojnu pomoć Ukrajini u vrednosti od 250 miliona dolara  SAD će Ukrajini pružiti vojnu opremu i oružje, kao i obuku i podršku u iznosu od 250 miliona dolara, saopštio je Pentagon, dodavši da će ukrajinska mornarica biti jedan od korisnika.

Ukrajinska vojska će dobiti snajperske puške, bacače granata, radarske sisteme, opremu za noćno osmatranje i uređaje za komunikaciju, navodi se u saopštenju Pentagona. Izgleda da popis ne odstupa od onoga što je Kijev primio kao vojnu pomoć iz Vašingtona u prethodnim godinama.

U saopštenju se navodi da će sa ovim paketom vojne pomoći SAD-a Ukrajini ukupna vrednost od 2014. godine dostići 1,5 milijardi dolara, a kada je u Kijevu uz podršku SAD-a izvršen državni udar, te zbačena ukrajinska vlada. Kijev je optužio Rusiju za početak sukoba i zatražio vojnu pomoć od zapadnih zemalja.

Vojna pomoć Vašingtona se znatno povećala za vreme Donalda Trampa, koji je pristao da Ukrajincima pruži naprednija smrtonosna oružja kao što su protiv-oklopne rakete, što njegov prethodnik u Beloj kući nije prihvatio.

Saopštenje je usledilo u periodu tranzicije i preuzimanja dužnosti novog predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koji je vodio predizbornu kampanju obećanjima da će iskoreniti korupciju i doneti mir u zemlji. Međutim, njegova retorika postala je ratobornija nakon njegove inauguracije.


Donjeck: Kijev ignoriše sve mirovne inicijative, preferira jezik artiljerije Ukrajinske vlasti ignorišu sve mirovne inicijative i ne žele mirno da reše sukob u Donbasu, izjavio je za RIA Novosti Denis Pušilin, predsednik Donjecke Narodne Republike.

Ranije je predsednik Ukrajine, Vladimir Zelenski, izjavio nakon sastanka s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, da Kijev nije spreman za direktan dijalog s Donjeckom i Luganskom, te da samo pristaje na pregovore u "minskom formatu" i na prekid vatre.

"Osećamo činjenicu da Ukrajina nije spremna za dijalog. Granate velikih kalibara koje nam šalju ukrajinske oružane snage, jasno ukazuju da Zelenski nije u stanju da na bilo koji način utiče na radikale. Pregovori u okviru "minskog formata" su ono na šta pozivamo četiri godine, ali Ukrajina ignoriše sve mirovne inicijative. U međuvremenu, vidimo da, kao i ranije, Kijev ne želi da govori jezikom mira i da preferira jezik artiljerije.", izjavio je Pušilin.

Zelesnki: Politika sankcija prema Rusiji treba da se nastavi dok se ne uspostavi teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je u intervjuu za "Bild" da Kijev vidi pretnje u energetskom sektoru u vezi sa izgradnjom "Severnog toka 2".

Zelenski je u zvaničnoj poseti Nemačkoj, a portparol nemačke vlade Štefan zajbert je izjavio da će Zelenski i Angela Merkel na sastanku u Berlinu razgovarati o "Severnom toku 2".

Odgovarajući na pitanje o očekivanjima sastanka, Zelenski je Merkelovu nazvao "snažnom ličnošću" sa ogromnim iskustvom i napomenuo da se Ukrajinci nadaju da će Merkelova pomoći Ukrajini "da se suoči sa izazovima" sa kojima se zemlja suočava.

"Uvereni smo da politika sankcija treba da se nastavi dok se ne uspostavi teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine. Takođe će nam trebati pomoć u sprovođenju dubokih strukturnih reformi koje počinjemo. Takođe vidimo pretnje u energetskom sektoru zbog `Severnog toka 2`, što će izazvati štetu po energetsku bezbednost Ukrajine i Evrope”, - rekao je Zelenski.

Kijev je i ranije nazivao gasovod pretnjom. Tako je predsednik Vrhovne rade Ukrajine, Andrej Parubj, projekat nazvao "militarističkom pretnjom", a ukrajinski parlament je pozvao parlamente i vlade drugih država da preduzmu mere za potpunu zabranu izgradnje gasovoda.

Istovremeno, nemačka vlada, navodi da je "Severni tok 2" ekonomski projekat.

Nariškin objasnio kako Zapad izvodi „obojene revolucije“ protiv mnogih zemalja - kao virus u telu Mehanizam hibridnih ratova, koji je Zapad vodio i vodi protiv različitih zemalja, može se uporediti sa uticajem na telo smrtonosnog virusa koji već godinama čeka svoje vreme, kaže Sergej Nareškin, direktor Spoljne obaveštajne službe. Najjasnije, po njegovom mišljenju, to se manifestovalo u situaciji u Venecueli.

O načinu na koji se "obojene revolucije" izvode potajno predvođene od strane Zapada, Nariškin je govorio na međunarodnom sastanku visokih predstavnika odgovornih za bezbednosna pitanja, koji se održava u Ufi pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti Rusije.

Prema njegovim rečima, prvo, u jednoj ili drugoj zemlji, formiraju se nezavisne od države različite mrežne strukture po horizontalnom principu: javnom, kreativnom, naučnom, verskom, terorističkom i slično. Oni prikupljaju informacije o trenutnim i tinjajućim sukobima, međuklanovskim protivrečnostima, akutnim socio-ekonomskim i drugim sličnim problemima. Paralelno s tim, takve mreže se koriste da utiču na situaciju u zemlji i, ako je potrebno, pokreću destruktivne procese, smatra Nariškin, prenose RIA Novosti.

"Sve može poslužiti kao okidač - širenje demonstracija, kao što je to bilo u Libiji ili Siriji, smrt obične osobe iz mase, kao u Grčkoj ili Tunisu, prevare na izborima, kao što se dogodilo u Gruziji ili Ukrajini", dodao je on.

Zatim, nastavio je Nariškin, u pravo vreme kada su ovi protesti sinhronizovani, stari politički sistem se ruši pod teretom brojnih izazova, a na vlast dolazi nova snaga.

"Novi obrazac ponašanja se uvodi u javnu svest putem kontrolisanih kanala, a sve to je praćeno masovnom propagandnom kampanjom u svetskim medijima, osmišljenom da ubedi stanovništvo da ovaj razvoj nema alternativu i da opravdava spoljnu intervenciju, ako je potrebno", rekao je on.

U Venecueli se implementacija ovog scenarija manifestovala najjasnije, rekao je Nariškin.

Po njegovom mišljenju, radi se o stvaranju univerzalnog algoritma za vođenje tajnih akcija uticaja na globalnom nivou, a taj subverzivni rad se odvija u konstantnom režimu, ne samo protiv neprijatelja, već i protiv prijatelja.

"Bilo bi korisno ga uporediti sa aktivnošću virusa - decenijama se može uništavati ljudsko telo bez da se manifestuje, a kada se pronađe, često je prekasno za borbu", zaključio je Nariškin.

Nariškin: Jednostrane sankcije i trgovinski ratovi postali omiljeni metod SAD-a Praksa vanteritorijalne primene američkih zakona i sankcija protiv različitih zemalja od strane Vašingtona je krajnje destruktivna, jer utiče na celokupnu globalnu ekonomiju, rekao je Sergej Nareškin, direktor Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije.

Jednostrane sankcije i metode trgovinskih ratova poslednjih godina postale su omiljeni metod američke politike, rekao je Nariškin, govoreći na međunarodnom sastanku visokih službenika bezbednosti u Ufi u utorak pod pokroviteljstvom Saveta bezbednosti Rusije.
Ono što je posebno alarmantno, restriktivni režimi se uvode „apsolutno proizvoljno, spontano i impulsivno“, rekao je Nariškin.

"Njihovi inicijatori ne uzimaju u obzir ne samo dugoročne posledice, nego ni mišljenja najbližih ekonomskih partnera", rekao Nariškin.

"Praksa vanteritorijalne primene američkih zakona je krajnje destruktivna, kada Vašington jednostavno zabranjuje drugim zemljama da sarađuje sa igračima koji su im nezgodni i zapravo stvaraju konkretne prednosti u trgovini", dodao je Nareškin.

Sankcije SAD "pogađaju ne samo one protiv kojih su nametnute, već i mnoge druge privredne subjekte koji su prisiljeni da restrukturiraju svoje aktivnosti i povećaju dodatne troškove", rekao je on.


„Globalni lanci proizvodnje i snabdevanja sirovinama, dobrima i uslugama se krše, što negativno utiče na celokupnu globalnu ekonomiju“, zaključio je Nariškin.

Kijev: Evropske zemlje bi mogle da se suoče sa nestašicom gasa Evropske zemlje bi mogle da se suoče sa nestašicom gasa u slučaju da se Moskva i Kijev ne dogovore o produžetku ugovora o tranzitu tog energenta koji ističe krajem ove godine, izjavila je zamenica ministra inostranih poslova te zemlje Jelena Zerkalj.

Prema njenom mišljenju, rizik je izuzetno visok, budući da do kraja godine nije ostalo toliko vremena.

„Što Rusija bude duže odlagala pregovore o tranzitu gasa, kriza je sve izvesnija“, navela je Zeraljova.

Zerkaljeva je takođe ocenila i da je Kijev pripremio osnov za nove i uspešnije pregovore, uzevši u obzir sve lekcije koje je do sada naučio po tom pitanju. Međutim, ona nije precizirala na šta je konkretno mislila.

Prethodno je ruski ministar energetike Aleksandar Novak izjavio da je Rusija spremna da sa Ukrajinom potpiše novi ugovor o tranzitu gasa, ali pod trenutnim uslovima.

Istovremeno, iz Ukrajine tvrde da nisu dobili nikakav predlog iz Rusije, ali da je Kijev spreman da razmotri ponudu ukoliko onda pristigne.  

 Zelenski nema nameru da razgovara sa Donjeckom i Luganskom o sukobu Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je kako je neophodno da se u Donbasu uvede apsolutni prekid vatre, te da je to jedan od osnovnih preduslova da se pregovori u Normandijskom formatu obnove.

Pored prekida vatre, Zelenski je naveo i oslobođenje ukrajinskih vojnika i mornara kao jedan od osnovnih uslova za nastavak pregovora, tokom zajedničke konferencije za novinare sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom.

„To su poprilično jednostavni koraci, njih je moguće ispuniti u kratkom vremenskom periodu i vratiti se rešavanju ozbiljnog konflikta“, istakao je.

Zelenski je naveo i da nema nameru da o konfliktu u Donbasu razgovara sa predstavnicima Donjecka i Luganska, već da se to može rešavati isključivo u "minskom formatu".

"Mi nismo spremni za direktan dijalog sa separatistima. Spremni smo da radimo u Minskom formatu, nastavimo odnose, zaustavimo vatru", rekao je Zelesnki.

Istovremeno je predsednik Francuske Emanuel Makron potvrdio da će i Pariz, ali i Berlin, doprineti rešavanju problema na jugoistoku Ukrajine, kao i da će doprineti stvaranju dijaloga između Moskve i Kijeva.

„Tokom pregovora smo razgovarali o rešavanju konflikta u Donbasu koji traje već pet godina i koji se odražava na situaciju u Evropi. Uspostavljanje mira na istoku Ukrajine biće jedan od prioriteta Zelenskog. Francuska i Nemačka će to podržati“, naglasio je.

Istovremeno je Zelenski rekao da će se uskoro sastati spoljnopolitički savetnici svih zemalja Normandijske četvorke (Ukrajine, Nemačke, Francuske i Rusije), kako bi se dogovorili kada će biti organizovan sledeći susret lidera tih zemalja.

Makron nije isključio da će do tog susreta doći veoma ubrzo, ali je naglasio da bi to bio izuzetno koristan sastanak.
Ukrajina - iz minuta u minut -

 

 



  • Izvor
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.


U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za


Nova raketa je uspešno testirana, rekao je ruski predsednik na sastanku u Kremlju.


Izjave ruskog predsednika nisu prazne priče kao one evropskih političara, rekao je mađarski lider.


Ostale novosti iz rubrike »